Preskočiti doručak ili pojesti nešto nezdravo: Šta je zapravo lošije za organizam?

Doručak se dugo predstavljao kao "najvažniji obrok u danu", ali danas je jasno da samo njegovo postojanje nije dovoljno. Mnogo je važnije šta se nalazi na tanjiru.

Obrok pun šećera, rafinisanih ugljenih hidrata i zasićenih masti može naglo da podigne nivo šećera u krvi, a zatim dovede do njegovog pada i ponovne gladi. Zbog toga doručak koji se sastoji od slatkog peciva, zaslađenih pahuljica ili sličnih proizvoda nije nužno bolji izbor samo zato što niste ostali praznog stomaka.

Šta nezdrav doručak radi organizmu?

Nakon obroka bogatog šećerom i rafinisanim ugljenim hidratima, glukoza u krvi brzo raste, a organizam odgovara lučenjem insulina. Njegov zadatak je da pomogne ćelijama da iskoriste glukozu kao izvor energije.

Problem nastaje kada takav obrazac ishrane postane uobičajen. Dugoročno, ishrana sa mnogo šećera, soli, zasićenih masti i visoko prerađenih namirnica povezuje se sa većim rizikom od brojnih zdravstvenih problema, uključujući dijabetes tipa 2 i kardiovaskularne bolesti. 

Nasuprot tome, doručak koji sadrži proteine, vlakna i zdrave masti sporije se vari i duže održava sitost.

Jaja, integralni hleb, ovsene pahuljice, jogurt, voće, povrće i orašasti plodovi samo su neke od namirnica od kojih se može napraviti kvalitetniji prvi obrok.

Da li je onda bolje preskočiti doručak?

Preskakanje doručka samo po sebi ne mora automatski da bude lošije od nezdravog obroka. Upravo na tome se zasnivaju i pojedini oblici povremenog posta, kod kojih se prvi obrok pomera za kasnije tokom dana.

Ipak, to ne znači da je preskakanje doručka najbolji izbor za svakoga. Rezultati istraživanja o različitim efektima povremenog posta nisu jednoznačni, a takav režim ishrane nije pogodan za sve.

Važan je i ostatak dana. Ako preskočeni doručak dovede do toga da nekoliko sati kasnije budete toliko gladni da pojedete preveliku količinu hrane ili posegnete za brzom hranom i slatkišima, teško da ste napravili bolji izbor.

Nije važno samo šta, već i kada jedemo

Način na koji telo obrađuje hranu povezan je i sa cirkadijalnim ritmom. Zbog toga veoma obilni obroci kasno uveče mogu biti nepovoljniji od hrane koju unosimo ranije tokom dana.

Kasno jedenje može uticati i na san, pa se generalno savetuje da se veći deo dnevnog energetskog unosa ne ostavlja za sam kraj dana. 

To, međutim, ne znači da doručak mora da bude ogroman. Cilj je da prvi obrok, kada ga jedemo, sadrži kvalitetne izvore proteina, vlakana i masti, umesto velike količine šećera i rafinisanih ugljenih hidrata.

Šta ako za doručak imate samo pet minuta?

Za kvalitetan obrok nije neophodno provesti pola sata pored šporeta. Jogurt i voće, kuvano jaje uz integralni hleb, banana i šaka orašastih plodova ili ovsene pahuljice sa jogurtom mogu biti praktična rešenja za užurbano jutro.

Dakle, izbor nije jednostavno "doručak je uvek bolji od nedoručkovanja". Ako je jedina opcija nutritivno veoma siromašan obrok prepun šećera i rafinisanih ugljenih hidrata, činjenica da ste doručkovali sama po sebi ne čini taj izbor zdravim. Mnogo je važnije kakvu hranu unosite i kako izgleda vaša ishrana tokom čitavog dana.