Piće koje najbolje hidrira tokom leta, a nije voda

Prema Ronaldu Maganu, profesoru na Medicinskom fakultetu Univerziteta St. Andrews i autoru studije, jedan od faktora je volumen određenog pića: što više pijete, piće će brže odlazi iz želuca i apsorbovati se u krvotok, gde može da razredi telesne tečnosti i hidrira vas.

Drugi faktor koji utiče na to koliko dobro napitak hidrira telo odnosi se na sastav hranjivih materija u piću. Na primer, utvrđeno je da mleko bolje hidrira od obične vode jer sadrži laktozu, neke proteine i malo masti, a sve to pomaže da se produži zadržavanje tečnosti u želucu i održi hidratacija tokom dužeg vremena. Mleko takođe sadrži natrijum, koji deluje poput sunđera i zadržava vodu u telu, što za posledicu ima manje izlučenog urina. Isto važi i za oralne rastvore za rehidraciju koje se koriste za lečenje proliva. Sadrže male količine šećera, natrijum i kalijum, koji takođe pomažu kod zadržavanja vode u telu.

- Elektroliti poput natrijuma i kalijuma doprinose boljoj hidrataciji, dok kalorije u pićima rezultiraju sporijim pražnjenjem želuca, a time i manjom potrebom za mokrenjem - rekla je Melisa Madžumdar, dijetetičarka i predstavnica Akademije za ishranu i dijetetiku.

Oprezno s unosom šećera

Ipak, tu treba biti oprezan - pića s koncentrovanijim šećerima, poput voćnih ili gaziranih sokova, nisu nužno toliko hidrirajuća da bi se zanemarila šteta koju mogu izazvati. Duže se zadržavaju u želucu od obične vode, ali kada uđu u tanko crevo, njihova visoka koncentracija šećera razređuje se tokom fiziološkog procesa koji se naziva osmoza. Ovim procesom zapravo se povlači voda iz tela u tanko crevo kako bi se razredili šećeri koje ta pića sadrže. Uz to, sadrže dodate šećere i kalorije koje nas doduše neće toliko zasititi kao čvrsta hrana, ali su ipak šećeri, objasnila je Madžumdar. U umerenim količinama neće negativno delovati na zdravlje, ali većina nije umerena s takvim pićima pa se savetuje ipak da se što češće posegne za vodom.