Zašto nas vrućina čini umornim i nervoznim? Endokrinolog objašnjava kako hormoni štite organizam tokom toplotnog talasa

Endokrinolog i profesorka Medicinskog fakulteta u Beogradu dr Vesna Dimitrijević Srećković za RTS objašnjava da je toplotni talas veliki stres za organizam, zbog čega se aktiviraju brojni zaštitni mehanizmi.

Hormoni pomažu organizmu da se rashladi

Kako ističe dr Dimitrijević Srećković, hormoni imaju ključnu ulogu u održavanju ravnoteže vode, elektrolita i telesne temperature.

Jedni od najvažnijih su adrenalin i noradrenalin, koji ubrzavaju rad srca i mogu da povise krvni pritisak, ali istovremeno poboljšavaju prokrvljenost kože, čime organizam lakše oslobađa višak toplote.

Veliku ulogu ima i kortizol, poznat kao hormon stresa.

– Kortizol može da nam vrati energiju produkcijom glukoze, a u slučajevima niskog pritiska, kada se preznojimo i dehidriramo, može da poveća krvni pritisak i pomogne adaptaciju organizma – objasnila je dr Vesna Dimitrijević Srećković za RTS.

Kako dodaje, ovaj hormon doprinosi i očuvanju normalnog imunskog odgovora, što je posebno važno tokom velikih vrućina.

Pored njega, aktiviraju se i vazopresin, odnosno antidiuretski hormon, kao i aldosteron. Njihova uloga je da smanje gubitak tečnosti zadržavanjem vode i natrijuma u organizmu i tako pomognu održavanje normalnog krvnog pritiska.

Zašto dolazi do oticanja?

Mnogi tokom leta primećuju da im otiču noge ili šake, ali to, prema rečima profesorke, nije nužno posledica zadržavanja vode zbog vrućine.

– Kod ljudi koji imaju hiperinsulinemiju, insulin vezuje vodu, pa i to može biti razlog zbog kojeg su otečeni – rekla je dr Vesna Dimitrijević Srećković za RTS.

Prema njenim rečima, ovaj problem češće se javlja kod osoba sa viškom kilograma i povišenim nivoom insulina.

Dehidracija je glavni uzrok tegoba

Razdražljivost, glavobolja, umor, pospanost i slabija koncentracija najčešće nisu direktna posledica visokih temperatura, već dehidracije.

– Glavni razlog svega ovoga jeste upravo dehidracija, koja dolazi zbog velike temperature, znojenja i gubitka tečnosti – naglasila je dr Vesna Dimitrijević Srećković za RTS.

Zbog toga savetuje redovan unos tečnosti i boravak u rashlađenim prostorijama kako bi se smanjio rizik od toplotnog udara.

Hronični bolesnici moraju biti posebno oprezni

Toplotni talas predstavlja dodatni rizik za osobe koje boluju od dijabetesa ili imaju poremećaj rada štitaste žlezde.

Kod dijabetičara je rizik od dehidracije povećan već zbog povišenog nivoa šećera u krvi, a visoke temperature mogu dodatno pogoršati stanje.

– Sam povišen šećer u krvi nosi rizik dehidratacije, tako da će dodatna dehidracija negativno uticati na njih – upozorila je dr Vesna Dimitrijević Srećković za RTS.

Dodaje da mnogi dijabetičari imaju poremećeno znojenje zbog autonomne neuropatije, što otežava prirodno rashlađivanje organizma.

Osobe sa hipertireozom, odnosno pojačanim radom štitaste žlezde, takođe teže podnose vrućine zbog ubrzanog metabolizma i pojačanog znojenja. Sa druge strane, kod hipotireoze visoke temperature uglavnom ne izazivaju veće probleme.

Šta jesti i koliko vode piti?

Profesorka savetuje da se tokom vrelih dana prednost da mediteranskom načinu ishrane i namirnicama koje sadrže mnogo vode.

Na jelovniku bi trebalo da se nađu krastavac, paradajz, lubenica, dinja, breskve i nektarine, kao i jogurt, kefir i kiselo mleko. Preporučuju se lagani obroci poput grilovane piletine ili ćuretine sa povrćem, kao i salate sa tunjevinom, jajima ili mladim sirom.

Sa druge strane, trebalo bi izbegavati prženu, masnu i veoma začinjenu hranu.

Tokom dana preporučuje se unos od oko dva do dva i po litra tečnosti.

– Kada ustanemo, treba popiti dve čaše vode, a isto toliko i pred spavanje – savetovala je dr Vesna Dimitrijević Srećković za RTS, napominjući da se u dnevni unos računaju i supe, čorbe, jogurt i drugi napici.

Kada treba potražiti pomoć lekara?

Ako organizam više ne uspeva da se izbori sa visokim temperaturama, mogu se javiti ozbiljniji simptomi.

– To mogu da budu jako ubrzan puls, glavobolja, vrtoglavica, veliki umor i izražena pospanost – upozorila je dr Vesna Dimitrijević Srećković za RTS.

U tom slučaju neophodno je javiti se lekaru kako bi se sprečio razvoj toplotnog udara.

Posebno su ugroženi ljudi koji zbog posla dugo borave na otvorenom, poput građevinskih radnika, poljoprivrednika i sportista, jer je kod njih rizik od dehidracije i pregrevanja organizma znatno veći.

Naslovna fotografija: AI ilustracija