Ljudi koji dožive 100 godina imaju ovih 6 navika: Jednu gotovo svi zanemarujemo

Stogodišnjaci ne žive samo na jednom delu planete niti svi imaju isti jelovnik. Jedni dan počinju pirinčem i povrćem, drugi maslinovim uljem, pasuljem ili domaćim hlebom. Razlikuju se po kulturi, klimi i životnim okolnostima, ali njihove svakodnevne navike često imaju mnogo zajedničkog.

Posebnu pažnju privlače stanovnici takozvanih Plavih zona, područja koja se povezuju sa velikim brojem dugovečnih ljudi. Među njima se tradicionalno navode Okinava u Japanu, Sardinija u Italiji, Ikarija u Grčkoj, poluostrvo Nikoja u Kostariki i Loma Linda u Kaliforniji.

Njihov način života ne predstavlja recept koji garantuje stoti rođendan. Na dugovečnost utiču genetika, životna sredina, zdravstvena zaštita, obrazovanje i materijalni uslovi. Ipak, šest navika koje se u ovim sredinama ponavljaju možemo, bar delimično, da primenimo i u sopstvenom životu.

1. Kreću se tokom čitavog dana

Dugovečni ljudi uglavnom ne provode sate u teretani, ali se neprestano kreću. Pešače do prodavnice, rade u bašti, penju se uz stepenice, pripremaju hranu i obavljaju kućne poslove bez razmišljanja o tome koliko su koraka napravili.

Upravo je redovno, umereno kretanje jedna od njihovih najvažnijih navika. Ono čuva mišiće, ravnotežu, pokretljivost i samostalnost, a povezano je i sa manjim rizikom od brojnih hroničnih bolesti.

To ne znači da svakoga dana morate da imate težak trening. Šetnja posle ručka, odlazak peške do prodavnice, rad u dvorištu ili nekoliko kratkih pauza za kretanje tokom radnog dana mogu da budu realniji i održiviji od povremenog iscrpljujućeg vežbanja.

Svetska zdravstvena organizacija naglašava da redovna fizička aktivnost, zajedno sa uravnoteženom ishranom i izbegavanjem duvana, doprinosi očuvanju fizičkih i mentalnih sposobnosti u starijem dobu. 

2. Njihova ishrana je jednostavna i pretežno biljna

Na jelovnicima dugovečnih zajednica često se nalaze povrće, voće, mahunarke, integralne žitarice, orašasti plodovi i lokalne sezonske namirnice.

Pasulj, sočivo, leblebije i soja predstavljaju važan izvor biljnih proteina i vlakana. Meso se u mnogim takvim sredinama jede ređe i u manjim porcijama, dok industrijski prerađene namirnice, slatki napici i velike količine šećera tradicionalno nisu bili deo svakodnevne ishrane.

Nije potrebno doslovno kopirati jelovnik sa Okinave ili Sardinije. Mnogo je važnije osnovno pravilo: više hrane koja je minimalno prerađena, a manje proizvoda sa mnogo šećera, soli i zasićenih masti.

Za naše podneblje to može da znači češće pripremanje pasulja, graška, boranije, kupusa, sočiva, sezonskih salata i jela od celih žitarica.

3. Ne jedu dok se potpuno ne zasite

Na Okinavi je poznat princip „hara hači bu“, odnosno navika da se sa jelom prestane pre nego što se dostigne potpuna sitost. Suština nije u gladovanju, već u sporijem jedenju i prepoznavanju trenutka kada je organizam dobio dovoljno hrane.

Signalu sitosti potrebno je vreme da stigne do mozga. Kada jedemo brzo, uz telefon ili televizor, lako možemo da pojedemo više nego što nam je potrebno.

Praktična primena može da bude jednostavna: koristite manji tanjir, jedite sporije, pravite pauze između zalogaja i sačekajte nekoliko minuta pre nego što uzmete još hrane. Cilj nije rigorozno ograničavanje, već izbegavanje svakodnevnog prejedanja i održavanje telesne težine koja je odgovarajuća za pojedinca.

4. Imaju načine da svakodnevno smanje stres

Ni stanovnici Plavih zona nisu pošteđeni briga, gubitaka i teških životnih okolnosti. Razlika je u tome što u njihovom danu često postoji ustaljen način za smirivanje.

