"Drage moje kolege, imate moju punu, punu podršku. Mi smo uz vas, volimo vas. Dragi studenti, uz vas sam. Samo hrabro, veliko hvala. Apsolutna podrška. Svim srcem uz studente. Do samog kraja."

Te reči redom izgovaraju – Miloš Biković, Svetlana Ceca Bojković, Vladimir Štimac, Slaven Došlo, Nina Janković, Bojan Dimitrijević, Tamara Dragičević, Ivan Mihailović, Dragan Mićanović, Milan Topalović Toplako.

Od svih njih najviše komentara bilo je na pojavljivanje glumca Miloša Bikovića.

Kako kažu mnogi, vrlo je prijatno iznenađenje to što je Biković na strani studenata, budući da su mnogi bili ubeđeni da je naklonjen SNS vlasti.

"Nisam znala da je Biković naṣ̌, to je baš prijatno iznenađenje."

„Biković se otkačio? Opa… Pa onda stvarno sviće.“

- Kada je sniman film ‘Lajanje na zvezde’, imao sam 35 - 36 godina i izgledam kao balavac. Andrić je dobio Nobelovu nagradu sa 69 godina. U tom filmu se pojavljujem kao klinac i u toj sceni kažu: ‘Evo ga, naš nobelovac.’ Niko nije primetio da je to nemoguće i netačno - rekao je Stanić za RTS.

“Lajanje na zvezde” režisera Zdravka Šotre objavljen je 1998. godine. Nastao je prema istoimenom romanu Milovana Vitezovića.

Priča prati dogodovštine maturanata u provinciji, a u centru je, naravno, ljubavna priča gde Mihailo Knežević (Dragan Mićanović), pokušava da osvoji srce Danice Janković (Nataša Tapušković)… Film je gotovo momentalno postao popularan širom bivše Jugoslavije.

Osim navedenih, uloge su ostvarili i Nikola Simić, Velimir Bata Živojinović, Bogdan Diklić, Nikola Đuričko, Vesna Trivalić, Isidora Minić i drugi.

Svi zajedno su odličan proizvod koji se i dan danas rado gleda, a replike se iz ovog ostvarenja još citiraju.

Muzička podloga takođe je bila jaka. Naime, angažovani zvezde koje su dominirale rok scenom osamdesetih na prostoru tadašnje Jugoslavije - Vlada Divljan iz Idola, Srđan Gojković Gile iz Električnog orgazma i Dušan Kojić Koja iz Discipline Kičme.

Za potrebe filma stvorili su pesme koje su ušle u legendu, poput "Nindža mix", "Hajde, hajde devojko", "Hasanaginicin rep", "Doživljaji zelenog zuba" i ostale.

U intervju za "Ritam" 1989. godine, reditelji Zoran Pezo, Vladimir Slavica i Goran Gajić otkrili su da je film "Kao je propao rokenrol" svesno pravljen za tinejdžere. Isto tako, objasnili su da je redosled priča u ovom omibusu ranije dogovorena stvar.

- Za ovakav redosled smo se odlučili još na početku. Nekakva sličnost postoji u tretiranju komedije, da tu postoji ravnoteža... Osnovna ideja nam je bila da ni u jednoj priči ništa ne iskače iz opšte atmosfere. Naš dramaturg, Nebojša Pajkić, kaže da su američka ispitivanja pokazala da je glavni razlog propasti nekih filmova veliko prisustvo roditelja. Pokazalo se da tinejdžeri žele da budu sami na filmu. Svesno smo pravili film za tinejdžere. Može se čak nazvati namenskim filmom, pa zato neki od onih koji ne pripadaju tom sloju imaju negativno mišljenje - rekao je tada Vladimir Slavica, a prenosi Yugopapir.

Reditelji su se u tom intervjuu dotakli i angažovanja Divljana, Gileta i Koje.

- Oni se ovde pojavljuju kao ozbiljni kompozitori. Do sada je najpoznatiji kompozitor muzike za filmove (od rokera) bio Vlatko Stefanovski, ali to nije ostavljalo nekog većeg traga na tim filmovima. Divljan i Koja su i ranije radili na filmu, ali mislim da je ovo prelomni trenutak za njih. Pogotovo je važno uvođenje Zelenog Zuba kao superheroja - rekao je Goran Gajić.

Na pitanje kakav je ovo film, reditelj Zoran Pezo je bio jasan.

- Za sve one koji se bave sintezom filma i roka ostaće večita dilema da li da se opredele za rok-film ili film o roku. Ovo je rok-film - rekao je tada Pezo.

Zoran Pezo je 30 godina kasnije u intervju za ravnododna.com prisetio detalja. Poput one kako nastao je film "Kako je dobio rokenrol" dobio ime.

- Naslov filma je nastao iz Brankove (Branko Vukojević, scenarista) intervencije. Svi smo bili obožavaoci grupe The Fall i voleli smo Marka E. Smita i njegovu odbojnost prema mainstreamu. Onda je neko spomenuo da je najlošiji film svih vremena "The Fall of Roman Empire", pa smo se igrali s tim naslovom i na kraju se iskristalizirao "Kako je propao rokenrol", i svi su bili zadovoljni s naslovom, dakle tri kompletne ekipe, znači, tri režisera, tri scenarista, Pajkić, Šijan se povremeno s nama razgovarao, došli su muzičari Vlada, Gile i Koja, i kad se sve to ujedinilo kao projekt, tada je to krenulo. Ekipa je bila top, fantastična sa svih strana, bilo da je reč o beogradskoj, zagrebačkoj ili sarajevskoj - rekao je Pezo za ovaj portal.

U filmu je trebalo da glumi i otac Srđana Žike Todorovića, Bora Todorović, ali je na kraju odustao. Na kraju, glumio je Velimir Bata Živojinović.

