Ovo mnogi ignorišu: Kako visoke temperature deluju na srce i šta je jedina prava prva pomoć

Tokom vrelih dana krvni sudovi se prirodno šire, što dovodi do naglih i opasnih promena krvnog pritiska. Stručnjaci napominju da su posebno ugroženi stariji sugrađani, hronični bolesnici, ali i sve osobe koje ne prepoznaju na vreme upozoravajuće simptome. Kardiolog dr Predrag Mitrović je u razgovoru za TV Prva detaljno objasnio zašto promene koje se dešavaju u telu tokom toplotnog talasa mogu biti izuzetno opasne po život.

- Kada je toplo napolju, krvni sudovi se šire. To mora da izazove varijacije krvnog pritiska, koji zavisi od količine tečnosti u organizmu. Hronični bolesnici treba da koriguju terapiju isključivo u dogovoru sa lekarom, ali problem je kod ljudi koji nisu imali slična iskustva i ne znaju kako da reaguju — kaže dr Mitrović.

Doktor naglašava da nagle promene krvnog pritiska predstavljaju ogroman rizik, te da u ekstremnim slučajevima mogu dovesti do ozbiljnih kardiovaskularnih događaja, poput srčanog ili moždanog udara.

Kada je vreme da se odmah javite lekaru?

Simptomi na koje morate obratiti posebnu pažnju i koji zahtevaju oprez su:

Suva koža i jaka, neprekidna žeđ

Glavobolja usled naglih promena krvnog pritiska

Vrtoglavica i osećaj nesvestice

Grčevi u mišićima

Bol u grudima, vilici, plećki ili rukama

- Ljudi često pomisle da ih je ‘uhvatila promaja’, popiju šećer i vodu i nastave dalje. To nije rešenje. Ne treba odlagati odlazak lekaru, jer ono što deluje bezazleno može biti znak ozbiljnog problema — upozorava dr Mitrović.

Kardiolog objašnjava da osobe sa dijabetesom moraju biti na dodatnom oprezu:

- Dijabetičari ponekad ne osećaju karakterističan bol, ali mogu imati nesvesticu ili druge znake koji ukazuju na kardiovaskularni problem.

Dr Mitrović upozorava da mnogi i dalje ignorišu savete lekara i meteo-alarme:

- Ono što je tužno jeste da starija populacija, koja zna koliko su ove stvari važne, često ne poštuje preporuke. Imaju svoje rituale: žele da ustanu, popiju kafu, pročitaju novine, pogledaju jutarnji program, a onda izađu u podne u prodavnicu ili na pijacu. To je najgore što mogu da urade — ističe doktor.

Međutim, ni mlađe generacije nisu pošteđene:

- Mlađi ljudi često misle da mogu sve da izdrže. Imaju veći prag tolerancije, ali kada se problem javi, reakcija može biti mnogo burnija. Važno je pronaći meru i slušati telo. Ako osetite tegobe, odmah se javite lekaru — poručuje dr Mitrović.

Ukoliko u vašoj blizini osobi pozli usled vrućine, najvažnije je brzo i pravilno reagovati dok ne stigne ekipa Hitne pomoći:

- Potrebno je skloniti sa sunca, rashladiti, lagano polivati vodom ili staviti vlažnu krpu na čelo i glavu. Ako je osoba izgubila svest, potrebno je postaviti je na bok i obezbediti nesmetano disanje — savetuje kardiolog.

Vodič za prevenciju: Kako sačuvati zdravlje na ekstremnim temperaturama?

Hidratacija: Unosite najmanje litar i po do dva litra vode dnevno, ne čekajući da osetite žeđ.

Garderoba: Nosite laganu, komotnu odeću od prirodnih materijala koja ne opterećuje organizam.

Izbegavajte sunce: Ne izlazite napolje u najtoplijem delu dana (od 10 do 17 časova). Ako morate izaći, krećite se hladovinom i pravite pauze.

Prilagođavanje na klimu: Boravite u rashlađenim prostorijama, a prilikom izlaska na napolje napravite kratku pauzu u hodniku ili haustoru kako bi se telo postepeno adaptiralo.

Pored zdravstvenih saveta, dr Predrag Mitrović se osvrnuo i na svoju knjigu "Šta ako sam ja sledeći", u kojoj je sačuvao sećanje na bliske ljude kroz istorijska previranja:

- Ne umiremo kada biološki nestanemo, već kada nas zaborave. Dok god nas se neko seća, mi smo živi — poručio je doktor.

Naslovna fotografija: Foto: Shutterstock/silentproject