Kuće koje su postale deo filmske istorije Srbije

Malo je zemalja u kojima su filmske lokacije toliko prepoznatljive kao u Srbiji. Mnogi ljubitelji domaćih klasika i danas obilaze adrese na kojima su snimani kultni filmovi, fotografišu se ispred poznatih fasada i pokušavaju da pronađu kadrove koje pamte sa malih ekrana.

Ipak, vreme nije bilo jednako blagonaklono prema svim ovim mestima. Dok su neka obnovljena i pretvorena u muzeje, druga polako nestaju.

Ilija Čvorović i kuća koja se jedva prepoznaje

Jedna od najpoznatijih filmskih kuća nalazi se na Dedinju, gde su snimani spoljašnji kadrovi kultnog filma Balkanski špijun.

Sa vidikovca u Serdar Jolinoj ulici i danas se može prepoznati lokacija, ali je kuća u međuvremenu potpuno obnovljena i modernizovana. Malo šta podseća na dom Ilije Čvorovića kakvog pamte ljubitelji filma.

Dom porodice Topalović polako nestaje

Potpuno drugačiju sudbinu doživela je kuća iz filma Maratonci trče počasni krug, smeštena na uglu Zadarske i Srebrničke ulice na Kosančićevom vencu.

Nekada jeziva scenografija danas izgleda još sumornije nego na filmu. Fasada se godinama urušava, prozori su polomljeni, a dvorište je zapušteno. Mnogi smatraju da upravo ova kuća najbolje pokazuje koliko lako deo filmske istorije može biti zaboravljen.

Kuća iz "Varljivog leta" danas čuva istoriju Srbije

Za razliku od Topalovića, kuća porodice Cvetković iz filma Varljivo leto '68 dobila je sasvim novu ulogu.

Objekat u Ulici Jelene Ćetković renoviran je i danas u njemu radi Muzej Jovana Cvijića. Iako obnovljena, kuća je sačuvala prepoznatljiv izgled zbog kojeg je i danas lako prepoznaju ljubitelji filma.

Lepa Šojić je otišla, ali kuća je ostala

Jedna od čuvenih "Karingtonki" u Višnjičkoj Banji zauvek će ostati vezana za film Tesna koža.

Upravo ovde Lepa Šojić prodaje kuću i beži od Srećka, scena koju publika i danas prepričava. Kuća je ostala gotovo nepromenjena i predstavlja jednu od najbolje očuvanih lokacija iz domaće kinematografije.

Paviljoni izgledaju gotovo isto kao u "Ranama"

Film Rane zauvek je obeležio Novi Beograd.

Zgrade u Paviljonima gotovo da nisu promenile izgled od kraja devedesetih godina, pa mnogi prolaznici i danas mogu lako da prepoznaju lokacije na kojima su snimane scene sa Pinkijem i Švabom.

Bioskop koji svi pamte iz "Kengura"

Ljubitelji filma Kad porastem biću Kengur dobro znaju Bioskop Voždovac u Ulici vojvode Stepe.

Iako je postao nezaobilazna tačka za sve koji vole domaći film, objekat je godinama zapušten i daleko od nekadašnjeg sjaja.

"Mi nismo anđeli", ali bez Mirke

Scene iz drugog dela filma "Mi nismo anđeli" snimane su u bloku 71. Danas, zgrade izgledaju isto, dok je primetno da je promet saobraćaja mnog veći.

Kuća iz "Lepa sela lepo gore" danas je obrasla korovom

Nedaleko od manastira Mileševa nalazi se kuća u kojoj su snimane pojedine scene filma Lepa sela lepo gore.

Nekada deo jednog od najznačajnijih domaćih ostvarenja, danas je napuštena i obrasla rastinjem, što dodatno pojačava utisak tuge kod posetilaca koji dolaze da je vide.

Muzej koji svi znaju po "Zoni Zamfirovoj"

Kuća Hriste Jovanovića, poznatog kao Mali Rista, u Pirotu korišćena je za snimanje filmova Zona Zamfirova i Ivkova slava.

Danas se u njoj nalazi Muzej Ponišavlja i predstavlja jednu od najlepše očuvanih filmskih lokacija u Srbiji.

Katinkina kuća – zvezda domaće kinematografije

Malo koja kuća u Srbiji pojavila se u toliko filmova kao čuvena Katinkina kuća na Dedinju.

Bila je scenografija za filmove poput Variola Vera, Davitelj protiv davitelja, Poslednji krug u Monci, Sabirni centar i mnoge druge.

Za razliku od brojnih drugih filmskih lokacija, kuća je sačuvala autentičan izgled i i dalje predstavlja jedno od najprepoznatljivijih mesta domaće kinematografije.

Filmske lokacije koje čuvaju uspomene

Iako su pojedini objekti danas potpuno obnovljeni, a drugi prepušteni propadanju, sve ove kuće imaju jednu zajedničku stvar – postale su deo kolektivnog sećanja.

Za ljubitelje domaćih filmova one nisu samo obične građevine, već mesta na kojima su nastale replike, scene i likovi koji već decenijama zauzimaju posebno mesto u istoriji srpske kinematografije.