- Srđan mi je rekao: "Ja ga mogu nagovoriti ako insistiraš". U međuvremenu stupili smo u kontakt s Batom Živojinovićem koji je bio pojam one kinematografije i svega, a osim toga uloga Krste Klatića Klaje je izgledala kao da se po njemu pisala. Sećam se da je na Festivalu u Vrnjačkoj Banji pogledao film i oduševio se - rekao je Pezo u tom istom intervjuu.

Inače, samom Žiki Todoroviću se nije dopalo kako je odigrao lik Kome u filmu "Kako je propao rokenrol".

- To je odličan film u kojem sam ja loš. Ne sviđam se samom sebi. Mislim da sam mogao mnogo bolje da odigram tu ulogu, a nema ništa žalije kada igraš u jednom kultnom filmu. a nisi dobar - rekao je Srđan Žika Todorović pre nekoliko godina u emisiji "Amidži šou".

Zoran Pezo se ipak nije složio.

- Žika je imao "method actor" fore, mesec dana uopšte nije prao kosu, on je to jako dobro postavio, nije bio otvoren, nije se smejao i tako je ogledao svog oca jer je bio klinac koji je protestovao protiv sistema. Na probnim snimcima na velikom platnu je bio fantastičan - rekao je reditelj, a zatim otkrio kako je došlo do toga da se Toma Zdravković angažuje za film.

- Baletić (direktor Avala filma) me molio da ubacim Tomu jer je već tada bio jako bolestan, da ga ovekovečimo i da on paše u priču. Odmah sam to i snimio. Snimali smo Zdravkovića u sceni s Batom, najnormalnije, bio je fantastičan, ima svoju scenu, postoji verzija filma koja je rađena za TV, koju je jedino iskoristila TV Sarajevo i koja je 15 minuta duža. Verziju za bioskop smo morali malo da sabijemo jer nismo hteli da film bude duži od dva sata. Scena s Tomom Zdravkovićem nije bila toliko bitna za sadržaj, pa je maknuta iz verzije za bioskope, ta scena je samo objašnjavala kako je Bata fenomenalan narodnjački menadžer. Mi smo išli na TV Sarajevo tri ponedeljka kao tri odvojena filma, što je bila odlična fora... - rekao je Pezo i otkrio kako su i Vesna Zmijanac, Halid Bešlić, Halid Muslimović postali deo filma.

- Bila je to neka hit parada, njihov zajednički nastup, rekli smo im da će biti na filmu i šta treba da se radi – slikati se s Nindžom i mahati u kameru. Njima je to bilo super. Posle sam radio nešto s Bešlićem i čini mi se da on ni ne zna da je u tom filmu - zaključio je Zoran Pezo u intervjuu za portal ravnododna.com.

Njegovo pojavljivanje nije bilo veliko iznenađenje obzirom da potiče iz umetničke porodice, pokojni otac mu je bio glumac Bora Todorović, a tetka Mira Stupica.

Izdvajamo 11 uloga Srđana Todorovića, a vi nam pišite koja vam je omiljena:

U filmu "Tri letnja dana" iz 1997. godine igrao je Nikolu

Lik nazvan Marko Kraljević tumačio je u "Jagoda u super marketu" 2003. godine

Igora Gordića u "Apsolutnih sto" 2001.

U "Zaboravljenima" (1988) smo ga gledali kao KifluKao Kizu 2002. godine u "Mrtav ladan"

U filmu "Tri palme za dve bitange i ribicu" iz 1998. igrao je Laneta

Iste godine u "Crna mačka beli mačor" briljirao je kao Dadan Karambolo

Tu je i uloga Duška Krtole odnosno Duleta Pacova u seriji "Vratiće se rode" (2007-2008)

U filmu "Sivi kamion crvene boje" iz 2004. igrao je RatkaNeizostavan deo filmske trilogije "Mi nismo anđeli" (1992, 2005. i 2006) svakako je lik Đavola u kom je blistao

Nedavno smo ga gledali i u "Jušnom vetru" (2018) u ulozi Janija

 Inače, u filmu o Tomi Zdravkoviću, koji se trenutno snima, naći će se i lik Bore Todorovića, a slavnog glumca će tumačiće upravo Srđan.

U igri „Ko zna zna“ Đorđe je dao pogrešan odgovor na pitanje i mada mu je skinuto pet poena, pa je sa 104 spao na 99, već u sledećoj sekundi, pre čitanja narednog pitanja, rezultat je vraćen na 104.

Đorđe je na kraju pobedio s razlikom od samo 2 poena.

I sam se oglasio na tu temu na svom Twitter profilu.

Ipak, na kraju je izašao kao pobednik s razlikom od preko 100 poena.

Pogledajte epizodu koja ga je odvela u polufinale:

Džoni Dep i Amber Herd su se upoznali tokom snimanja filma "Dnevnik opijanja" 2009. godine, a vezu započeli dve godine kasnije.

Film je poluautobiografsko delo Hantera S. Tompsona (američki novinar i pisac, prim.aut.) i bavi se životom novinara Pola Kempa koji zgrožen Njujorkom odlazi u Portoriko da radi.

Tamo piše za lokalne novine, prihvatajući život natopljen rumom i svakodnevicom koja se vrti oko mlade atraktivne verenice izvesnog Sandersona, korumpiranog sitnog biznismena koji želi da stvori kapitalistički raj za bogate Portorikance.

Kada Sanderson zatraži od Kempa da pohvalno piše o njegovim poslovima, ovaj će se naći pred nezgodnim izborom: da li da postupi kako mu se kaže, ili da upotrebi moć reči kako bi razotkrio prljave poslove.

Dep je u ovom ostvarenju igrao Pola Kempa, a Herd Šenolt, prelepu verenicu lokalnog biznismena. Glumac je na početku suđenja opisao kako je Amber, dotada nepoznata glumica, dobila priliku da zaigra pored njega.

