"Ranije sam mnogo češće imala potrebu da pobegnem od toga": Senidah otkrila probleme sa kojima se suočavala

Ipak, Senidah ističe da je u privatnom životu vrlo mirna, pa čak i introvertna, ali da upravo u takvim uslovima pronalazi najveću kreativnu snagu.

– Privatno sam mnogo mirnija nego što ljudi možda očekuju, ali ne na način da se potpuno izolujem od sveta. Više sam neko ko tačno zna kada je vreme za ljude i posao, a kada su mu potrebni mir i samoća. Baš u tim trenucima tišine često dobijam najviše ideja i inspiracije. Zato u studio ili na scenu uvek dolazim puna entuzijazma i potpuno spremna da se predam radu – izjavila je pevačica za Telegraf.

Iako u javnosti često deluje nedodirljivo i moćno, Senidah priznaje da je zapravo veoma emotivna i ranjiva, a te osobine duguje vaspitanju i porodičnim korenima.

– Majka me je naučila dostojanstvu i tome da, bez obzira na sve što nosiš u sebi, ne moraš uvek sve da pokazuješ svetu. Mislim da to kod mene nikada nije bilo skrivanje emocija, nego više način da sačuvam sebe i svoj mir. Naravno da svi imamo teške trenutke i slabosti, ali sam kroz život naučila da ih ne pokazujem tako da tražim sažaljenje. Prava snaga nije u tome da nikada ne padneš, nego da, uprkos svemu, nastaviš dalje podignute glave. Ta devojčica u meni zapravo nikada nije nestala. Možda ljudi danas vide samo moju „moćnu i hladnu“ stranu, ali ja znam da je upravo ta mala Senida zaslužna za sve što sam danas. Kada odrastaš uz reči poput: „Moja Senida može sve“, s vremenom i sam počneš da veruješ u to.

Da bi stvarala, neophodno joj je duboko razumevanje, zbog čega oko sebe nema veliku grupu prijatelja, već samo ljude pred kojima može da bude potpuno iskrena.

– Okružena sam veoma malim brojem ljudi, što u današnje vreme smatram pravim bogatstvom. Nikada nisam volela površne odnose ni potrebu da budem u velikom društvu. Više cenim iskrenu bliskost i ljude koji te razumeju i kada ćutiš. Ranije sam verovala da iz haosa i teških emocija nastaju najiskrenije stvari. Možda deo mene to i danas veruje, jer su me neke velike životne boli pratile odmalena i zauvek ostale deo mene. Međutim, danas ne smatram da čovek mora da bude nesrećan da bi stvarao. Suština je u tome da samo mora duboko da oseća. Nikada nisam svesno žrtvovala svoj mir ili sreću zarad muzike. Stvar je u tome da ljudi koji su kroz život prošli kroz razne gubitke jednostavno nauče da osećaju intenzivnije. Moja osećanja nisu izmišljena zbog muzike, ona su deo mog života, i možda upravo zato iz njih nekada nastanu najiskrenije pesme.

Vreme joj je donelo i zrelost, pa se danas mnogo lakše i hrabrije suočava sa sopstvenim unutrašnjim stanjima.

– Ranije sam mnogo češće imala potrebu da pobegnem od određenih emocija, situacija ili sopstvenih misli. Danas pokušavam da ih razumem i pustim da prođu kroz mene, koliko god ponekad bile teške. Moj nemir najefikasnije utišaju muzika, tišina i ljudi pored kojih mogu potpuno da budem svoja, bez potrebe za objašnjavanjem i pretvaranjem. Za mene nikada nije kasno za ono što čovek stvarno želi. Dokle god si živ i veruješ u sebe, uvek postoji šansa za novi početak – zaključuje Senidah.