Da li organizam bolje podnosi visoke ili niske temperature?

Ljudsko telo funkcioniše najbolje kada je unutrašnja telesna temperatura oko 37 stepeni. Bez obzira na to da li je napolju minus ili tropska vrućina, mozak neprestano reguliše procese koji održavaju tu ravnotežu. Kada spoljašnji uslovi postanu ekstremni, organizam aktivira različite mehanizme zaštite – znojenje tokom leta i drhtanje tokom zime.

Zašto se hladnoća često lakše podnosi?

Na prvi pogled deluje da je zima opasnija, ali zdrav čovek ima više načina da se zaštiti od hladnoće nego od ekstremne vrućine.

Kada nam je hladno:

• krvni sudovi se sužavaju kako bi sačuvali toplotu,

• mišići počinju da drhte i proizvode dodatnu energiju,

• možemo da obučemo topliju garderobu ili se sklonimo u zagrejan prostor.

Drugim rečima, hladnoću je u većini situacija lakše nadoknaditi spoljnim faktorima.

Zašto su visoke temperature veći problem?

Sa druge strane, organizam ima ograničenu mogućnost da se rashladi. Njegov glavni mehanizam je znojenje. Kada znoj isparava sa kože, telo gubi toplotu.

Problem nastaje kada:

• temperatura vazduha postane veoma visoka,

• vlažnost vazduha poraste,

• nema vetra koji bi ubrzao isparavanje.

U takvim uslovima telo više ne uspeva dovoljno brzo da se rashladi, pa unutrašnja temperatura počinje da raste. To povećava rizik od toplotne iscrpljenosti, sunčanice i toplotnog udara, koji mogu biti životno ugrožavajući.

Ko je najugroženiji?

Visoke temperature posebno teško podnose:

• starije osobe,

• mala deca,

• trudnice,

• osobe sa bolestima srca i pluća,

• dijabetičari,

• ljudi koji rade ili vežbaju napolju.

Njihov organizam sporije reguliše temperaturu ili je dodatno opterećen osnovnom bolešću.

Da li je hladno vreme bezopasno?

Naravno da nije. Dugotrajno izlaganje niskim temperaturama može dovesti do pothlađivanja i promrzlina, naročito ako je osoba mokra, neadekvatno obučena ili dugo boravi napolju.

Međutim, stručnjaci ističu da se od hladnoće u većini slučajeva možemo efikasnije zaštititi nego od ekstremne vrućine, posebno kada temperatura vazduha prelazi temperaturu kože i telo više ne može prirodno da otpušta višak toplote.

Važnu ulogu igra i vlažnost vazduha

Nije svaka vrućina ista. Temperatura od 35 stepeni uz visoku vlažnost vazduha često je mnogo teža za podnošenje od 40 stepeni u suvoj klimi. Razlog je jednostavan – kada je vazduh zasićen vlagom, znoj sporije isparava, pa prirodni sistem hlađenja organizma postaje manje efikasan.

Šta je zaključak?

Ne postoji univerzalan odgovor jer mnogo zavisi od uzrasta, zdravstvenog stanja i prilagođenosti organizma. Ipak, većina fiziologa smatra da zdrav čovek uglavnom lakše podnosi hladnoću nego ekstremnu vrućinu, jer telo ima više načina da sačuva toplotu nego da se oslobodi njenog viška.

Upravo zato su toplotni talasi poslednjih godina među najvećim zdravstvenim rizicima tokom leta, a lekari savetuju izbegavanje boravka na suncu u najtoplijem delu dana, redovnu hidrataciju i rashlađivanje prostora u kojem boravimo.