- Hanter Tompson i ja smo preturali po njegovim rukopisima i u jednoj od kutija našao sam tekst po imenu "The Rum Diary" (kod nas prevedeno kao "Dnevnik opijanja"). Znao sam da ga zove "svojim davno izgubljenim romanom", jedinim romanom koji je ikada napisao. Pokazao sam mu, a Hanter je bio šokiran "eto gde je bio sve ove godine".

Počeo sam da mu čitam i on je rekao:

- Ovo je film. Moramo ga producirati zajedno.

Odmah smo počeli da tražimo budžet i uspeli u tome. Hanter je imao svoje životne dileme i pre početka snimanja je izvršio samoubistvo. Ali iz dugih razgovora koje smo vodili znao sam kakav je film želeo - drugačiji od knjige.

Brus Robinson bio je reditelj kog smo i Hanter i ja želeli. Vratio sam Brusa, inače mog prijatelja, iz 27 godina duge penzije da prilagodi scenario i režira fim.

Hanter je imao vrlo konretne ideje kako ovi likovi treba da izgledaju. Bio je protiv toga da se glumci angažuju samo zato što su velika imena koja mogu da donesu novac. Brus je dugo tražio glumicu za lik Šenolt i među poznatim i onim koje su tek započele karijeru. Kazao mi je da je više puta uradio audiciju sa glumicom po imenu Amber Herd, da ju je pet puta probao, ali nije bio siguran u njene glumačke mogućnosti za ovaj film. Pitao me je da li bih uradio čitačku probu sa njom.

Rekao sam mu da ako je pet puta radio sa njom audiciju, da je za to vreme verovatno mogao da vidi i najbolje i najgore. Smatrao sam da bih je stavio u nezgodnu situaciju ako bismo radili probu čitanja, te da je bolje da se sastanemo kako bih mogao da vidim kako se ponaša, kako reaguje, jer to su dve glavne stvari. Ništa drugo ne moraš da forsiraš.

Zakazali smo sastanak, ona je došla u moju kancelariju i pomislio sam: "Da, to je žena koja bi mogla da me ubije. To je Šenolt kakvu bi Hanter želeo".
Razgovarali smo, bila je preslatka, prijatna, pametna, načitana, imala je dobar ukus. Predložio sam gospođici Herd listu filmova koje može da odgleda i da vidi šta želimo, a šta ne za ovo ostvarenje. Mislio sam da je trebala da nauči nešto o miru, nasuprot prevelikoj glumi. Mislio sam da bih mogao da budem "saobraćajni policajac" u ovoj situaciji, da se možemo povezati sve dok je u njenim očima istine, dok je istine u njenim replikama. Verovao sam da joj mogu pomoći da glumi mirnije. Tako sam prvi put upoznao gospođicu Herd.

U početku smo imali malo interackija. Sećam se dana kada sam radio u produciji. Snimala se scena gde je Šenolt u noćnom klubu, među lokalcima i vrlo je pijana, svi su vrlo pijani. Ona pleše sa jednim od lokalaca, drugi joj se približavaju... I u knjizi, i u scenariju Šenolt je trebalo da u jednom trenu bude naga. Bio sam na setu tog dana i dok sam gledao kako joj se masa približava, shvatio sam da joj je verovatno neprijatno.

Pitao sam je da li je dobro, odgovorila je da je sve u redu. No, posmatrajući tu grupu koja joj se približava, postalo mi je jasno da nema potrebe za golotinjom. Dovoljno bi bilo da ona usred te mase podigne ruku i drži svoj crveni grudnjak. Nema golotinje, ali ona se implicira. Njen lik potom nestaje na nekoliko dana, a kada se vrati, u haosu je jer su joj se desile loše stvari.

Rekao sam gospođici Herd: "Ne moraš da skidaš svoj brushalter, sve je u redu".

Bila je zahvalna. Ali osim toga, nismo imali mnogo interakcije.

Sve dok nismo snimali scenu u kojoj sam ja ispod tuša, a ona mi prilazi, sklanja zavesu i... mi se ljubimo. Tog momenta, u tom poljupcu sam osetio nešto. Osetio sam nešto što nisam smeo da osetim, jer je ona imala tada svoju ženu, a ja sam imao Vanesu i klince. Da...

Mislim da je naša romansa tada započela. Tog dana nakon posla gospođica Herd je došla u moju prikolicu. Ja sam samo tu sedeo i slušao stari bluz. Popili smo čašu vina i ljubili smo se. Ništa se nije desilo do dve godine ranije kada smo počeli da radimo na promociji filma.

U međuvremenu smo Brus i ja pokušali da joj damo tu belu haljinu koju je nosila u filmu, a kojom je bila fascinirana. Sećam se da smo tokom te dve godine pričali nakratko - ispričao je Dep.

Film "Dnevnik opijanja" je objavljen u oktobru 2011. godine. Kritičari su dali raznolike ocene, a na blagajnama je zaradio svega 30 miliona dolara nasuprot budžetu od 45 miliona.

Ona se prisetila i ljubavne scene koju je imala sa Batom Živojinovićem.

"Veliki džentlmen, da se ja ne osećam loše kao mlada žena. Bio je veoma delikatan i veoma fin", rekla je Tanja i dodala:

"Bata nije davao savete. Ništa da se primeti. Ali ako ste pametni, vi učite gledajući. Napravila sam gest dole, ni neznanjući gde je kadar, a on mi je samo podigao ruku tamo gde treba. I to je bilo to, bez priče. Sve iz radnje, sve iz sukoba, tačno tamo gde treba. Ali za to morate biti ON. Ima takvih ljudi i danas - Rade Marjanović, Miki Krstović. To su moja dva druga i sapatnika", prisetila se glumica u emisiji "Sceniranje".

- Niko nije odlučio da Džoan Kroford mora da bude filmska zvezda. Postala je zvezda jer je ona sama odlučila da tako bude – često je tokom karijere u Holivudu ponavljala jedna od slavnih scenaristkinja Frederika Sagor.

