Zemlje sa najnižim i najvišim nivoima holesterola u svetu

Studija, objavljena 2023. godine u časopisu European Heart Journal, pokazuje da se vrednosti holesterola značajno razlikuju širom sveta i ukazuje na to da životne navike, posebno ishrana i nivo fizičke aktivnosti, imaju veliki uticaj na kardiovaskularno zdravlje stanovništva, navodi Science Focus.

U slučaju Južne Koreje, smatra se da nizak unos zasićenih masti, uz ishranu koja često uključuje fermentisane namirnice i mahunarke, doprinosi povoljnijem lipidnom profilu populacije.

Zemlje poput Turske, ali i Sjedinjenih Američkih Država, nalaze se ispod globalnog proseka, iako se SAD često povezuju sa ishranom bogatom brzom hranom.

Na drugoj strani spektra, najviše prosečne nivoe holesterola zabeležile su Austrija i Nemačka, dok su im blizu i Japan, Australija i Švajcarska.

Istraživači objašnjavaju da viši unos životinjskih masti i mlečnih proizvoda može doprineti povećanim vrednostima holesterola u ovim zemljama, ali naglašavaju da genetika takođe igra značajnu ulogu. Na primer, u Austriji se procenjuje da oko jedna od 300 osoba ima porodičnu hiperholesterolemiju, nasledni poremećaj koji dovodi do izrazito povišenog LDL-a.

Analize dugoročnih trendova pokazuju i da su se nivoi holesterola tokom vremena menjali. U mnogim razvijenim zapadnim zemljama oni su opali od 1980. do 2018. godine, što se povezuje sa poboljšanjima u ishrani i širim korišćenjem lekova poput statina.

Istovremeno, u mnogim zemljama sa nižim i srednjim prihodima došlo je do porasta nivoa holesterola, naročito u delovima Azije. Kina je, na primer, od jedne od zemalja sa najnižim vrednostima 1980. godine, do 2018. zabeležila znatan porast.

U većini država uočen je i obrazac da muškarci u proseku imaju više nivoe holesterola u odnosu na žene.