Bela slanina za pluća: Da li je tačno da je efikasan lek ili je samo izmišljena priča?

Bela slanina u narodnoj medicini ima posebno mesto. U pojedinim krajevima smatra se namirnicom koja „jača pluća“, pomaže organizmu da izbaci sekret i vraća snagu ljudima iscrpljenim bolešću. Ovakvi saveti opstali su generacijama, pa ih mnogi prihvataju bez mnogo preispitivanja.

Međutim, pouzdani naučni podaci koji bi potvrdili da bela slanina može da očisti pluća, ukloni sekret ili leči kašalj, upalu pluća, hroničnu opstruktivnu bolest pluća i rak pluća – ne postoje. Njena eventualna korist tokom oporavka ne odnosi se na direktno delovanje na disajne organe, već pre svega na veliku količinu energije koju obezbeđuje.

Zašto se verovalo da bela slanina leči pluća?

Odgovor bi mogao da se krije u vremenu kada su životni uslovi bili mnogo teži, a izbor hrane znatno skromniji nego danas. Ljudi koji su dugo bolovali često su gubili apetit, telesnu težinu i snagu, dok kalorična i hranljiva hrana nije svima bila lako dostupna.

Bela slanina je i u maloj količini mogla da obezbedi mnogo kalorija. Kada bi iscrpljen bolesnik počeo da je jede, dobije na težini i oseti više snage, porodica je lako mogla da zaključi da ga je upravo ta namirnica izlečila.

Ipak, poboljšanje je verovatnije bilo posledica većeg unosa energije, a ne posebnog delovanja slanine na pluća. Danas postoje brojni drugi izvori energije i proteina, među kojima su jaja, riba, mlečni proizvodi, orašasti plodovi, mahunarke, maslinovo ulje i posebno pripremljeni nutritivni proizvodi.

Masti iz slanine ne odlaze direktno u pluća

Bela slanina predstavlja uglavnom masno tkivo svinje, sa veoma malo mesa. Može biti sveža, soljena, sušena ili dimljena, a način pripreme utiče na njen sastav.

Ona sadrži mnogo masti i kalorija, dok soljene i dimljene vrste mogu imati i veliku količinu soli. Ukoliko je slanina obrađena soljenjem, sušenjem, dimljenjem ili fermentacijom, ubraja se u prerađeno meso.

Ipak, nijedna od ovih osobina ne znači da slanina može da „podmaže“ disajne puteve. Nakon što je pojedemo, njene masti se razgrađuju u sistemu za varenje. One ne dospevaju direktno u pluća i ne mogu fizički da ih oslobode sluzi, katrana, štetnih materija ili posledica pušenja.

Pluća imaju sopstvene mehanizme čišćenja, zbog čega je mnogo značajnije smanjiti izloženost duvanskom dimu, zagađenom vazduhu i drugim štetnim materijama nego oslanjati se na proizvode koji se predstavljaju kao „detoks za pluća“.

Može li barem da ublaži kašalj i gust sekret?

Nema dokaza da bela slanina leči uzrok kašlja ili neposredno razređuje i uklanja sekret. Moguće je da se neko posle toplog, obilnog i kaloričnog obroka oseća bolje, posebno ako istovremeno pije topao čaj ili koristi druge tradicionalne namirnice.

Takav subjektivan osećaj olakšanja, međutim, nije dokaz da je slanina delovala na disajne organe.

Kod gustog sekreta može biti važan dovoljan unos tečnosti, dok način lečenja zavisi od pravog uzroka tegoba. Kašalj može nastati zbog virusne ili bakterijske infekcije, alergije, astme, gastroezofagealnog refluksa, hronične opstruktivne bolesti pluća ili nekog drugog zdravstvenog problema. Zbog toga se odgovarajuća terapija ne može svesti na jednu namirnicu.

Ko bi trebalo posebno da bude oprezan?

Osoba kojoj zdravstveno stanje dozvoljava može povremeno pojesti malu količinu slanine. Problem nastaje kada ona postane čest deo jelovnika ili kada se posmatra kao zamena za lek.

Soljena i dimljena slanina može sadržati mnogo natrijuma i zasićenih masti. Veliki unos soli nije poželjan kod osoba sa povišenim krvnim pritiskom, pojedinim bolestima srca i bubrega, kao ni kod ljudi koji imaju problema sa zadržavanjem tečnosti.

Obilan i mastan obrok može izazvati nadutost i prepunjenost stomaka. Kod ljudi koji već teško dišu takav osećaj može biti dodatno neprijatan. Osobama sa hroničnom opstruktivnom bolešću pluća zato mogu više odgovarati manji i češći obroci nego nekoliko veoma obilnih.

Postoji i dodatni razlog za ograničavanje slanine koja je soljena, dimljena ili drugačije obrađena. Prerađeno meso preporučuje se u veoma malim količinama ili se savetuje njegovo izbegavanje zbog dokazane povezanosti redovne konzumacije sa povećanim rizikom od raka debelog creva.

To ne znači da će jedan komad slanine izazvati bolest, već da pažnju treba obratiti na ukupnu količinu i učestalost njenog konzumiranja.

Slanina ne može da zameni onkološko lečenje

Posebno opasna zabluda nastaje kada se bela slanina dovodi u vezu sa lečenjem raka pluća. Nema dokaza da ona uništava tumorske ćelije, povećava efikasnost hemoterapije ili leči malignu bolest.

Zbog toga ne sme da zameni hemoterapiju, imunoterapiju, radioterapiju, operaciju ili drugi tretman koji je odredio onkolog.

Ishrana jeste izuzetno važna tokom onkološkog lečenja, ali potrebe pacijenata nisu iste. Način ishrane trebalo bi prilagoditi zdravstvenom stanju, terapiji i preporukama lekara.

Šta zaista pomaže u očuvanju pluća?

Umesto traženja namirnice koja će navodno očistiti pluća, korisnije je osloniti se na navike čiji su pozitivni efekti potvrđeni. Najvažnije je ne pušiti i izbegavati duvanski dim.

Važni su i raznovrsna ishrana, dovoljan unos tečnosti, održavanje odgovarajuće telesne težine i fizička aktivnost prilagođena zdravstvenom stanju. Ljudi koji već imaju plućnu bolest trebalo bi redovno da uzimaju propisanu terapiju i sa lekarom razgovaraju o ishrani, vakcinama i bezbednoj fizičkoj aktivnosti.

Kašalj koji traje duže od tri nedelje ne bi trebalo zanemarivati. Pregled je važan i ako se pojave krv u ispljuvku, otežano disanje, bol u grudima, visoka temperatura, pogoršavanje tegoba ili neobjašnjiv gubitak telesne težine.

Bela slanina, dakle, može ostati deo tradicionalne trpeze, ali ne postoje dokazi da je lek za pluća.