I kada se osvrnemo na život i karijeru Kroford, problematične male Teksašanke (raskalašno i za to vreme kontroverzno ponašanje koje su konzervativni krugovi smatrali bestidnim, četiri braka i tri razvoda, burne veze, javne svađe sa kolegama, slavnim prijateljima i partnerima), jasno je da joj ta "samopromotivna" strategija promenila život, otvorila joj vrata velikim ulogama. Ali, i da je učinila atmosferu u kojoj je stvarala i gradila karijeru, krajnje toksičnom.

Nakon kratkog perioda glume i plesa na Brodveju početkom dvadesetih godina prošlog veka, Kroford je želela nešto više, pa se prelaz na holivudske stepenice učinio kao jednostavan i logičan potez. Njena prva uloga zapravo je bila "duplerska“ – režiseru Monti Belu za film "Lady of the Night“ 1925. bio je potreban neko da "pokriva“ legendu Normu Širer i Kroford se našla u ovoj kombinatorici. Iako su usledile simpatične, ali krajnje sporedne uloge, mlada Kroford nikako nije uspevala da se pokaže u pravom svetlu i bila je pod konstantnim pritiskom.

"Samopromotivna“ strategija rezultirala je kompleksnijim i važnijim ulogama koje su dolazile krajem dvadesetih, da bi se Kroford napokon uvukla u stelarni ansabl legendarnog filma "Grand Hotel“ Edmunda Guldinga 1932. Ipak, interesantno, bila je jedna od onih holivudskih zvijezda koje su često nazivali "otrovom blagajne“, što je etiketa koja je tehnički značila da ni njihov talenat nije uspeo da zadrži entuzijazam kod publike.

Oskar i kontroverza

Nakon nekoliko filmova koje je radila sa režiserom Frenkom Borzazom, usled pada popularnosti, Kroford je prihvatila sugestiju velikog Džordža Cukora koji joj nudi zanimljivu sporednu ulogu u "The Women“ iz 1939. godine. Radi se o fenomenalnom komadu u kojem igraju isključivo zene, u kojem je za scensku suparnicu imala, opet, Normu Širer.

Dolaskom četrdesetih godina došle su i ozbiljnije i upečatljivije fabule, u kojima je Kroford uspevala da iskoristi onaj problematičan segment ličnosti, koji joj nije dao mira na početku karijere. Nakon što joj je Cukor ponudio dve jake uloge početkom decenije, Kroford je mesecima ubeđivala Majkla Kurtisa da joj poveri glavnu ulogu u legendarnom filmu "Mildred Pierce“ 1945. Od tog trenutka za Kroford i njenu karijeru su stvari mnogo jasnije, i sva vrata su bila otvorena, sve potencijalne filmske fabule stizale su pred njen prag. A njen strah da usled manjka referenci s početka karijere, neće uspeti da ostavi pečat u Holivudu, više nije bio sasvim opravdan.

Iako je tokom karijere, od skoro šest decenija, Kroford bila deo oskarovskih zanimljivih priča, slavna glumica je trijumfovala samo jednom, 1946. godine, upravo u kategoriji najbolje ženske uloge. U "Mildred Pierce“ fenomenalnog Majkla Kurtisa, po tekstu velikog pisca Vilijama Foknera, Kroford je igrala razvedenu ženu koja je morala da se pobrine za izuzetno problematičnu i nezahvalnu ćerku.

Ova kompleksna uloga za Kroford, na koncu i više od tri decenije kasnije, se posmatrala i kao krajnje životno i ironično iskustvo i svedočanstvo. I to s obzirom na aferu sa kojom se glumica morala suočiti kada je jedna od njenih usvojenih ćerki, Kristina, napisala memoare o majci u kojima je predstavila kao izuzetno manipulativnu figuru, koja ju je čak i zlostavljala. A čuveni memoari "Mommie Dearest“ Vilijama Foknera iz 1978. dobili su adaptaciju Frenka Perija samo tri kasnije, u kojoj je uloga Kroford poverena slavnoj Fej Danavej.

Ključna prekretnica

Kroford je nakon oskarovskog uspeha sa Kurtisovom dramom bila nominovana dva puta u kategoriji najbolje glumice: za ulogu u krimi-drami, noaru "Possessed“ Kurtisa Bernaharta iz 1947. godine i za ulogu u izuzetno zanimljivom trileru "Sudden Fear“ Dejvida Milera iz 1952. Dok je prvi put izgubila od Lorete Jang za popularni "The Farmer's Daughter“ (H. S. Poter, 1947), drugi put je bila poražena od Širli But i romanse ,,Come Back, Little Sheba“ (Danijel Man, 1952).

Pedesete su se pokazale kao važna prekretnica na njenom filmskom putu, igrajući izuzetno kompleksne uloge, od kojih se najbolje ističe psihološka drama "Autumn Leaves“ (1956), legende Roberta Aldriha, koji je za ovu filmsku igru nagrađen Srebrnim lavom u Berlinu. Iako neplanirano, za Aldriha je ovaj komad bio je svojevrstan test, da li će i kako pružiti iskusnoj Kroford ulogu u ostvarenju koje je "skuvao“ 1962, "What Ever Happened to Baby Jane? “. Radi se o filmu u kojem je uspeo da, za to vreme, spoji nespojivo: stare rivalke, Kroford i legenda Holivuda Bet Dejvis, morale su "sestrinski podijeliti“ filmsko platno.

Šezdesete su tako postale transformacijska dekada za Kroford koja je, kako je vreme prolazilo, a s njim i njena popularnost, želela one filmske priče koje su predstavljale krajnju suprotnost onome što je obeležilo početak njene karijere. Iako je nakon Aldrihovovog psiho-trilera dobijala manje značajne uloge, Kroford je sasvim čvrsto održala onaj stepen ozbiljnosti, kako su je tada doživljavali u Holivudu.

