Da li veći unos proteina oštećuje bubrege? Ovo je prava istina

Proteini s pravom nose titulu jednog od osnovnih makronutrijenata bez kojih je ljudski život nezamisliv. Oni su bazični građevinski materijal za izgradnju mišićnog tkiva, ključnih enzima i hormona, zbog čega njihov adekvatan unos igra presudnu ulogu u očuvanju opšteg zdravlja i brzom oporavku organizma.

Međutim, u fitnes krugovima i široj javnosti već decenijama tinja velika dilema: da li visokoproteinska ishrana može trajno da ošteti bubrege, čak i kod potpuno zdravih osoba?

Zbog toga se konstantno traži jasna granica između optimalnog unosa koji hrani mišiće i potencijalnog preopterećenja unutrašnjih organa.

Mitovi naspram naučnih dokaza: Adaptacija nije isto što i oštećenje

Na svom Instagram profilu, poznata nutricionistkinja Aleksandra Lišanin detaljno razbija ovaj zastareli mit i objašnjava da savremena medicinska istraživanja jasno pokazuju kako kod zdravih osoba veći unos proteina najčešće nema nikakve veze sa hroničnim oštećenjem bubrega.

- Od ključne je važnosti napraviti jasnu razliku između prirodne, fiziološke adaptacije organizma i stvarnog, patološkog oštećenja nekog organa. Kada mišići više rade, oni prirodno dobijaju više krvi, više kiseonika i više hranljivih materija, usled čega postaju jači i rastu. Sličan mehanizam se dešava i u stomaku: privremeno povećana filtracija u bubrezima ne znači nužno da dolazi do njihovog oštećenja, već da se organ jednostavno prilagodio trenutnom metabolizmu - ističe Lišanin.

Stvarni neprijatelj bubrega: Šta zapravo izaziva insuficijenciju?

Ako proteini kod zdravih ljudi nisu krivci, nauka jasno upire prstom u stvarne, hronične i metaboličke sabotere koji tiho uništavaju funkciju bubrega.

Mnogo značajniji i dokazani faktori rizika za nastanak bubrežne insuficijencije su:

Dijabetes i hronično povišen nivo šećera u krvi

Hipertenzija (hronično povišen krvni pritisak)

Gojaznost i metabolički sindrom

Hronično povišen insulin (insulinska rezistencija)

Koje namirnice su bogate proteinima

Namirnice bogate proteinima uključuju prvenstveno životinjske izvore kao što su meso (piletina, ćuretina, govedina), riba i morski plodovi, jaja i mlečni proizvodi poput jogurta, sira i mleka.

Od biljnih izvora izdvajaju se mahunarke kao što su pasulj, sočivo i leblebije, zatim soja i proizvodi od soje (tofu, tempeh), kao i orašasti plodovi i semenke poput badema, oraha, lešnika, čija i lanenih semenki.

Dobar izvor proteina mogu biti i integralne žitarice, iako u manjim količinama u poređenju sa ostalim grupama namirnica.