Nataša Bekvalac o greškama roditelja: „Tukla sam je svakog dana, pa šta joj fali?“

Roditeljstvo se menja iz generacije u generaciju, ali se greške, strahovi i emocionalne povrede često nesvesno prenose dalje. Upravo o tome otvoreno je govorila Nataša Bekvalac, koja iz prethodnih brakova ima dve ćerke, Hanu i Katju.

Pevačica ističe da joj je odnos sa decom izuzetno važan i da svaki slobodan trenutak pokušava da provede sa njima. Ipak, ne veruje da postoji savršen roditelj. Smatra da čak i oni koji rade na sebi i trude se da deci pruže drugačije odrastanje mogu da pogreše i ostave posledice.

Nataša ne podržava stare, rigidne metode vaspitavanja, a naročito se protivi fizičkom kažnjavanju i uverenju da batine detetu ne mogu da naškode.

„Tukla sam je svakog dana, pa šta joj fali“

Govoreći za WTF Radio, Nataša je objasnila da se njena generacija decom bavi na način koji ranije nije bio uobičajen. Današnji roditelji, kako kaže, više pažnje posvećuju osećanjima deteta, načinu komunikacije i njegovim potrebama od najranijeg uzrasta.

– Mislim da se moja generacija mnogo bavi svojom decom, ali na način na koji se naši nikada nisu bavili. Da se bavimo emocijama, načinom na koji im se obraćamo. Da se od rođenja, pa i pre rođenja, baviš svojim detetom – rekla je pevačica.

Posebno se osvrnula na rečenicu kojom pripadnici starijih generacija ponekad pokušavaju da opravdaju fizičko kažnjavanje dece.

– Imaš babe koje kažu: „Pogledaj, šta njoj fali, tukla sam je svaki dan“. Pa, jako puno toga joj fali. Znači, toliko toga joj fali, ali se ti nikada nisi pitao šta joj fali – poručila je Nataša.

Time je ukazala na činjenicu da posledice odrastanja uz batine, kritike i odsustvo emocionalne podrške nisu uvek vidljive spolja. Osoba može da funkcioniše, radi i osnuje porodicu, a da istovremeno nosi strahove i povrede o kojima nikada nije govorila.

Od borbe za opstanak do bavljenja dečijim emocijama

Nataša smatra da stare generacije treba posmatrati i kroz okolnosti u kojima su živele. Njihovo roditeljstvo često je bilo podređeno preživljavanju – radu, obezbeđivanju hrane i nastojanju da porodica izdrži teške uslove.

– Dok si išla da radiš na njivi, bilo ti je dovoljno samo da tvoje dete ima da pojede i to je bila borba za opstanak kao životinje. Pretpostavljam da su tako sve bake i deke, moji konkretno jesu – objasnila je.

Međutim, takvo odrastanje ostavilo je posledice na njihovoj deci, koja su kasnije i sama postala roditelji. Bez znanja o emocionalnim potrebama i bez primera drugačijeg odnosa, mnogi su nastavili da koriste metode koje su jedino poznavali.

„Samo su nas tukli ili kritikovali“

Pevačica smatra da su roditelji njene generacije odrastali noseći povrede iz sopstvenog detinjstva, ali da su sa svojom decom radili najbolje što su u tom trenutku znali.

– Onda su došli naši roditelji tako osakaćeni od svega toga, pa su radili sa nama najbolje što su znali. Recimo, samo su nas tukli ili kritikovali – rekla je Nataša.

Izraz „osakaćeni“ u njenoj izjavi nije upotrebljen u doslovnom, već u emotivnom smislu. Njime opisuje posledice odrastanja bez dovoljno razumevanja, podrške i razgovora o osećanjima.

Takve obrasce nije lako prekinuti. Roditelj može da odluči da neće ponavljati ono što je doživeo, ali njegove reakcije i dalje mogu da budu oblikovane sopstvenim detinjstvom.

Savršen roditelj ne postoji

Nataša smatra da rad na sebi može pomoći roditeljima da manje povređuju svoju decu, ali ne veruje da je moguće izbeći svaku grešku.

– Onda si ti došao kao roditelj, pa ako si imao sreću da si radio na sebi i trudio se da što manje osakatiš svoje dete, a svako osakati svoje dete najbolje što ume – zaključila je.

Ova rečenica ne znači da roditelji namerno povređuju decu, već da i uz najbolje namere mogu da pogreše. Razlika je, prema njenom stavu, u spremnosti da preispitaju sopstveno ponašanje, saslušaju dete i priznaju da postupci koje su nekada smatrali normalnim možda nisu bili bezazleni.

Natašina poruka zato nije osuda jedne generacije, već poziv roditeljima da prekinu lanac trauma. Obezbediti detetu hranu, odeću i dom jeste važno, ali zdravo odrastanje podrazumeva i sigurnost, poštovanje, razgovor i pravo deteta da njegova osećanja budu ozbiljno shvaćena.