Na koncu, Kroford je uspela u nameri da iz potpune anonimnosti dođe u poziciju da "diriguje“ i sama odlučuje, koji će je scenario sačekati na radnom stolu. Ipak, kada pogledamo sveukupnu karijeru, čini se kao da većina režisera koji su želeli da radi sa njom, nisu uspeli da iz ove zvezde izvuku onaj potpuni maksimum. Kroford možda jeste primarno želela da bude zvezda, a u toj nameri je uspela.

Ali ostaje pitanje, da li je mogla biti i mnogo veći deo kvalitetnog kolača, koji je Holivud u zlatnoj eri imao da ponudi. 

"Živela sam u očima javnosti i verovala sam u mnogo toga što su rekli. Imala sam vrlo nisko samopoštovanje. Morala sam da shvatim ko sam i da poverujem u to, a ne u nešto drugo. Ovo radim, ne za nagradu. Radim na tome da se povežem s ljudima i nateram ih da osećaju stvari", rekla je Dženifer, koja je konstantno u centru medijske pažnje, a trenutno je glavna tema njena veza sa Benom Aflekom.

Dokumentarni film o latino pevačici biće dostupan za gledanje od 14. juna na stiming platformi Netflix.

- Iako nije mogla da ih ima, glumica je obožavala decu i uvek je želela da rodi makar jedno. Imala je dobru povezanost sa svojim pastorcima iz braka sa Džoom DiMađiom i Arturom Milerom. Merilin je bila trudna nekoliko puta, ali je svaki put imala pobačaj zbog problema sa endometrizom.

- Kada je bila mala, nakon što je njena majka hospitalizovana, išla je u čak 11 različitih porodica. U jednom trenutku je bila i u sirotištu u Los Anđelesu.

- Iako su je stereotipno nazivali "glupom plavušom", što je ona mrzela, Merilin je bila izuzetno inteligentna. Njen IQ je bio 168.

- Njena težina se dramatično spuštala i povećavala tokom snimanja filma "Princ i plesačica", da je kostimografkinja Beatris Doson morala da kreira iste haljine u nekoliko veličina.

- Njena prva učiteljica glume, Nataša Lajtes je sa njom radila šest godina na 22 filma. Merilin joj je platila veliku sumu i rešila duga kod zubara koji je iznosio preko 11 hiljada funti. Kasnije je učila kod Pole Strasberg, kojoj je platila 25 hiljada dolara.

- 20 godina nakon njene smrti, Džo DiMađio je slao ruže na mesto gde je sahranjena, čak tri puta nedeljno.

- Na aukciji 1999. godine, njen beli mali klavir je kupljen od strane pevačice Maraje Keri za 662.500 dolara. Klavir je prvobitno kupila Merilina mama, koja ga je nakon nervnog sloma prodala. Merilin ga je našla, ponovo kupila i kod nje je stajao do njene smrti.

- Na sahrani glumice joj je kovčeg bio otvoren. Nosila je zelenu haljinu žerseja i platinasto plavu periku jer joj je glava do pola bila obrijana zbog autopsije.

- Haljina koju je Merilin nosila kada je pevala rođendansku pesmu predsedniku Džonu Kenediju je 1999. godine prodata za 820 hiljada funti. U to vreme je to bio rekordan iznos novca za jedan predmet.

- Glumica je izbeljivala svoju kožu sa hormonskom kremom. Nuspojava ove kreme je pojačan rast dlačica na licu koje Merilin nije želela da ukloni, jer je smatrala da joj daju nežan sjaj na kameri.

- Godine 1950. je njen agent Džoni Hajd platio glumici dve estetske operacije: operaciju nosa (konkretno hrskavice) i ugrađivanje implanta u bradu.

- Merilin je imala mnogo pasa tokom njenog života. Njen poslednji pas je bio maltezer, kojeg je dobila kao poklon od Frenka Sinatre. Nazvala ga je Maf (skraćeno od "Mafia Honey").

- Kada je umrla 1962. u 36. godini života, ostavila je nekretnine u vrednosti od 1.6 miliona dolara. Po njenoj želji, 75% je pripadalo Li Strasberg, njenom treneru za glumu, a 25% dr Mariani Kris, psihologu. Svojoj majci je ostavila novčani fond od 5 hiljada dolara na mesečnom nivou.

- Taj rekord je prešla njena bela haljina iz filma "Sedam godina vernosti", koja je 2011. godine prodata za 2.8 miliona funti.

- Pre braka sa Džoom DiMađiom i Arturom Milerom, Merilin je stupila u brak sa Džejmsom Doertijem kada je imala samo 16 godina. Doertiju, koji je kasnije postao detektiv u policiji, je druga žena zabranila da gleda filmove u kojima je glumila Merilin.

- Obožavala je da radi jogu. Nju je naučila Indra Devi, švedsko ruska zvezda bolivudskih filmova, koja je takođe jogu podučavala Greti Garbo i Gloriji Svanson.

- Godine 1950., američkoj džez pevačici Eli Ficgerald je bilo zabranjeno da nastupa u noćnim klubovima Los Anđelesa zbog njene boje kože. Merilin je uspela da ubedi menadžment klubova da dopuste pevačici da peva, obećavajući da će u prvom redu sedeti čak nedelju dana.

– Najteže sam u životu podnela tatin odlazak. Međutim, on je otišao srećan i bez straha, bez grča. Ali ja znam da je on sa mnom i verujem u Boga i znam da je tu. Čak mi je usfalila briga oko njega, ona svakodnevna i sasvim prozaična. Teško mi padaju i krajevi, kad se završava jedan komad, onda prestajete da se svakodnevno družite sa ljudima, tako da mi i premijere teško padaju između ostalog – ispričala je čuvena glumica svojevremeno gostujući u emisiji "Balkanskom ulicom", pa je odgovorila na pitanje da li je ikada dobijala ljubavna pisma.

– Meni nikada niko nije pisao ta pisma, nisam ih zaslužila. Isto nikada nisam imala verenički prsten. Jedina osoba koja me je ikad zaprosila je Tika Stanić u predstavi „Očevi i oci“. Nijedan prsten nisam bacila, jer ga nisam ni dobila. Recimo, moja ćerka je sad dobila prsten i ja sam presrećna. Dobila je prosidbu o kakvoj žene mogu samo da sanjaju. Meni su suze tekle.