Neko se moli, neko kratko odmara, provodi vreme u prirodi, pije čaj sa prijateljima ili jednostavno prekida posao kada dođe vreme za porodicu. Takve navike ne uklanjaju probleme, ali mogu da spreče da telo neprekidno ostane u stanju napetosti.

Važan deo oporavka je i dovoljno sna. Američki Nacionalni institut za starenje među navikama važnim za zdravo starenje izdvaja fizičku aktivnost, kvalitetnu ishranu, dovoljno sna, ograničavanje alkohola i aktivno održavanje društvenih kontakata. 

5. Znaju zbog čega ustaju svakog jutra

Na Okinavi se životni smisao opisuje pojmom „ikigai“, dok se u Kostariki koristi izraz „plan de vida“ – razlog zbog kojeg čovek želi da započne novi dan.

To ne mora da bude velika životna misija. Smisao može da bude briga o porodici, posao koji nekome znači, obrađivanje bašte, čuvanje unuka, hobi, volontiranje ili svakodnevno pomaganje drugima.

Posebno nakon penzionisanja važno je sačuvati osećaj da smo nekome potrebni i da dan ima određenu strukturu. Dugovečni ljudi uglavnom ne prestaju da budu aktivni članovi porodice i zajednice samo zato što su ušli u starost.

6. Ne dozvoljavaju da ostanu sami – navika koju često zanemarujemo

U savremenim savetima o zdravlju najviše se govori o ishrani, kilogramima i vežbanju, dok se odnosi sa drugim ljudima tretiraju kao nešto sporedno. Upravo je to navika koju mnogi zanemaruju.

U dugovečnim zajednicama ljudi se redovno viđaju sa porodicom, komšijama i prijateljima. Na Okinavi postoje tradicionalne grupe prijatelja koje se međusobno podržavaju, dok su na Sardiniji i Ikariji stariji ljudi i dalje snažno uključeni u porodični i društveni život.

Druženje nije samo način da prijatnije provedemo vreme. Bliski odnosi pružaju osećaj sigurnosti, ublažavaju usamljenost i pomažu čoveku da lakše prebrodi bolest, gubitak ili stresan period. Zdravo starenje, prema američkom Centru za kontrolu i prevenciju bolesti, podrazumeva očuvanje fizičkog, mentalnog, ali i društvenog zdravlja.

Poruka ili telefonski poziv nisu uvek dovoljni. Zajednički obrok, šetnja sa prijateljem, odlazak na pijacu sa komšijom ili redovno okupljanje porodice mogu da postanu jednako važan deo brige o sebi kao fizička aktivnost.

A šta je sa vinom koje se često pominje uz Plave zone?

U pričama o dugovečnosti neretko se pojavljuje čaša vina uz obrok. Ipak, alkohol ne treba predstavljati kao recept za zdravlje niti savetovati nekome da počne da ga pije.

Ako osoba ne konzumira alkohol, nema razloga da ga uvodi zbog navodne dugovečnosti. Ljudi koji ga piju trebalo bi da se pridržavaju saveta svog lekara, posebno ako koriste terapiju ili imaju bolesti jetre, srca, pankreasa ili druge zdravstvene probleme.

Mnogo korisniji deo tog običaja verovatno je ono što ide uz čašu na stolu – spor obrok, razgovor, bliski ljudi i odsustvo žurbe.

Nema garancije, ali male navike prave veliku razliku

Dugovečnost ne zavisi od jedne namirnice niti od jednog pravila. Ni ljudi koji žive zdravo nemaju garanciju da će dočekati stoti rođendan.

Velika američka opservaciona studija koja je objavljena u časopisu „Circulation“, povezala je zdravu ishranu, fizičku aktivnost, nepušenje, održavanje odgovarajuće telesne težine i ograničavanje alkohola sa dužim očekivanim životnim vekom. Autori, međutim, naglašavaju da ovakva istraživanja pokazuju povezanost, a ne mogu da dokažu da određena navika sama produžava život. 

Zajednička poruka dugovečnih ljudi zato nije da život treba potpuno promeniti preko noći. Važnije je da se svakoga dana malo više krećemo, češće biramo jednostavnu hranu, ne pušimo, dovoljno spavamo i ne zaboravimo ljude koji nam život čine smislenim.