Od krčanja do stezanja: Zašto stomak boli kada je prazan i može li čaša vode da prevari glad

Stručnjaci objašnjavaju da se glad ne ogleda samo u želji za hranom, već u složenom procesu u kome učestvuju hormoni, mišićne kontrakcije i nervni sistem. Hormon grelin igra ključnu ulogu u pokretanju apetita, ali i u aktiviranju kontrakcija želuca koje mogu izazvati neprijatne zvuke i osećaj praznine.

Kada je želudac prazan, pokreće se takozvani migrirajući motorni kompleks – niz ritmičnih kontrakcija koje „čiste“ digestivni trakt od ostataka hrane i pripremaju ga za naredni obrok. U tom procesu može doći i do pojačanog lučenja želudačne kiseline, koja bez hrane u želucu može dodatno pojačati nelagodnost i iritaciju.

Fizički simptomi gladi obuhvataju stezanje i bol u stomaku, krčanje, slabost, drhtavicu i poteškoće sa koncentracijom. Nizak nivo šećera u krvi dodatno doprinosi osećaju iscrpljenosti i razdražljivosti, pa glad utiče i na raspoloženje i fokus.

Nutricionisti ističu da se glad može pojačati i zbog životnih navika, poput preskakanja obroka ili konzumiranja hrane bogate jednostavnim ugljenim hidratima, koja brzo podiže pa zatim naglo spušta nivo šećera u krvi. Nedovoljan unos vlakana i dehidracija takođe mogu doprineti jačim napadima gladi, jer se signali žeđi i gladi često mešaju.

Zbog toga se prvi znaci gladi obično ne ignorišu, već se preporučuje unos uravnoteženog obroka koji sadrži proteine i vlakna, kako bi se održala stabilnost šećera u krvi i produžio osećaj sitosti.

Često se postavlja pitanje da li čaša vode može da „prevari“ glad. Stručnjaci kažu da voda može privremeno ublažiti nelagodnost, jer hidratacija ponekad zameni signal gladi signalom žeđi, ali ne predstavlja dugoročno rešenje.

Da bi se sprečili jači napadi gladi, savetuje se redovno unošenje hrane u razmacima od tri do četiri sata, kao i obroci koji sadrže najmanje 20 grama proteina uz vlakna i zdrave masti. Takva kombinacija usporava varenje i stabilizuje nivo šećera u krvi.

Preporučuje se i svesno jedenje bez distrakcija, kao i praćenje takozvane „skale gladi“ od 1 do 10, gde je idealno jesti kada se glad nalazi na nivou 2 ili 3, pre nego što dođe do jačih fizičkih simptoma.

Uravnotežen dnevni ritam ishrane može pomoći da se izbegnu neprijatni napadi gladi, od doručka bogatog proteinima i vlaknima, preko laganih užina, do nutritivno izbalansirane večere koja održava stabilan nivo energije tokom noći.