Pravilo o osam sati sna je zastarelo: Naučnici otkrili koliko sna je zaista potrebno

Osam sati rada, osam sati razonode i osam sati sna. Formula koja je nastala još sredinom 19. veka toliko se ukorenila da mnogi i danas veruju da je upravo osam sati granica između dobrog i lošeg sna.

Međutim, naučna istraživanja poslednjih godina pokazuju da ljudskom organizmu nije moguće propisati tako preciznu univerzalnu meru.

Novi pregled istraživanja objavljen u časopisu „Brain Medicine“ ponovo je otvorio pitanje koliko nam je sna zapravo potrebno i pokazao da odgovor može biti znatno složeniji nego što smo navikli da mislimo.

Optimalno može biti između 6,4 i 7,8 sati

Zanimljive rezultate dala su istraživanja zajednica lovaca-sakupljača, čiji je način života bliži životu naših predaka i u kojima gotovo da nema veštačkog svetla.

Istraživači su ustanovili da ljudi u zajednicama u Tanzaniji, Namibiji i Boliviji tokom noći spavaju između 5,7 i 7,1 sati.

Oni pritom nisu provodili ostatak dana nadoknađujući propušteni san dugim dremkama, a bez alarma su se uglavnom budili približno u vreme svitanja.

Jedna novija analiza procenila je da prosečno trajanje sna u predindustrijskim društvima iznosi oko 6,4 sata.

Ipak, naučnici upozoravaju da se samo na osnovu toga ne može zaključiti da je toliko sna dovoljno svakome.

Mnogo značajniji trag daju velika istraživanja sprovedena u savremenim društvima.

Jedna studija, u kojoj su korišćeni snimci mozga i tela i molekularna merenja kako bi se ispitala povezanost sna sa starenjem različitih organa, procenila je da bi optimalno trajanje sna moglo da bude između 6,4 i 7,8 sati, u zavisnosti od pola i organa koji se posmatra.

To ipak ne znači da treba da skratite spavanje

Rezultati ne znače da bi neko ko svake noći spava osam sati trebalo da navije alarm sat ranije.

Naprotiv.

Brojna istraživanja pokazuju da su i premalo i previše sna povezani sa lošijim zdravstvenim stanjem, uključujući bolesti srca, moždani udar, gojaznost i slabljenje kognitivnih sposobnosti.

Kod dugog spavanja postoji i važno pitanje na koje nauka još nema konačan odgovor: da li previše sna doprinosi zdravstvenim problemima ili ljudi počinju duže da spavaju upravo zato što se određeni zdravstveni problem već razvija.

Zbog toga osam sati nije pogrešno pravilo, problem nastaje kada se ono predstavlja kao jedina ispravna mera za svakog čoveka.

Nekome je potrebno šest, a nekome devet sati

Jedna od najvažnijih stvari koju istraživanja pokazuju jeste da se potrebe za snom razlikuju od čoveka do čoveka.

Mladi odrasli ljudi, kada imaju mogućnost da spavaju koliko im je potrebno, u proseku spavaju duže od zdravih starijih osoba. Ali razlike postoje čak i među ljudima istih godina.

Zato aktuelne preporuke američke Nacionalne fondacije za san za odrasle od 26 do 64 godine predviđaju raspon od sedam do devet sati sna dnevno.

Za pojedine odrasle osobe, međutim, odgovarajuća količina može da bude i između šest i deset sati.

Drugim rečima, ne postoji magična granica na kojoj tačno sedam sati i 59 minuta znači da nismo dovoljno spavali, a osam sati da jesmo.

Nije važno samo koliko spavamo, već i kada

Broj sati predstavlja samo jedan deo priče.

Savremeni način života značajno je promenio vreme u kojem spavamo. Veštačko svetlo pomera naš biološki sat, pa se naš ritam sve manje poklapa sa prirodnim ciklusom svetlosti i tame.

Mnogi tokom radne nedelje spavaju kraće, a zatim pokušavaju da izgubljene sate nadoknade vikendom.

Istraživanja ukazuju da je nepravilan obrazac spavanja povezan sa lošijim zdravstvenim stanjem, što posebno može biti problem kod ljudi koji rade u smenama i kod studenata.

Ipak, ako tokom nedelje zaista ne uspevamo dovoljno da spavamo, nadoknađivanje dela sna tokom vikenda izgleda kao bolja opcija nego da taj manjak uopšte ne pokušamo da nadoknadimo.

Jedna loša noć nije razlog za paniku

Možda je najvažnija poruka novih saznanja upravo ona koja može da umiri sve koji ujutru prvo pogledaju na sat i počnu da računaju koliko su spavali.

Osam sati nije broj koji odgovara baš svakome.

Važni su ukupna količina sna, njegova pravilnost, vreme kada spavamo, ali i individualne potrebe organizma.

Zato povremena loše prospavana noć sama po sebi nije razlog za paniku. Mnogo je važnije kakav obrazac spavanja imamo tokom dužeg perioda.

Umesto opsesivnog brojanja do osam, čini se da je mnogo korisnije obratiti pažnju na ono što nam telo govori i omogućiti mu dovoljno odmora kada god možemo.