Neke vrednosti pulsa mogu biti opasne: Evo kada morate odmah kod lekara

Puls pokazuje koliko puta srce otkuca tokom jednog minuta. Kod zdrave odrasle osobe u mirovanju najčešće se kreće između 60 i 100 otkucaja, ali na njega utiču fizička aktivnost, stres, temperatura, kofein, lekovi i zdravstveno stanje.

Zato pojedinačno merenje koje malo odstupa od uobičajenih vrednosti nije nužno razlog za paniku. Važnije je da li se promena ponavlja, koliko traje i da li je prate druge tegobe.

Kada je puls previsok

Puls viši od 100 otkucaja u minuti u stanju mirovanja naziva se tahikardija. Može da se javi zbog uzbuđenja, povišene temperature, dehidratacije, anemije, problema sa štitastom žlezdom ili poremećaja srčanog ritma.

Ako je puls u mirovanju stalno iznad 100, potrebno je obratiti se lekaru kako bi se ustanovio uzrok. Posebnu pažnju zahteva vrednost viša od uobičajene za konkretnu osobu, čak i kada još nije prešla ovu granicu.

Nizak puls nije uvek opasan

Broj otkucaja niži od 60 naziva se bradikardija, ali sam po sebi ne mora da znači da postoji zdravstveni problem. Dobro utrenirani sportisti u mirovanju mogu imati između 40 i 50 otkucaja u minuti, dok se puls prirodno usporava i tokom sna.

Razlog za pregled postoji ako je puls neuobičajeno nizak i praćen vrtoglavicom, slabošću, nedostatkom vazduha, izraženim umorom ili osećajem da ćete se onesvestiti.

Puls koji je u mirovanju konstantno niži od 45 ili viši od 110 otkucaja trebalo bi proveriti, naročito ako takve vrednosti za vas nisu uobičajene.

Kada treba hitno reagovati

Puls niži od 35 ili viši od 150 otkucaja u minuti u mirovanju zahteva hitnu medicinsku procenu.

Bez obzira na izmereni broj, pomoć treba odmah potražiti ako promenu pulsa prate:

• bol ili stezanje u grudima
• nesvestica ili osećaj da ćete izgubiti svest
• ozbiljno otežano disanje
• jaka vrtoglavica ili ošamućenost
• iznenadna slabost i izražen umor
• veoma ubrzan ili nepravilan rad srca

Najkorisnije je znati koliki je vaš uobičajeni puls u mirovanju. Iznenadna i trajna promena može biti važniji znak upozorenja od jednog odstupanja zabeleženog neposredno posle kafe, napora ili stresne situacije.