Nova saznanja o razvoju dece: Ignorisanje bebe koja plače oštećuje njihov mozak i emocionalno zdravlje zauvek

Kada novorođenče zaplače, njegov organizam aktivira sistem za odgovor na stres. U tom trenutku telo oslobađa hormone poput kortizola, koji imaju važnu ulogu u prilagođavanju organizma različitim situacijama. Međutim, stručnjaci ističu da je nervni sistem bebe još uvek u razvoju i da upravo zbog toga način na koji okolina reaguje na njene potrebe može imati značajan uticaj na emocionalni razvoj.

Poslednjih decenija naučnici sve više proučavaju povezanost između ranih iskustava u detinjstvu i zdravlja u odraslom dobu. Brojne studije ukazuju na to da osećaj sigurnosti, bliskosti i dosledne podrške pomaže detetu da razvije stabilnije mehanizme za suočavanje sa stresom.

Plač je poziv za pomoć, a ne loša navika

Jedna od najčešćih zabluda jeste da će roditelji „razmaziti“ dete ako ga uzimaju u naručje svaki put kada zaplače. Savremena razvojna psihologija uglavnom odbacuje ovakav stav kada su u pitanju bebe u najranijem uzrastu.

Za novorođenče, odgovor roditelja na plač predstavlja potvrdu da je bezbedno. Upravo kroz takve svakodnevne interakcije gradi se ono što stručnjaci nazivaju sigurnom privrženošću – odnos poverenja između deteta i osobe koja o njemu brine.

Deca koja odrastaju uz osećaj da su njihove potrebe prepoznate i uvažene često razvijaju veću emocionalnu stabilnost, bolju sposobnost regulacije emocija i više poverenja u druge ljude.

Šta se dešava kada je stres dugotrajan?

Povremeni plač nije opasan niti ostavlja trajne posledice. Svaki roditelj se nekada nađe u situaciji da ne može istog trenutka da reaguje, i stručnjaci naglašavaju da roditeljstvo ne zahteva savršenstvo.

Problem nastaje kada je dete često izloženo dugotrajnom stresu bez adekvatne utehe i podrške. Takve situacije mogu uticati na razvoj sistema koji regulišu stres, emocije i osećaj sigurnosti.

Upravo zbog toga se danas sve više govori o važnosti emocionalne dostupnosti roditelja, posebno tokom prve godine života kada se postavljaju temelji razvoja nervnog sistema.

Veza između stresa i zdravlja

Sve je više istraživanja koja proučavaju kako hronični stres utiče na imunitet i celokupno zdravlje organizma. Iako ne postoji dokaz da će ignorisanje plača direktno izazvati određenu bolest, stručnjaci smatraju da iskustva iz ranog detinjstva mogu imati dugoročni uticaj na način na koji telo reaguje na stres tokom života.

Zanimljivo je da mnogi ljudi koji žive sa autoimunim bolestima često navode kako veruju da su trauma, dugotrajni stres ili emocionalna nesigurnost iz detinjstva mogli doprineti njihovom zdravstvenom stanju. Nauka još uvek istražuje ove veze, ali je poznato da nervni, hormonski i imuni sistem funkcionišu kao usko povezana celina.

Ne postoji savršen roditelj

Možda je najvažnija poruka stručnjaka upravo ta da roditelji ne moraju biti savršeni. Bebi nije potreban neko ko nikada neće pogrešiti, već osoba koja će biti prisutna, truditi se da razume njene potrebe i pružiti utehu kada je to moguće.

Povremene greške, umor i trenuci nesigurnosti sastavni su deo roditeljstva. Ono što pravi razliku jeste dosledna ljubav, bliskost i spremnost da se uspostavi kontakt sa detetom.

Jer način na koji se osećamo voljeno i zaštićeno u najranijim danima života može ostaviti trag mnogo duže nego što mislimo.