Tanja je priznala da je uvek negovala mladalački duh, a onda se prisetila da njenoj deci nije uvek odgovoralo što im je majka takva.

– Nekad deci uopšte nije odgovoralo što sam bila tako mlada. Lana je govorila kao mala „molim te kad dolaziš u školu očešljaj se“ jer sam nosila te duge, razbarušene kose, a druge žene punđe i kratke kose. U mladosti nisu voleli što pevam. Stalno sam pevala i igrala, pa je bilo „mama saberi se“, ali sada mislim da im vrlo prija što sam ovakva. Oni su došli u godine kad mogu da podnesu moju različitost. Ona nije jedostavna i ja nisam uobičajena mama. Imam utisak da se moja deca prilično ponose mnome i zbog toga sam presrećna – istakla je glumica.

Otkrila je da nikada nije štedela novac, već je ulagala u druge stvari i svoju decu.

– Para nikad nisam imala, pa ko je video bogatog glumca, sem ako je trgovac. Nisam bogata i nikad se nisam bavila da to budem, ali sam bogata u potpuno drugom smislu. Žena sam koja troškari, volim da recimo napravim terasu, volim lepotu i sve što sam zaradila uložila sam i dala. Odgajila sam svoju decu, putovali su po belom svetu, i vrlo sam bogata u tom smsilu. A pare nisam skupljala za crne dane nikada, niti mi trebaju za tako nešto.

Slavna glumica je, takođe, ispričala kako se susretala sa predrasudama; da je znala da zbog loših komentara plače u svoja četiri zida, ali da je na kraju naučila da svaku glupost ostavi iza sebe.

– Plakala sam u tišinama, kada me niko ne vidi nakon tih prekih pogleda i ružnih reči. Umetnika možete ubiti pogledom. Preživela sam probe koje nikad neću zaboraviti. Desi se da probam neku ulogu, a ne mogu ništa, loše mi ide, ne razumem. Sedi koleginica ispred mene, drži noge na naslonu stolice i negoduje, radi ono „c,c,c“, e tad sam porasla. Inat je divna stvar. Onda su odjednom na ova moja usta izletele žabe krastače, zmijurine najgore. To je gnev. Pala sam u pravi pravcati gnev sa sve bacanjem nameštaja sa scene, podivljala sam, ali sam odrasla. Tad sam se uspravila i rekla „pusti me na miru, ja sad probam koliko god da mi treba.“ Dozvoljeno je pokušati i ne uspeti, dozvoljeno je i biti loš. Baš me briga šta misli kritika – ispričala je Tanja i dodala:

– Glupost je neizlečiva ali je deo moje ličnosti i to je strašno važno, sve muke mimo mene prođoše. Strašno je važno da znate u životu da sve dolazi od Boga i radujete mu se. U životu me ništa nije unazadilo – nešto me okrznulo po malo, ali samo sam se malo potresla i to je prošlo. Ne okrećem se, pamtim i skupljam samo dragulje. One kaljave škripce iz cipela samo istresete i zaboravite. Zaboravljanje ružnih stvari je lekovito i jako važno za zdravlje. Samo od naših misli zavisi kakvi ćemo biti, naša sloboda je sloboda da izaberemo dobrotu, od nje se niko nije razboleo - rekla je glumica.

- Čak ni ne znam da li sam spremna da pričam o tome, ali ne mislim… Nisam reagovala kao producent. Trebalo je da radim na ovome jer sam samo… to je samo… - 57-godišnja glumica je odustala.

Na pitanje da li je razgovarala sa Notom (67), otkako su se optužbe pojavile, odgovorila je kratko: "Ne."

Parker, koja je radila sa Notom od premijere "Seksa i grada" 1998. godine, tek treba da govori o toj situaciji. Četiri dana nakon što su se pojavile optužbe, ona je dala zajedničko saopštenje sa svojim kolegama Sintijom Nikson i Kristin Dejvis.

- Duboko smo tužni što čujemo optužbe protiv Krisa Nota. Podržavamo žene koje su se javile i podelile svoja bolna iskustva. Znamo da to mora da bude veoma teška stvar i hvalimo ih zbog toga - rekao je trio.

Notovo vreme na "And Just Like That..." je već isteklo kada su se žene javile, pošto je njegov lik Zverka ubijen u prvoj epizodi. Međutim, njegova karijera je pretrpela udarac pošto je njegov lik za Peloton odbačen i otpisan je iz CBS emisije "The Equalizer".

- Optužbe protiv mene koje su izneli pojedinci koje sam upoznao godinama, čak i decenijama ranije, kategorički su lažne - rekao je Not za Yahoo Entertainment.

- Ove priče su mogle biti od pre 30 godina ili pre 30 dana - ne uvek znači ne - to je linija koju nisam prešao. Susreti su bili sporazumni. Teško je ne dovesti u pitanje vreme kada su ove priče izašle. Ne znam sa sigurnošću zašto se sada pojavljuju, ali znam ovo: nisam napao ove žene.

Not je zadržao niski profil nakon skandala, osim povremenih postova na društvenim mrežama.

Ceremonija će sledeće godine biti emitovana na ABC-u.

Vil Smit neće prisustvovati, budući da mu je zbog skandala Upravni odbor Akademije filmskih umetnosti i nauka zabranio da prisustvuje bilo kom događaju Akademije u narednih 10 godina.

Predsednik ABC-a, Kreg Ervič, rekao je da je dodela iz 2022. godine bila stvarno uspešna, uprkos šamaru. Ervič je takođe rekao da je otvoren za ideju da Rok bude domaćin dodele sledeće godine, jer bi to moglo da poveća gledanost, prenosi "Deadline".

