Pojavio vam se osip u periodu velikog stresa? Stručnjaci objašnjavaju kakvu vezu imaju nervoza i koža

Nekada se kožna reakcija pojavi baš u periodu kada prolazimo kroz težak period, imamo mnogo obaveza ili se suočavamo sa velikim životnim promenama. Iako stres sam po sebi nije jedini mogući uzrok osipa, poznato je da može da utiče na procese u organizmu koji se odražavaju i na kožu.

Šta se dešava u organizmu kada smo pod stresom?

Kada smo izloženi stresu, telo pokreće čitav niz reakcija kako bi se izborilo sa situacijom. Između ostalog, dolazi do oslobađanja hormona poput kortizola, ali i drugih supstanci koje mogu uticati na imunski sistem i zapaljenske procese.

U svemu tome ulogu mogu imati i mastociti – ćelije imunskog sistema koje oslobađaju histamin. Kada se histamin oslobodi u većoj meri, mogu se javiti svrab, crvenilo i otok kože.

Zbog toga se kod nekih osoba tokom stresnog perioda mogu pojaviti ili pogoršati određene kožne tegobe.

Kako izgleda osip povezan sa stresom?

Ne postoji samo jedan izgled osipa koji se može povezati sa stresom. Kožna reakcija može biti različita od osobe do osobe, a među simptomima se mogu javiti:

crvenilo
svrab
peckanje ili osećaj žarenja
osetljiva i nadražena koža
sitne ili izdignute promene
plikovi
koprivnjača

Koprivnjača, odnosno urtikarija, prepoznaje se po izdignutim promenama koje svrbe. Mogu biti različite veličine i pojaviti se na gotovo bilo kom delu tela.

Kod nekih ljudi promene mogu izgledati kao sitni, otečeni ujedi insekata, zbog čega ih nije uvek lako odmah povezati sa stresom.

Koliko dugo može da traje?

Pojedinačne promene kod koprivnjače često se povuku u roku od nekoliko sati ili tokom jednog dana. Međutim, to ne znači nužno da će cela epizoda odmah prestati, jer se nove promene mogu pojavljivati na drugim delovima tela.

Trajanje i intenzitet reakcije razlikuju se od osobe do osobe, pa nije dobro svaku kožnu promenu automatski pripisati stresu.

Šta može da pomogne?

Ako je reakcija blaga, određene mere mogu pomoći da se neprijatni simptomi ublaže.

Pre svega, važno je pokušati da se smanji izvor stresa. Šetnja, fizička aktivnost, vežbe disanja, meditacija ili druge aktivnosti koje pomažu opuštanju mogu biti korisne.

Kožu bi takođe trebalo poštedeti dodatne iritacije. Visoka temperatura, vrele kupke, znojenje i veoma uska odeća mogu pogoršati svrab i nelagodu.

Kod koprivnjače se koriste i antihistaminici, ali izbor leka i način primene treba uskladiti sa uputstvom i savetom lekara ili farmaceuta.

Stres može pogoršati i postojeće kožne probleme

Kod osoba koje već imaju određena dermatološka oboljenja, stres može biti jedan od faktora koji doprinose pogoršanju simptoma.

To se može odnositi na ekcem i psorijazu, kod kojih se tokom stresnih perioda kod nekih ljudi mogu pojačati svrab, crvenilo i druge promene na koži.

Zbog toga briga o koži ne podrazumeva samo odgovarajuću negu, već i obraćanje pažnje na faktore koji mogu uticati na njeno stanje.

Nije svaki osip posledica stresa

Iako stres može biti okidač ili faktor koji pogoršava određene kožne reakcije, osip može imati veliki broj drugih uzroka.

Među njima su alergijske reakcije, određeni lekovi, ujedi insekata, infekcije, ekcem, psorijaza i druge bolesti kože.

Neke virusne infekcije takođe mogu biti praćene osipom, pa je važno obratiti pažnju na simptome koji se javljaju zajedno sa promenama na koži.

Ukoliko osip traje, pogoršava se ili se često vraća, najbolje je potražiti savet lekara kako bi se utvrdio njegov pravi uzrok.

Kada je potrebno odmah potražiti pomoć?

Posebno treba biti oprezan ako se uz osip pojave otok lica ili jezika, stezanje u grlu ili otežano disanje. Takvi simptomi mogu ukazivati na ozbiljnu alergijsku reakciju i zahtevaju hitnu medicinsku pomoć.

Lekarski pregled je važan i ako se uz osip jave visoka temperatura, bolovi u zglobovima, izražena bolnost, otok ili drugi neuobičajeni simptomi.

Stres zaista može da se odrazi na kožu, ali kožnu reakciju ne treba posmatrati izolovano. Obratiti pažnju na to kada se osip pojavljuje, koliko traje i koji ga simptomi prate može pomoći lekaru da utvrdi šta ga zapravo izaziva.

Naslovna fotografija: Shutterstock/New Africa