Dijeta i trening ne pomažu? Kardiolozi otkrivaju 3 skrivena razloga zašto vam je holesterol i dalje visok

Međutim, kada su njegove vrednosti povišene, on postaje ozbiljan faktor rizika za nastanak moždanog ili srčanog udara.

U praksi se često zapaža da mnoge osobe sa povišenim holesterolom kompletno promene način ishrane i počnu intenzivno da vežbaju, ali očekivani rezultati izostaju. Kardiolozi izdvajaju tri ključna razloga i zablude zbog kojih holesterol nekada deluje kao nepremostiva prepreka.

1. Zabluda o dijeti sa drastično malo masti

Postoji jasna povezanost između unosa masti putem hrane i nivoa holesterola, ali potpuno izbegavanje masnoća često uopšte ne reguliše njegove povišene vrednosti u krvi.

- Jedna od čestih zabluda kada je reč o snižavanju takozvanog lošeg LDL holesterola jeste pretpostavka da je najbolja dijeta sa malo masti — ističe dr Rozanski i dodaje da bi masnoće zapravo trebalo da čine 20 do 35 odsto ukupnog dnevnog kalorijskog unosa.

Dr Rozanski napominje da većina stručnjaka danas prihvata stav da masti iz hrane nisu neprijatelji, ali naglašava da je od presudnog značaja koju vrstu masti konzumiramo:

Nezasićene masti: Naglasak mora biti na njihovom većem unosu. Mononezasićene i polinezasićene masti pomažu u snižavanju "lošeg" LDL holesterola tako što povećavaju aktivnost LDL receptora u jetri.

Zasićene masti: Prekomeran unos zasićenih masti direktno povećava nivo holesterola. Ograničavanje njihovog unosa na 7 odsto ili manje od ukupnog dnevnog kalorijskog unosa ključno je za održavanje zdravih vrednosti.

Ako dnevno unosite oko 2.000 kalorija, 7 odsto znači da iz zasićenih masti treba uneti najviše oko 16 grama. Umesto putera, masnih sireva i masnog mesa, češće birajte maslinovo ulje, orašaste plodove, ribu, nemasno meso i nemasne mlečne proizvode.

Jednostavne zamene uključuju korišćenje maslinovog ulja umesto maslaca, izbor mlevenog pilećeg mesa umesto mlevene govedine i orašaste plodove umesto čipsa za užinu.

2. Slepo oslanjanje na suplemente bez naučne potpore

Suplementi ribljeg ulja, belog luka ili biljnih sterola često se reklamiraju kao magični dodaci ishrani za snižavanje holesterola, ali kardiolozi upozoravaju da oni nisu efikasni kao samostalni tretman.

- Mnogi suplementi reklamiraju se kao proizvodi 'dobri za srce', ali za većinu suplemenata nedostaje isti nivo naučnih dokaza koji postoji za uravnoteženu ishranu, redovno vežbanje ili lekove za snižavanje holesterola kada su oni indikovani.

Na primer, Američka akademija porodičnih lekara ne preporučuje korišćenje suplemenata omega-3 masnih kiselina za rutinsku kontrolu povišenog holesterola, jer nije naučno dokazano da oni samostalno smanjuju rizik od kardiovaskularnih događaja ili smrtnosti.

(Napomena: Iako određeni suplementi mogu imati koristi kada se koriste uz druge, naučno potvrđene metode, uvek se konsultujte sa lekarom pre nego što počnete da uzimate bilo koji novi dodatak).

3. "Sve je samo do ishrane" – Ignorisanje genetike

Dr Keder savetuje da se ne pretpostavlja da je hrana jedini faktor koji diktira profil masnoća u krvi. Redovna fizička aktivnost i prestanak pušenja značajno pomažu, ali je sklonost ka visokom holesterolu neretko zapisana u genima.

- Pojedine osobe se uredno pridržavaju terapije i zdrave ishrane, ali ponovo imaju povišen LDL holesterol zbog naslednih faktora — napominje dr Keder.

Iako su ishrana i zdrave navike temelj, u mnogim slučajevima je medicinska terapija (statinima i drugim lekovima) neophodna. Zato je važno blisko sarađivati sa lekarom kako bi se utvrdilo da li su promene životnog stila dovoljne ili je potrebno uvesti farmakoterapiju.

Redovno vežbanje: Fizička aktivnost je među najboljim navikama za srce. "Vežbanje pomaže u povećanju HDL ('dobrog') holesterola, snižava trigliceride i poboljšava opšte zdravlje srca i krvnih sudova" — kaže dr Keder. Ciljajte na najmanje 150 minuta aerobne aktivnosti umerenog intenziteta nedeljno (brzo hodanje, vožnja bicikla, plivanje ili ples).

Ishrana bogata vlaknima i zdravim mastima: Jedite jelovnik bogat nemasnim proteinima, integralnim žitaricama, voćem i povrćem. Posebno je važno unositi rastvorljiva vlakna (ovas, pasulj, avokado) i zameniti štetne masti zdravim mastima iz orašastih plodova, semenki i masne ribe.

Redovne laboratorijske kontrole: Povišen holesterol ne daje jasne simptome i ne boli. Redovne analize krvi iz vene jedini su pouzdan način da na vreme uočite problem i prilagodite terapiju u dogovoru sa lekarom.

Naslovna fotografija: Foto: Shutterstock/bangoland