Podsetimo, incident se dogodio kada je Kris Rok predstavljao najbolji dokumentarni film na dodeli Oskara, našalivši se usput na račun obrijane glave Džejde Pinket Smit tako što ju je uporedio je s izgledom Demi Mur u filmu “G.I. Jane.”

Rok je rekao da jedva čeka da vidi Pinket Smit, koja ima alopeciju, kako glumi u filmu “G.I. Jane 2”, što je navelo Smita da se popne na binu i udari Roka.

Smit se vratio na svoje mesto i rekao: "Drži ime moje žene dalje od svojih usta".

Vil je, nakon ovakvog ponašanja, ipak osvojio nagradu za najboljeg glumca za ulogu u filmu "Kralj Ričard".

"To je dobra serija koja je uvek aktuelna jer govori o ljudima i njihovim životima. Bjela je bio sjajan u ulozi Slobodana Bobe Popadića, ali sramota me je da ja sad matora pričam o tom našem poljupcu iz serije".

Inače, Snežanina ćerka Anita je jednom prilikom rekla kako joj ranije nije bilo prijatno što njena majka ima slobodnije scene na malim ekranima.

"Veoma mi je smetalo što se moja majka skidala pred kamerama, pa često zbog toga nisam mogla da idem u školu", rekla je tada ćerka Snežane Savić, ali i priznala da ju je to brzo prošlo.

Ita Rina je rođena kao Italina Lida – Ida Kravanja 1907. godine, u Divači. Umrla je kao Tamara Đorđević, 1979. u Budvi. Njen život je bio poput nekog dobro izrežiranog filma, pun uspona i padova. Zarad karijere odrekla se toplog doma, dva puta je menjala ime, a propustila je i velike životne šanse.

Prvi izbor za mis Jugoslavije održan je 1926, i tada se čulo za Italinu Lidu, odnosno Idu Kravanju iz Divače kod Trsta. Ida odnela pobedu na takmičenju za mis Ljubljane, a zatim postala i mis Slovenije.  Njoj je majka branila da se pojavi na finalnom izboru za najlepšu Jugoslovenku, ali je ona poslednjim vozom stigla u Zagreb u trenutku kada je žiri već birao najlepšu od tri finalistkinje. Ispostavilo se da joj je taj dolazak u Zagreb promenio život.

Njenu lepotu primetili su nemački filmski producenti, pa je nakon kraćeg ubeđivanja sa majkom, koja joj je branila put u Berlin, tada 20-godišnja Ida pobegla od kuće i vozom otputovala za Berlin, gde je potpisala ugovor sa jednom producentskom kućom.

– Kamere su počele da zuje. Svuda oko mene bili su kablovi. Neki potpuni stranci piljili su u mene, došaptavajući se među sobom. Govorili su mi da vrištim, da se smejem, mašem i plačem. Mislim da sam najprirodnije izgledala u scenama u kojima sam plakala. Bilo je dovoljno samo da se prisetim koliko sam daleko od kuće i kako sam obmanula majku – prisećala se Ita svog prvog iskustva.

Veoma brzo Ida je dobila bolju ponudi i odlučila je da raskine ugovor i potpiše novi sa jednom velikom produkcijskom kućom koja je od mlade glumice tražila da promeni ime. Od tada ona je ponela ime Ita Rina.

Fanovi su je obožavali, a kritičari hvalili njenu “slovensku lepotu” i dar za glumu. Dobijala je na stotine pisama obožavalaca i usledila je i ponuda za nastavak karijere u Holivudu. Međutim, na vrhuncu slave, 1931. Iti je srce ukrao Miodrag Đorđević, inženjer iz Beograda i ona je rešila da sve ostavi i uda se za njega. Promenila je veru prešavši u pravoslavlje i posle selidbe u Beograd po drugi put u životu uzela je i novo ime - Tamara Đorđević.

Dva najznačajnija filma Ite Rine su Erotikon iz 1929, priča o zavedenoj i napuštenoj ćerki čuvara železničke stanice u češko-nemačkoj koprodukciji, koji je, pored nje, proslavio i mladog češkog reditelja Gustava Mahatija, i češki klasik Tonka zvana vešala. U ovom filmu iz 1930. Ita je glumila prostitutku koja ispunjava poslednju želju ubici osuđenom na smrt i provodi s njim noć pred pogubljenje.

Nije znao da čak i kada u pištolju nije pravi metak, već onaj filmski, to može da bude kobno. Krhotine punjenja u pištolju završile su u njegovom mozgu. Hitno je prebačen u bolnicu i podvrgnut operaciji koja je trajala punih pet sati. Ipak, nije mu bilo spasa.

Šest dana nakon tragedije njegova majka je odlučila da donira srce čoveku na samrti i na taj način mu spase život. Donirala je i bubrege i kožu spasivši na taj način još dva života.

Džonovo telo kremirano je tokom privatne sahrane. Studio je njegovoj majci isplatio odštetu i na kraju sedme epizode Džonu posvetio reči: Kažu kada jedna zvezda umre, njeno svetlo nastavlja da sija svemirom kroz milenijume. Džon Erik Heksum je umro, ali njegovo svetlo će obasjavati naše živote zauvek.

- Jednostavno sam presrećan - rekao je predsednik festivalskog žirija Vinsent Lindon pred brojnim novinarima.

Uz Lindona su bili i članovi Kanskog žirija sačinjenog od poznatih glumaca i filmskih stvaralaca, među kojima i Rebeka Hol, Numi Rapas, Dipiku Padukone, Džef Nikols i Asgar Farhadi i mnogi drugi, prenosi Rojters.

Najveća svetska filmska smotra trajaće od 17. do 28. maja nakon dve godine prekida zbog pandemije koronavirusa uz glamurozne zabave i masovni povratak publike u bioskope.

Festival je otvoren projekcijom zombi filma Mišela Hazanavicijusa "Final Cut", a publika će imati priuliku da vidi i holivudske mega hitove kao što je "Top Gun: Maverick" Toma Kruza koji se po prvi put u svojoj 30-godišnjoj karijeri pojavljuje na Kanskom festivalu.

