Visok holesterol možete imati godinama, a da ništa ne osećate: 9 zabluda u koje mnogi i dalje veruju

Holesterol godinama prati loš glas, ali nije sve što o njemu slušamo tačno. Štaviše, holesterol je neophodan našem organizmu – učestvuje u izgradnji ćelijskih membrana i stvaranju određenih hormona, vitamina D i žučnih kiselina.

Problem nastaje kada su određene vrste lipoproteina koji prenose holesterol u krvi povišene, što može doprineti stvaranju naslaga u arterijama i povećanju rizika od kardiovaskularnih bolesti.

Medical News Today je uz pomoć stručnjaka izdvojio neke od najrasprostranjenijih mitova o holesterolu.

1. Sav holesterol je loš

Nije. Bez holesterola organizam ne bi mogao normalno da funkcioniše.

Važna je razlika između lipoproteina koji ga prenose kroz krv. Visoke vrednosti LDL holesterola, koji se često naziva "lošim", povezane su sa povećanim rizikom od kardiovaskularnih bolesti. HDL, s druge strane, učestvuje u prenošenju holesterola iz krvi nazad ka jetri, zbog čega je poznat kao "dobar" holesterol.

2. Mršavi ljudi ne mogu da imaju visok holesterol

Telesna težina nije garancija da je nivo holesterola u granicama normale.

Na njegove vrednosti utiču ishrana i fizička aktivnost, ali i genetika, godine, određena zdravstvena stanja i lekovi.

Postoji i porodična hiperholesterolemija, nasledno stanje zbog kojeg osoba može imati veoma visok LDL holesterol čak i ako je vitka, fizički aktivna i vodi računa o ishrani.

3. Visok holesterol mora da izazove neke simptome

Upravo suprotno – povišen holesterol najčešće ne daje simptome.

Osoba može godinama da se oseća potpuno zdravo dok se u arterijama postepeno stvaraju naslage. Kod nekih ljudi problem se otkrije tek kada dođe do ozbiljnih posledica, poput angine, srčanog ili moždanog udara.

Zbog toga se nivo holesterola utvrđuje analizom krvi, a ne na osnovu toga kako izgledamo ili kako se osećamo.

4. Ako ne jedem hranu bogatu holesterolom, ne mogu da imam visok holesterol

Odnos između hrane i nivoa holesterola mnogo je složeniji.

Nije važan samo holesterol koji unosimo hranom. Na LDL holesterol naročito može da utiče prekomeran unos zasićenih i trans masti, dok na celokupan lipidni profil utiču i druge prehrambene navike, fizička aktivnost, telesna težina i genetika.

Drugim rečima, izbacivanje samo jedne vrste hrane sa jelovnika nije automatska zaštita od povišenog holesterola.

5. Iste vrednosti holesterola dobre su za svakoga

Ne postoji jedna ciljna vrednost koja se na isti način primenjuje na sve ljude.

Lekar rezultate procenjuje u kontekstu ukupnog kardiovaskularnog rizika. U obzir se uzimaju godine, krvni pritisak, pušenje, dijabetes, porodična istorija i to da li je osoba već imala srčani ili moždani udar ili drugo kardiovaskularno oboljenje.

Zbog toga vrednost koja kod jedne osobe možda ne zahteva isti nivo intervencije kod druge može biti razlog za znatno strožu kontrolu.

6. Holesterol je uglavnom problem muškaraca

I žene mogu imati povišen holesterol i razviti kardiovaskularne bolesti.

Rizik se menja tokom života, a kod žena nakon menopauze može doći i do nepovoljnih promena u lipidnom profilu. Zato činjenica da je neko žena, posebno dok je mlađa, ne znači da holesterol može potpuno da zanemari.

7. Ako je holesterol visok, ništa ne možete da promenite

U mnogim slučajevima može mnogo toga da se uradi.

Uravnotežena ishrana, redovna fizička aktivnost, prestanak pušenja i održavanje odgovarajuće telesne težine mogu imati važnu ulogu u kontroli holesterola i ukupnog kardiovaskularnog rizika.

Kada promene životnih navika nisu dovoljne ili osoba već ima visok rizik, lekar može preporučiti i terapiju za snižavanje holesterola.

8. Ako pijem statine, mogu da jedem šta želim

Lekovi za snižavanje holesterola nisu dozvola za neograničenu količinu nezdrave hrane.

Statini mogu veoma efikasno da snize LDL holesterol, ali ne poništavaju sve posledice loših navika u ishrani. Prekomeran unos kalorija, zasićenih masti i druge nezdrave navike mogu doprineti gojenju i drugim metaboličkim i kardiovaskularnim problemima.

Zdrave navike zato ostaju važne i kod osoba koje uzimaju terapiju.

9. Mlađi od 40 godina ne moraju da proveravaju holesterol

Povišen holesterol nije rezervisan samo za starije ljude.

Posebno je važno obratiti pažnju ako u porodici postoje slučajevi izrazito visokog holesterola ili kardiovaskularnih bolesti u mlađem životnom dobu. Kada treba početi sa kontrolama i koliko često ih ponavljati zavisi od godina, zdravstvenog stanja, porodične istorije i drugih faktora rizika.

Najveća zamka kod povišenog holesterola upravo je to što se često ne oseća. Čovek može izgledati zdravo, biti vitak i nemati nikakve tegobe, a ipak imati vrednosti koje zahtevaju pažnju.

* Naslovna fotografija: Shutterstock / Jarun Ontakrai