Najveća opasnost od vrućine počinje kada zađe sunce: Lekari upozoravaju na tropske noći

Posle još jednog dana sa temperaturama koje će u Srbiji dostići između 33 i 37 stepeni, meteorolozi najavljuju nastavak vrelog talasa, ali i pojavu tropskih noći. To znači da će i tokom noći temperatura ostati iznad 20 stepeni, bez prirodnog rashlađivanja koje je organizmu neophodno.

Na prvi pogled, mnogima se čini da je najteže izdržati podnevnu žegu. Međutim, stručnjaci upozoravaju da najveći zdravstveni rizik zapravo nastaje kada se telo tokom noći ne ohladi.

Zašto su tropske noći toliko opasne?

Ljudski organizam tokom noći prirodno snižava telesnu temperaturu. Taj proces omogućava oporavak srca, krvnih sudova, mozga i celog organizma od napora koje je pretrpeo tokom dana.

Kada je i noću veoma toplo, telo nastavlja da troši energiju pokušavajući da se rashladi. Srce radi ubrzano, krvni sudovi ostaju prošireni, a organizam se dodatno iscrpljuje.

Zbog toga se, prema upozorenjima lekara, najveći broj zdravstvenih problema ne javlja prvog dana vrućine, već nakon nekoliko uzastopnih dana i noći bez osveženja.

Ko je najugroženiji?

Najveći rizik imaju:

• osobe sa bolestima srca i krvnih sudova,

• pacijenti sa visokim krvnim pritiskom,

• dijabetičari,

• starije osobe,

• mala deca i bebe,

• trudnice,

• ljudi koji rade na otvorenom.

Kod ovih grupa može doći do naglog pogoršanja zdravstvenog stanja, dehidracije, pada ili skoka krvnog pritiska, poremećaja srčanog ritma, pa čak i toplotnog udara.

Zašto problemi dolaze tek posle nekoliko dana?

Lekari objašnjavaju da se efekti visokih temperatura gomilaju. Ako organizam nekoliko noći zaredom nema priliku da se odmori, javlja se takozvani toplotni stres.

To znači da telo više nije u stanju da efikasno reguliše temperaturu, pa se povećava rizik od iscrpljenosti, vrtoglavice, nesvestice i ozbiljnih kardiovaskularnih komplikacija.

Mnogi ljudi zato tek četvrtog ili petog dana toplotnog talasa osećaju izražen umor, glavobolju, malaksalost ili lupanje srca.

Simptomi koje ne treba ignorisati

Ako tokom tropskih noći primetite:

• jaku glavobolju,

• vrtoglavicu,

• ubrzan ili nepravilan rad srca,

• otežano disanje,

• izraženu malaksalost,

• mučninu,

• konfuziju,

potrebno je odmah potražiti hladniji prostor, unositi tečnost i, ukoliko se stanje ne poboljšava, javiti se lekaru.

Kako pomoći organizmu da lakše prebrodi tropske noći?

Stručnjaci savetuju da se prostorije rashlade pre odlaska na spavanje, provetravaju samo kada je spoljašnja temperatura niža, koriste ventilatori ili klima-uređaji uz umereno podešavanje temperature, kao i da se tokom večeri unosi dovoljno vode.

Preporučuje se lagana večera, izbegavanje alkohola i većih fizičkih napora u večernjim satima, kao i lagana pamučna odeća koja omogućava telu da lakše otpušta toplotu.

Vrućine više nisu prolazna neprijatnost

Klimatske promene poslednjih godina dovele su do sve češćih i dužih toplotnih talasa, a upravo su tropske noći postale jedan od njihovih najopasnijih pratilaca. Kada organizam nema priliku da se rashladi ni tokom noći, posledice se ne osećaju odmah, već se postepeno gomilaju iz dana u dan.

Zato lekari upozoravaju da najveći problem nije samo dnevnih 35 ili 37 stepeni, već činjenica da telo ni posle zalaska sunca ne dobija priliku da se odmori. Upravo zbog toga tropske noći predstavljaju jedan od najvećih zdravstvenih rizika tokom leta.