Telo vas upozorava mnogo pre tragedije: Ove simptome krvnog ugruška nikako ne smete da ignorišete

Kada krvni ugrušak postaje opasan?

Zgrušavanje krvi je prirodan mehanizam kojim organizam zaustavlja krvarenje nakon povrede. Problem nastaje kada se ugrušak formira unutar krvnog suda bez potrebe ili kada se otkine i dospe u drugi deo tela.

Takav ugrušak može da začepi krvni sud i prekine dotok kiseonika do važnih organa. Ako dospe u pluća nastaje plućna embolija, dok ugrušci koji blokiraju arterije srca ili mozga mogu dovesti do srčanog ili moždanog udara.

Simptomi koje ne bi trebalo ignorisati

Jedno od najčešćih mesta gde nastaje krvni ugrušak jesu duboke vene nogu, stanje poznato kao duboka venska tromboza (DVT).

Mogući simptomi uključuju:

• otok jedne noge ili ruke

• bol ili grčeve, najčešće u listu

• osećaj toplote u zahvaćenom delu

• crvenilo ili promenjenu boju kože

• izražene površinske vene.

Važno je naglasiti da oko polovine osoba sa dubokom venskom trombozom u početku nema izražene simptome, zbog čega stanje može ostati neprepoznato.

Kada je potrebna hitna pomoć?

Ako se deo tromba odvoji i dospe u pluća, može nastati plućna embolija – stanje koje zahteva hitno lečenje.

Alarmantni simptomi su:

• iznenadno otežano disanje

• bol u grudima koji se pojačava pri dubokom udahu

• ubrzan ili nepravilan rad srca

• iskašljavanje krvi

• vrtoglavica ili gubitak svesti.

Ukoliko se pojave ovi simptomi, potrebno je odmah pozvati hitnu pomoć.

Ko ima povećan rizik?

Iako se krvni ugrušak može javiti kod svakoga, rizik je veći kod osoba koje:

• dugo sede ili leže (posle operacije, dugih putovanja ili bolesti)

• imaju više od 60 godina

• puše

• imaju gojaznost

• boluju od malignih ili hroničnih bolesti

• koriste hormonsku terapiju ili kontracepciju sa estrogenom

• imaju naslednu sklonost ka pojačanom zgrušavanju krvi

• bile su nedavno operisane ili zadobile ozbiljnu povredu.

Kako smanjiti rizik?

Lekari preporučuju nekoliko jednostavnih navika koje mogu doprineti smanjenju rizika:

• redovno ustajanje i kretanje tokom dugog sedenja

• održavanje zdrave telesne težine

• prestanak pušenja

• dovoljan unos tečnosti

• pridržavanje terapije ukoliko je lekar propisao lekove za razređivanje krvi.

Ne pokušavajte sami da postavite dijagnozu

Bol u nozi, otok ili crvenilo mogu imati i druge uzroke, poput povrede mišića, infekcije ili upale vena. Zato nije moguće sa sigurnošću utvrditi da li je u pitanju krvni ugrušak samo na osnovu simptoma. Dijagnoza se postavlja pregledom i, po potrebi, analizama krvi i snimanjem krvnih sudova.

Ako primetite simptome koji upućuju na mogući tromb ili se oni naglo pogoršavaju, važno je da se što pre javite lekaru.