Naučnici upozoravaju: Mačke koje slobodno lutaju mogu da prenesu skoro 100 bolesti na ljude

Istraživanje objavljeno u naučnom časopisu "PLOS", koje je obuhvatilo analizu više od 400 prethodnih studija, otkrilo je da mačke koje redovno borave napolju mnogo češće dolaze u kontakt sa patogenima koji mogu da izazovu bolesti kod ljudi.

Naučnici su identifikovali gotovo 100 zoonotskih patogena koje mačke mogu da prenesu. Među njima su besnilo, toksoplazmoza, salmonela i različite vrste parazitskih crva.

Posebno zabrinjava podatak da kućne mačke koje slobodno izlaze napolje imaju gotovo isti rizik od zaraze kao i divlje mačke.

- Otkrili smo da mačke koje lutaju napolju imaju tri do pet puta veće šanse da nose zoonotski patogen u poređenju sa mačkama koje borave isključivo u zatvorenom prostoru - kaže Ejmi Vilson, glavna autorka studije i vanredna profesorka nauke o zaštiti životne sredine na Univerzitetu Britanske Kolumbije u Kanadi.

Iako mačke koje imaju vlasnike u proseku nose manji broj različitih patogena od divljih mačaka, istraživači naglašavaju da su izložene istim opasnim mikroorganizmima.

- Ovaj rizik postaje masovan problem jer kućni ljubimci bez nadzora blisko komuniciraju i sa ljudima, divljim životinjama i drugim domaćim životinjama - navodi Piter Mara, profesor biologije i životne sredine na Univerzitetu Džordžtaun.

Jedan od glavnih razloga za povećan rizik jeste lov. Mačke često dolaze u kontakt sa glodarima, pticama i slepim miševima, koji predstavljaju prirodne rezervoare brojnih bolesti.

- Istraživanja pokazuju da vlasnici mačaka potcenjuju uspešnost lova svog ljubimca za čak 80 odsto, što znači da većina hvatanja plena i bliskih kontakata sa divljim životinjama ostaje potpuno neprimećena - ističe Skot Vilson, vanredni profesor zaštite životne sredine na Univerzitetu Britanske Kolumbije.

Naučnici upozoravaju da mačke mogu da unesu patogene direktno u dom, naročito kada sa sobom donesu ulovljene životinje.

- Mačke u vlasništvu mogu doneti kući glodare koji su nosioci opasnih virusa, a zabeleženi su i dokumentovani slučajevi u kojima su mačke u domove unele slepe miševe pozitivne na besnilo. Mačka koja se kući vraća sa plenom zapravo otvara direktan put kojim patogeni iz divljine dospevaju u domaćinstva - napominje profesor Mara.

Problem se ne završava na kućnom pragu. Mačke koje borave napolju često ostavljaju izmet u dvorištima, parkovima i dečjim igralištima, čime potencijalno kontaminiraju okolinu.

- Mačke koje borave napolju vrše nuždu u baštama, parkovima, igralištima i drugim zajedničkim prostorima, što potencijalno dovodi do visoke stope kontaminacije - navodi Ejmi Vilson za časopis "The Conversation".

Prema procenama jedne ranije studije, mačke koje izlaze napolje mogu da ostave desetine tona izmeta na svakih 10.000 domaćinstava tokom godine, a paraziti prisutni u njemu mogu da opstanu u zemljištu mesecima, pa čak i godinama.

Stručnjaci ipak ističu da rešenje nije potpuno uskraćivanje boravka napolju, već kontrolisani uslovi.

- Najjednostavnija intervencija je ujedno najekonomičnija i najhumanija: sprečiti lutanje bez nadzora. To se može postići izgradnjom ograđenih prostora na otvorenom, šetnjama na povocu ili nadgledanim boravkom u dvorištu - savetuje profesor Mara.

Autori studije zaključuju da mačke mogu da vode ispunjen i zdrav život i bez slobodnog lutanja, dok odgovorno ponašanje vlasnika istovremeno štiti ljubimce, ljude i životnu sredinu.