Tihi ubica iz vazduha: Ovaj deo populacije prvi na udaru ekstremnih letnjih temperatura

Nagli skokovi temperature i prelasci iz prolećnih u ekstremne letnje vrednosti predstavljaju ogroman šok za ljudski organizam. Kada živa u termometru u kratkom roku skoči za više od 15 stepeni, naš unutrašnji sistem za termoregulaciju biva stavljen na ozbiljan test.

O tome kako tropske vreline utiču na zdravlje, ko je u najvećem riziku i kako da se zaštitimo, govorila je za B92 doktorka Radmilom Šehić.

- Centar za termoregulaciju u centralnom nervnom sistemu je zapravo naš prirodni klima-uređaj. On neprestano radi kako bi održao optimalnu telesnu temperaturu od oko 37 stepeni. Kada spolja naglo ugreje preko 30 stepeni, a organizam nije imao vremena da se pripremi, ovaj sistem trpi strahovit pritisak i ugrožava se ceo organizam - objašnjava dr Šehić.

Zašto prvo strada krvni pritisak?

Najčešća i prva posledica izloženosti velikim vrućinama jeste nagli pad krvnog pritiska. Toplota deluje tako što širi krvne sudove na periferiji kože i na ekstremitetima, posebno na nogama. Zbog toga se krv zadržava u venskim depoima, manje krvi stiže do vitalnih organa, a sa njom i manje kiseonika – što dovodi do malaksalosti, vrtoglavice i kolapsa.

Crna lista: 4 najugroženije grupe ljudi

Doktorka Šehić upozorava da su određene kategorije stanovništva pod direktnim rizikom od ozbiljnih komplikacija, pa čak i po život opasnih stanja:

Osobe koje piju lekove za visok pritisak (Hipertenziraši): Oni su na samom vrhu liste ugroženih. Pacijenti koji nastavljaju sa svojom redovnom terapijom za obaranje pritiska i tokom tropskih dana, bez konsultacije sa lekarom, doživljavaju brutalan i opasan pad pritiska.

Hronični bolesnici (Srčani i moždani udari): Osobe sa oštećenim krvnim sudovima teško podnose temperaturne skokove. Koronarni bolesnici osećaju stezanje i bol u grudima i nedostatak vazduha, dok oni koji su preležali šlog pate od jakih vrtoglavica, mučnine i gubitka koordinacije.

Deca do 12 godina starosti: Kod mališana centar za termoregulaciju još uvek nije dovoljno razvijen. Njihovo izlaganje suncu može ih ugroziti daleko više nego što roditelji pretpostavljaju.

Radnici na otvorenom: Spoj ekstremne toplote i teškog fizičkog napora je idealna formula za toplotni udar. Kada telo prestane da se znoji (što je ključni mehanizam hlađenja), dolazi do kolapsa sistema, gubitka svesti, a u najtežim slučajevima i do fatalnog ishoda.

Vodič za preživljavanje: Kako se ponašati na +30°C?

Da biste sačuvali zdravlje i uživali u letu bez incidenata, doktorka naglašava da aktivnosti moramo planirati isključivo u rano jutro ili kasno popodne. Ukoliko morate da izađete u najtoplijem delu dana, pridržavajte se ovih zlatnih pravila:

Hidratacija na prvom mestu: Uvek nosite flašicu vode sa sobom i pijte tečnost pre nego što osetite žeđ.

Lagana ishrana: Pre izlaska izbegavajte tešku, masnu i kaloričnu hranu koja dodatno opterećuje varenje i greje telo iznutra.

Pametna garderoba: Nosite široku, svetlu i prozračnu odeću od prirodnih materijala koji dozvoljavaju koži da diše.

Zaštita glave i očiju: Kapa ili šešir su obavezni protiv sunčanice. Naočare za sunce nisu modni detalj – oči su deo centralnog nervnog sistema i moraju se zaštititi od jakog zračenja.

Važan savet za hronične bolesnike i spas u prirodi

- Svako ko je na redovnoj terapiji – bilo antihipertenzivnoj ili psihijatrijskoj – mora da se posavetuje sa svojim izabranim lekarom pre letnjih žega. Lekar će proceniti da li je potrebno smanjiti doze lekova tokom tropskih dana - apeluje dr Šehić.

Kao najbolju preventivu i prirodni lek, doktorka preporučuje beg u zelene oaze. Kad god ste u prilici, tražite hlad u parkovima, šumama ili pored reka i jezera. Pametnim ponašanjem i poštovanjem ovih saveta, rizik od zdravstvenih incidenata svodi se na minimum, a leto ostaje ono što i treba da bude – prelepo godišnje doba.