Opasna navika koju mnogi imaju: Zašto lomljenje, drobljenje i otvaranje lekova može ozbiljno da vam ugrozi zdravlje?

Međutim, stručnjaci i farmaceuti upozoravaju da ova naizgled bezazlena praksa može biti izuzetno opasna. Kod mnogih savremenih preparata promena forme leka može dovesti do prebrzog oslobađanja aktivne supstance, izazvati trovanje, povećati rizik od teških neželjenih dejstava ili u potpunosti poništiti njegovo lekovito dejstvo.

Zašto pojedine tablete nipošto ne smete drobiti?

Svaka tableta ili kapsula ima svoju specifičnu tehnološku strukturu:

Sistem sa produženim oslobađanjem: Ovi lekovi su dizajnirani tako da se aktivna supstanca lagano i ravnomerno otpušta u organizmu tokom 12 ili 24 sata. Ako takvu tabletu zdrobite ili sažvaćete, celokupna celodnevna doza leka odjednom uđe u krvotok, što može dovesti do ozbiljnog predoziranja.

Zaštitni (enterički) omotač: Pojedine tablete imaju specijalan sloj koji ih čuva od želudačne kiseline kako bi neporušene stigle do tankog creva, ili pak štiti sam želudac od iritacija i prikriva izuzetno neprijatan ukus. Lomljenjem uništavate tu zaštitu.

Lekovi koji se rastvaraju u ustima ili pod jezikom: Projektovani su za brz ulazak u krvotok preko sluzokože. Njihovo žvakanje potiskuje lek u želudac i menja kompletan mehanizam delovanja.

Oznake na kutiji koje šalju jasno upozorenje

Ukoliko na pakovanju ili u uputstvu leka primetite neke od sledećih skraćenica, tabletu nipošto ne smete lomiti ni mrviti:

DR (Delayed Release) – odloženo oslobađanje

ER / XR (Extended Release) – produženo oslobađanje

MR (Modified Release) – izmenjeno oslobađanje

SR (Sustained Release) – postepeno oslobađanje

CR (Controlled Release) – kontrolisano oslobađanje

Kapsule i lekovi sa kojima je potreban poseban oprez

Kapsule koje sadrže prah, granule ili tečnost ne bi trebalo samoinicijativno otvarati. Iako postoje određene kapsule čiji se sadržaj sme umešati u kašastu hranu, to se sme raditi isključivo uz potvrdu farmaceuta.

Posebno visok rizik nosi nepravilno rukovanje i drobljenje specifične terapije, poput:

Analgetika i sedativa sa produženim dejstvom (npr. pojedini oblici oksikodona, morfina, zolpidema).

Lekova za želudac i srce sa zaštitnim omotačem (poput određenih oblika obloženog aspirina ili bisakodila).

Onkoloških i imunosupresivnih lekova (kao što su citostatici i terapije poput metotreksata, kapecitabina, anastrozola, imatiniba). Prašina koja nastaje drobljenjem ovih lekova može biti toksična pri dodiru sa kožom ili udisanju.

Šta uraditi ako imate problem sa gutanjem?

Urezana linija nije uvek znak za deljenje: Linija na sredini tablete često služi samo za lakše lomljenje radi lakšeg gutanja, ali ne znači uvek da su dve polovine jednako dozirane. Obavezno proverite uputstvo.

Potražite zamenski oblik: Pitajte lekara ili farmaceuta za tečni oblik (sirup, kapi), šumeće tablete, prašak koji se rastvara ili čepiće.

Isprobajte trik sa glavom i flašom: Prilikom gutanja tablete blago nagnite glavu ka napred (prema grudima) umesto zabacivanja unazad, jer to prirodno otvara jednjak. Takođe, moćete staviti tabletu na jezik, obuhvatiti usnama otvor plastične flaše sa vodom i usisati tečnost – pritisak će pogurati tabletu bez osećaja gušenja.

Naslovna fotografija: Shutterstock/Mulad Images