Potpuno izbacivanje šećera možda nije najbolje rešenje: Nova studija ukazuje na moguće posledice po metabolizam

Decenijama se upozorava na štetne posledice prekomernog unosa dodatog šećera, koji se povezuje sa gojaznošću i povećanim rizikom od razvoja dijabetesa tipa 2. Zbog toga mnogi pokušavaju da šećer potpuno izbace iz ishrane, verujući da je to najbolji put ka zdravijem organizmu.

Međutim, rezultati nove studije ukazuju na to da radikalno izbacivanje šećera možda nije uvek idealno rešenje.

Istraživanje je, međutim, sprovedeno na glodarima i obuhvatilo je veoma mali broj životinja – svega šest miševa po grupi. Zbog značajnih razlika između digestivnog sistema miševa i ljudi, rezultate treba posmatrati kao preliminarne i oni ne predstavljaju dokaz da bi potpuno izbacivanje šećera imalo isti efekat kod ljudi.

Miševi nisu dobijali na težini, ali su se pojavili drugi problemi

Istraživanje je sprovedeno u vreme kada je takozvana „čista ishrana“ postala veoma popularna, a mnogi ljudi nastoje da iz jelovnika izbace čitave grupe namirnica.

Kod miševa koji su bili na strogoj ishrani bez šećera nije primećeno povećanje telesne težine i, prema uobičajenim merilima, delovali su zdravo.

Ipak, detaljnija analiza pokazala je određene promene na metaboličkom nivou.

Hormonski signali ukazivali su na poremećaje povezane sa digestivnim sistemom, dok je organizam slabije regulisao nivo glukoze u krvi. Ovakvi rezultati ukazuju na mogućnost da telesna težina sama po sebi nije jedini pokazatelj metaboličkog zdravlja.

Kakvu ulogu imaju bakterije u crevima?

Da bi se razumelo zbog čega je došlo do ovih promena, istraživači su pažnju usmerili na mikrobiom, odnosno zajednicu mikroorganizama koji žive u digestivnom sistemu.

Određene korisne bakterije koriste ugljene hidrate kao izvor energije. Tokom tog procesa stvaraju jedinjenja koja imaju važnu ulogu u održavanju crevne sluzokože i normalnom funkcionisanju digestivnog sistema.

Ova jedinjenja mogu uticati i na hormone koji učestvuju u regulisanju apetita i odgovora organizma na insulin.

Kada se promeni sastav hrane koja dolazi do crevnih bakterija, može doći i do promena u sastavu mikrobioma. U eksperimentu je stroga ishrana bila povezana sa smanjenjem broja određenih korisnih mikroorganizama.

Šta se dešava kada se poremeti ravnoteža mikrobioma?

Promene u sastavu crevne flore mogu uticati na funkciju crevne barijere i imuni sistem.

U tekstovima o zdravlju često se koristi izraz „propustljiva creva“, ali je važno razlikovati popularni termin od složenih naučnih procesa koji se odnose na povećanu propustljivost crevne barijere.

Crevna barijera ima važnu ulogu u kontroli prolaska različitih supstanci između digestivnog sistema i ostatka organizma. Kada je njena funkcija poremećena, može doći do promena koje utiču na imuni odgovor i metabolizam.

Ipak, rezultati istraživanja na miševima ne znače automatski da će se isti procesi dogoditi kod ljudi koji iz ishrane izbace dodat šećer.

Važna razlika između prirodnih i dodatih šećera

Jedna od najvažnijih stvari jeste razlika između šećera koji se prirodno nalaze u namirnicama i velike količine dodatog šećera koja se često nalazi u industrijski prerađenoj hrani i pićima.

Smanjenje unosa slatkiša, zaslađenih napitaka i drugih proizvoda sa mnogo dodatog šećera i dalje može biti važan deo zdravije ishrane.

To, međutim, ne znači da bi trebalo izbegavati voće, povrće ili druge namirnice koje sadrže prirodne šećere i ugljene hidrate.

Takve namirnice istovremeno sadrže vlakna, vitamine i druge hranljive materije koje imaju važnu ulogu u ishrani i mogu doprineti zdravlju crevnog mikrobioma.

Raznovrsnost ishrane važnija je od ekstremnih zabrana

Stručnjaci sve češće naglašavaju značaj raznovrsne ishrane za održavanje stabilnog i raznolikog mikrobioma.

Voće, povrće, mahunarke i proizvodi od celog zrna obezbeđuju različite vrste hranljivih materija i vlakana koja mogu koristiti mikroorganizmima u digestivnom sistemu.

Zbog toga se umesto radikalnog izbacivanja čitavih grupa namirnica često preporučuje uravnotežen pristup ishrani.

Važno je naglasiti da zaključak ove studije ne znači da bi trebalo povećati unos stonog šećera, slatkiša ili prerađene hrane.

Rezultati pre svega ukazuju na složen odnos između ishrane, metabolizma i mikrobioma, kao i na činjenicu da ekstremne dijete ne moraju nužno imati samo pozitivne posledice.

Fermentisana hrana može doprineti raznovrsnosti mikrobioma

Raznovrsnost crevne flore može se podržati i unosom određenih fermentisanih namirnica.

Kefir, jogurt sa živim kulturama i kiseli kupus samo su neki od proizvoda koji mogu biti deo raznovrsne ishrane.

Ipak, nijedna pojedinačna namirnica ne predstavlja čudesno rešenje. Za zdravlje digestivnog sistema važan je ukupni obrazac ishrane, kao i redovan unos različitih biljnih namirnica.

Nova studija zato otvara zanimljivo pitanje o mogućim posledicama ekstremnih režima ishrane, ali zbog činjenice da je sprovedena na malom broju miševa njene rezultate treba tumačiti oprezno.

Poruka svakako nije da šećer treba jesti bez ograničenja, već da potpuno izbacivanje pojedinih nutrijenata nije nužno isto što i zdravija ishrana. Umesto strogih zabrana, za većinu ljudi održiviji pristup podrazumeva smanjenje dodatog šećera i prerađene hrane, uz raznovrstan unos voća, povrća, vlakana i drugih hranljivih namirnica.

Naslovna fotografija: Shutterstock/YAKOBCHUK VIACHESLAV