Godinama smo gledali u pogrešnom smeru: Studija otkrila skriveni okidač koji izaziva jake bolove kod artritisa

Dugotrajni i iscrpljujući simptomi reumatoidnog artritisa ne moraju uvek biti direktna posledica aktivnog zapaljenskog procesa u organizmu. Najnovija medicinska studija ukazuje na to da na intenzitet bolesti u velikoj meri utiču i drugi, često zanemareni zdravstveni problemi pacijenta.

U medicinskoj praksi se konstantan bol i hronični umor kod obolelih uglavnom tumače kao znak napredovanja bolesti. Međutim, stručnjaci sa renomiranog Univerziteta Semelvajs upozoravaju da stanja poput depresije, poremećaja sna, gojaznosti i pušenja mogu održavati i pojačavati simptome čak i u trenucima kada je upala pod potpunom kontrolom lekova. Njihov naučni rad, koji je svetlost dana ugledao u prestižnim stručnim časopisima Nature Reviews Rheumatology i The Lancet Rheumatology, dokazuje da ovi faktori nisu samo usputni pratioci artritisa, već aktivno blokiraju oporavak obolelih.

Začarani krug hronične bolesti

Reumatoidni artritis je teška autoimuna bolest u kojoj odbrambeni sistem organizma greškom napada sopstveno tkivo u zglobovima, što dovodi do bolova, otoka i ukočenosti. Iako savremena terapija daje odlične rezultate kod većine ljudi, statistika pokazuje da između 6 i 28 odsto pacijenata, uprkos agresivnom lečenju, ne uspeva da uđe u fazu dugotrajnog mirovanja bolesti (remisiju).

Proučavajući pacijente sa ovim teže izlečivim oblikom artritisa, naučnici su primetili stvaranje opasnog, zatvorenog kruga. Fizički bol i depresivna stanja prirodno smanjuju želju za kretanjem, što dalje vodi ka nagomilavanju kilograma i lošem kvalitetu sna. Sa druge strane, nesanica i gojaznost povratno pojačavaju intenzitet bola, čime se svakodnevno funkcionisanje drastično otežava. Zbog toga stručnjaci apeluju na lekare da ne pojačavaju automatski doze lekova protiv upale čim se pacijent požali na tegobe.

- Kada se klinički pokazatelji bolesti poprave, a pacijent i dalje pati od jakog bola i umora, potrebno je zastati i potražiti druge uzroke. Umesto automatskog propisivanja dodatnih medikamenata, lekari bi morali da provere da li te simptome zapravo održavaju hronični bol, depresija, loš san ili gojaznost - objašnjava dr Đerđ Nađ, šef Odeljenja za reumatologiju i imunologiju na Univerzitetu Semelvajs.

Veštačka inteligencija kao spas i uvod u personalizovanu medicinu

Kako bi pomogao lekarima u svakodnevnom radu, ovaj tim stručnjaka osmislio je inovativni model koji deluje kao sistem ranog upozoravanja. Ovaj model omogućava doktorima da na vreme prepoznaju situacije u kojima loše stanje pacijenta nije izazvano samim artritisom, već drugim skrivenim faktorima, što direktno vodi do boljeg razumevanja i uspešnijeg lečenja.

Sledeći veliki korak u ovom istraživanju biće uvođenje napredne tehnologije i veštačke inteligencije (AI), koja će imati zadatak da precizno prepozna specifične grupe pacijenata i omogući kreiranje terapija krojenih tačno po meri pojedinca.

„Uz pomoć prepoznavanja obrazaca zasnovanog na veštačkoj inteligenciji mogli bismo da identifikujemo podgrupe pacijenata i kreiramo efikasnije, gotovo personalizovane strategije lečenja“, zaključuje dr Lila Gunkl-Tot, doktorantkinja na Univerzitetu Semelvajs i jedna od autorki ove važne studije.