Tihi neprijatelj srca: Kako autoimune bolesti neprimetno oštećuju krvne sudove?

Zbog hronične upale koja tinja u organizmu, oštećenje krvnih sudova često se razvija potpuno neprimetno, pa se srčani i moždani udar mogu javiti i kod znatno mlađih osoba koje nemaju uobičajene faktore rizika.

Zato stručnjaci širom sveta upozoravaju da su rano otkrivanje i redovno praćenje zdravlja kardiovaskularnog sistema ključni za sprečavanje ozbiljnih, pa i po život opasnih komplikacija.

Kako su autoimune bolesti povezane sa oboljenjima srca?

Dr Tušar Tajal, pomoćnik direktora za internu medicinu u prestižnoj bolnici "CK Birla" u Gurugramu, objašnjava da lekari sve češće upozoravaju pacijente na direktnu vezu između autoimunih procesa i kardiovaskularnih problema. Stanja za koja se nekada smatralo da zahvataju isključivo kožu ili zglobove, danas se u modernoj medicini prepoznaju kao teške sistemske bolesti.

Upala povezana sa ovim oboljenjima ne ostaje lokalizovana na jednom mestu. Umesto toga, inflamatorni procesi kontinuirano cirkulišu kroz krvotok i mogu postepeno, godinama oštećivati krvne sudove pre nego što se pojave bilo kakvi jasni simptomi povezani sa radom srca.

Tiha oštećenja:

Upravo je ovo skriveno oštećenje endotela glavni razlog zašto redovan kardiovaskularni skrining postaje neizostavan deo standardnog lečenja svake autoimune dijagnoze.

Hronična upala uništava unutrašnju oblogu arterija

Kod zdravog čoveka imuni sistem se aktivira samo kada treba da se izbori sa infekcijom ili zaleči povredu. Međutim, kod autoimunih poremećaja imunitet je konstantno uključen i napada sopstveno tkivo.

Prema rečima dr Tajala, ova neprekidna aktivnost oslobađa u krvotok veliku količinu inflamatornih supstanci, uključujući C-reaktivni protein (CRP) i razne citokine. Vremenom, ove hemikalije oštećuju endotel – tanak unutrašnji sloj ćelija koji oblaže krvne sudove.

Prema istraživačkom radu objavljenom u časopisu Cureus Journal of Medical Science, zdrav endotel osigurava nesmetan protok krvi i reguliše krvni pritisak. Kada se on ošteti usled upale, holesterol i druge štetne materije znatno se lakše talože na zidovima arterija. Ovaj proces podstiče ubrzano stvaranje masnih naslaga (ateroskleroza), što sužava arterije i višestruko povećava rizik od infarkta i moždanog udara.

Upala je opasna jednako kao pušenje i visok pritisak

Većina ljudi dobro zna za tradicionalne faktore rizika kao što su:

Visok holesterol u krvi

Povišen krvni pritisak (hipertenzija)

Dijabetes

Pušenje i gojaznost

Međutim, hronična upala u medicini je danas zvanično priznata kao podjednako važan okidač srčanih oboljenja. Dr Tajal ističe da, dok visok holesterol i dijabetes oštećuju krvne sudove kroz metaboličke poremećaje, autoimune bolesti prave identičnu štetu putem uporne, sistemske upale.

Iako je mehanizam nastanka drugačiji, rezultat je upotpuno isti – ubrzano stvaranje plakova i visok kardiovaskularni rizik.

Autoimune dijagnoze koje nose najveći rizik za srce

Ne utiču sve autoimune bolesti na srčani mišić na isti način, ali se nekoliko dijagnoza posebno izdvaja:

Reumatoidni artritis: Ovo oboljenje je daleko više od bolesti zglobova. Sistematski pregled objavljen u časopisu PeerJ potvrdio je da pacijenti sa reumatoidnim artritisom imaju znatno veći rizik od srčanog i moždanog udara u poređenju sa opštom populacijom.

Lupus (SLE): Lupus može napasti gotovo svaki organ. Pored ubrzane ateroskleroze, lupus može direktno izazvati upalu samog srca – uključujući perikard (srčanu kesu), miokard (srčani mišić) i srčane zaliske, što vodi do srčane insuficijencije i poremećaja ritma.

Psorijaza: Iako se u javnosti često posmatra samo kao problem na koži, psorijaza je ozbiljna sistemska bolest. Umereni i teški oblici psorijaze direktno se povezuju sa ranim razvojem srčanih oboljenja, posebno kod mlađih odraslih osoba, navodi se u studiji časopisa Dermatology and Therapy.

Bolest se razvija ranije i bez tipičnih simptoma

Jedan od najvećih problema u praksi jeste to što se srčani problemi kod ovih pacijenata javljaju znatno ranije nego što je uobičajeno.

Pacijenti često razvijaju teška oštećenja arterija bez ikakvih uobičajenih znakova upozorenja. Neko može biti mlad, voditi računa o ishrani i imati samo blago povišen holesterol, a da ipak doživi ozbiljan kardiovaskularni događaj jer su godine tihe upale već razorile krvne sudove.

Da li lekovi za autoimune bolesti dodatno škode srcu?

Pojedini lekovi koji se koriste u terapiji mogu uticati na kardiovaskularni sistem. Na primer, kortikosteroidi, koji se propisuju za brzo suzbijanje jakih zapaljenja, mogu dovesti do:

Skoka krvnog pritiska

Povećanja nivoa šećera i holesterola u krvi

Naglog gojenja

Međutim, stručnjaci naglašavaju da ovo nikada ne sme biti razlog za samoinicijativno prekidanje terapije. Nekontrolisana autoimuna bolest predstavlja neuporedivo veću opasnost po život i srce nego pažljivo dozirana i nadzirana medicinska terapija.

Praktični koraci za zaštitu srca

Osobe koje žive sa autoimunim dijagnozama mogu preduzeti konkretne mere kako bi sačuvale svoje kardiovaskularno zdravlje:

Redovno kontrolišite krvni pritisak, nivo holesterola i šećera u krvi.

Proveravajte inflamatorne markere (CRP, sedimentaciju) u dogovoru sa svojim lekarom.

Ostanite fizički aktivni u granicama koje vaša dijagnoza dozvoljava.

Primenjujte uravnoteženu ishranu bogatu antioksidansima i zdravim mastima.

Održavajte zdravu telesnu težinu i striktno izbegavajte duvanski dim.

Redovno uzimajte propisanu terapiju i ne preskačite kontrolne preglede kod reumatologa i kardiologa.

Efikasno držanje pod kontrolom osnovne upale u organizmu predstavlja najbolji štit za dugovečnost vašeg krvotoka i srca.

Značaj podizanja svesti

Mnogi pacijenti godinama nisu svesni da njihova primarna dijagnoza uopšte ima veze sa srcem, zbog čega se kardiovaskularni pregledi često zanemaruju sve dok ne bude kasno. Kada pacijent razume procese u svom telu, on postaje aktivni partner lekaru u prevenciji, čime se ozbiljne komplikacije mogu blagovremeno uočiti i uspešno sprečiti.

Naslovna fotografija: Foto: Pexels/Turgay Koca