Spavali ste samo četiri i po sata? Jedna stvar može da ublaži ono što neispavanost radi pamćenju

Svi znamo kako izgleda jutro posle gotovo neprospavane noći. Kafa je jača nego inače, koncentracija slabija, a stvari koje smo prethodnog dana znali kao iz topa odjednom kao da su negde nestale. Nauka već dugo zna da san igra važnu ulogu u učenju i pamćenju, ali istraživače je zanimalo postoji li nešto što bi moglo da ublaži posledice jedne izrazito kratke noći.

Jedna grupa spavala je samo četiri i po sata

U eksperimentu sa 88 zdravih mladih odraslih osoba, prosečne starosti oko 24 godine, učesnici su raspoređeni u grupe koje su imale različito vreme za spavanje i različite uslove fizičke aktivnosti.

Jedni su mogli da provedu 8,5 sati u krevetu, dok je drugima san bio ograničen na svega 4,5 sata. Deo učesnika imao je i 30 minuta umerene vožnje sobnog bicikla.

Nakon toga istraživači su proveravali deklarativno pamćenje, odnosno sposobnost da se prisetimo činjenica i informacija koje smo prethodno naučili. U eksperimentu su korišćeni parovi lica i imena, a učesnici su testirani neposredno nakon učenja i ponovo nakon sna.

Pola sata umerene aktivnosti napravilo je razliku

Rezultat je bio zanimljiv. Oni kojima je san bio ograničen na 4,5 sata, ali su imali 30 minuta umerene fizičke aktivnosti, ostvarili su bolje rezultate na testu pamćenja od učesnika koji su jednako malo spavali, ali nisu vežbali.

Istraživači posebno razmatraju ulogu dubokog, odnosno sporotalasnog sna. To je faza tokom koje se odvijaju važni procesi povezani sa učvršćivanjem novostečenih sećanja, a rezultati ukazuju da bi ona mogla biti deo veze između fizičke aktivnosti i pamćenja.

Ipak, takvi nalazi još ne znače da je pronađen jednostavan recept kojim se mogu poništiti posledice neprospavane noći.

Vežbanje ipak nije zamena za san

To je najvažnija granica ovog istraživanja. Rezultati nikako ne znače da možemo redovno da spavamo četiri ili pet sati, odradimo pola sata treninga i zatim funkcionišemo kao da smo proveli celu noć u krevetu.

Istraživanje je posmatralo jednu noć ograničenog sna, jednu sesiju fizičke aktivnosti i jednu vrstu pamćenja, i to kod zdravih mladih ljudi. Hronična neispavanost predstavlja mnogo složeniji problem i povezana je sa brojnim posledicama po zdravlje.

Dovoljno kvalitetnog sna zato ostaje daleko bolja opcija.

Ali istraživanje otvara zanimljivu mogućnost za onu noć koja se svakome ponekad dogodi – kada san jednostavno nije bio moguć. Umesto da sledeći dan provedemo potpuno nepomično pokušavajući da „štedimo energiju“, umereno kretanje možda može imati više koristi nego što bismo očekivali.

Najbolji odgovor na kratku noć i dalje je dobra naredna noć sna. Ali izgleda da ni patike možda nisu loša ideja.