Alarm koji ne smete da ignorišete: Kardiolog otkriva koja vrsta bola u grudima znači da je infarkt već u toku

Iako bol u predelu grudnog koša može biti izazvan najrazličitijim zdravstvenim faktorima, prva asocijacija i najveći strah većine ljudi jeste infarkt miokarda. Naravno, svaka nelagodnost ne zahteva hitnu uzbunu, ali ukoliko se jave specifične i neuobičajene tegobe u sredogruđu koje se šire prema levoj ruci ili vilici i ne prestaju dvadesetak minuta, verovatnoća da je reč o srčanom udaru je izuzetno velika. U takvim situacijama ključno je reagovati sekunodm i odmah kontaktirati Hitnu pomoć.

O ovim kritičnim trenucima, ali i o prevenciji, u novoj epizodi podkasta "Zdravo sa Ivanom" govorio je renomirani kardiolog prof. dr Petar Otašević sa Instituta za kardiovaskularne bolesti „Dedinje“.

- Tipičan bol za infarkt javlja se u sredogruđu, koji je karaktera stezanja, pečenja i velike težine na grudnom košu, širi se ka vilici, ka levoj ruci i traje najmanje nekoliko minuta. Ukoliko imate infarkt, bol traje više od 20 minuta, nažalost tako uglavnom bude, i u tim situacijama treba odmah pozvati Hitnu pomoć – objasnio je profesor Otašević.

Granica se pomerila: Infarkt više ne bira godine

Statistika je neumoljiva – starosna granica pacijenata sa srčanim problemima konstantno se spušta. Danas čak i osobe od tek 35 godina mogu doživeti infarkt miokarda, iako spolja ostavljaju utisak potpuno zdravih i vitalnih ljudi. Ugrožene generacije više nije moguće precizno definisati, što potvrđuje i svakodnevna praksa na našim klinikama.

- Institut Dedinje je pripravna bolnica za infarkt svakoga dana, od 7 ujutru do 7 uveče, ali petkom i nedeljom smo pripravni 24 časa. U zavisnosti od dana do dana, mi imamo između 5 i 15 bolesnika koji dođu sa infarktima u tim našim terminima petkom i nedeljom, i više ne možete da utvrdite koja je to generacija ugrožena. Recimo, imali smo momka od 33 ili 34 godine, i imali smo baku od 90 godina koja je imala infarkt. I kada počnete da pričate sa tim mladim čovekom koji je došao sa akutnim infarktom miokarda, shvatite da su svi njegovi iz porodice imali infarkt u nekim ranijim godinama. I čim to čujete, shvatite da postoji ozbiljan faktor rizika koji se genetski prenosi i to je najčešće povišen holesterol, i da je taj čovek na vreme otišao da izmeri holesterol i da je dobio terapiju, on verovatno ne bi imao infarkt ili bi dobio u kasnijim godinama. Infarkt je ozbiljna stvar, nemojte čekati i pokušajte to da sprečite – naglasio je profesor.

Tihi ubica: Zašto povišen holesterol ne boli?

Iako simptomi srčanog udara deluju dramatično i zastrašujuće, oni se neretko preklapaju sa nekim drugim, bezazlenijim tegobama, što može uneti zabunu kod pacijenata. Lekari apeluju da se bol u grudima nikada ne sme ignorisati, kao i da se propisane terapije moraju uzimati bez preskakanja. Najveća zamka leži u tome što se glavni uzročnici katastrofe razvijaju potpuno neprimetno.

- Opet se vraćam na početak razgovora, povišen holesterol ne boli, vi ne znate da imate povišen holesterol sve dok se ne dogodi tako drastična situacija, opet se vraćam na ovog mladog čoveka, njegov holesterol je praktično bio veći dva i po puta nego što je normalno. On uopšte nije bio gojazan, ali je imao taj nasledni faktor i nije znao da ima povišen holesterol. Čovek potpuno aktivno živi, vežba, trenira, međutim, ako imate puno holesterola koji cirkuliše u vašem organizmu, onda se on lepi za zidove krvnih sudova, pravi aterosklerotske plakove, i kada ti plakovi puknu, dolazi do potpunog začepljenja, krv ne može da teče kroz krvni sud, i srce nema dovoljno kiseonika – detaljno je pojasnio profesor Otašević.