Oskarovac Forest Vitaker biće nagrađen počasnom Zlatnom palmom za životno delo, a njegova producentska kuća predstaviće se kanskoj publici dokumentarnim filmom pod naslovom ''Radi mira'', koji je posvećen strahotama rata u Južnom Sudanu.

S obzirom da je tragedija u Ukrajini sveprisutna, senka ukrajinskog rata lebdela je danas i nad Kanom, a u debatama je dominirala tema o ulozi filma u periodima nasilja.

Posle ceremonije otvaranja, emitovano je video obraćanje predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog koji je pozvao novu generaciju filmskih stvaralaca da se suprotstave diktatorima kao što je to učinio Čarli Čaplin u svom filmu ''Veliki diktator'' u kojem je glumio Adolfa Hitlera.

Zelenski, obučen u svoju prepoznatljivu maslinastozelenu košulju, izazvao je gromoglasne ovacije prisutnih dok je govorio o povezanosti filma i stvarnosti i prisećajući se filmskih klasika poput ''Apokalipsa danas'' Frensisa Forda Kopole i ''Veliki diktator'' Čarlija Čaplina.

Nakon godina finansijskih problema, njegova bivša devojka Šer je ubrzo platila njegove medicinske račune kada se probudio u lokvi krvi, koju je iskašljao nakon što je izrasla kvrga i izazvala poteškoće pri gutanju.

Val Kilmer je "stao na noge" i dobio je priliku da igra lik Ajsmena.

Podsetimo, premijera filma "Top Gan: Maverik" je 24. maja.

Vasiljević je rekao da je suština popularnosti "Tajne vinove loze" što gledaoci u njoj prepoznaju sebe i neke sitacije koje su proživeli.

"Ta melodramska forma je pitka zato što je životna. Tanka je granica da to ode u neku patetiku ili da bude istinita. Da bude istinito mora dosta da se zagrebe ispod površine da bi se došlo do suštine likova", naveo je Vasiljević.

U seriji Vasiljević igra sina Slobode Mićalović iako je razlika između njih dvoje samo osam godina i svi su se pitali da li će to moći da funkcioniše ili ne.

"Moja majka kaže da toliko prepoznaje odnos Bobe i mene. To je najveći kompliment. Meni majka dođe drugarica kojoj mogu sve da kažem. Takav je odnos i sa Bobom", istakao je glumac.

Prema njegovim rečima, u seriji nije rađen precizno negotinski dijalekat, a lektorka Ljilja Mrkić je sugerisala da taj govor svi rade kratko, silazno i brzo da bi mogli da ga usvoje.

"To nije mogao biti čist negotinski, ali smo našli neku modifikaciju. Nekim mojim prijateljima u Rajačkim Pimnicama su pohvali da sam dobro skinuo akcenat", istakao je Vasiljević.

"Ubice mog oca" su za Vasiljevića "stvarno nešto posebno, kao prva serija tog formata na našim prostorima" i glumac ističe da je privilegija biti deo ekipe u kojoj je produkcija uigrana a kolege glumci dobri.

"Oni su stvarno velika porodica i svako ko dođe novi, ako je iole normalan kao čovek, oni ga prihvataju, cene i nagrađuju. Ja sam primer. Imao sam sedam dana u početku i moj lik se širio, pa sam sad jedan od tri inspektora. Kad se trudiš i radiš neko to prepoznaje", rekao je Vasiljević.

Prisetivši se filma "Zaspanka za vojnike" (2017), Vasiljević je istakao da mu je to prvi film i glavna uloga i nešto što će "pamtiti čeo život".

"Taj Stevan Jakovljević je bio sličan meni po nekim karakternim osobinama, čak je sličan i lik u ''Ubicama''", otkrio je glumac.

Upitan kako gleda na trenutnu hiperprodukciju serija u Srbiji, Vasiljević je rekao da je dobro što se puno snima ali da je malo kvalitetnih serija.

"Ljudi su shvatili da je hiperprodukcija dobra, ali ne shvataju da dan snimajući košta. Glumac ima često jedan tejk, eventualno dva i već se ide dalje. Mora što više da se snimi, jer snimajući dan košta. Zato je kvalitete takav kakav jeste. Kod određenih serija je drugačiji zato što se posvećuje više pažnje", rekao je Vasiljević.

Glumac je rekao da je trenutno u poziciji da radi, dok veliki broj njegovih kolega ne radi i niko ne zna za njih i pored tolikog snimaanja, pošto u Srbiji godišnje sa školovanja izađe oko 120 novih glumaca.

"Dok god se snima samo nek potraje. Ne bih mogao da živim da se ne snima, jer nisam zaposlen u pozorištu", rekao je Vasiljević.

Predfestivalski program Nušićevih dana počinje 18. maja, a svečano otvaranje i ujedno festivalski program 20. maja. U konkurenciji za nagrade su predstave pet pozorišta iz Srbije, prenosi RTS.

Publici će se predstaviti: Novosadsko pozorište "Ujvideki Szinhaz", Narodno pozorište Subotica, Atelje 212, Narodno pozorište Beograd i Beogradsko dramsko pozorište. Na završnoj večeri festivala biće dodeljene nagrade glumcu komičaru, Nušićeva nagrada za najbolju predstavu u celini na osnovu odluke žirija, Nušićeva nagrada za najbolju predstavu u celini na osnovu glasova publike i nagrada "Milosav Buca Mirković" za najuspešnije glumačko ostvarenje na festivalu.

Pored pozorišnih predstava biće priređene pozorišne radionice, izložbe slika, program "Nušić, selu u pohode", promocije knjiga, a u improvizovanoj kafani "Dardaneli" nakon svake predstave organizovaće se razgovor sa glumcima i rediteljima.

Festival "Nušićevi dani" u Smederevu traje do 26. maja.