Publika je pamti kao sestru Žarka Lauševića, a malo ko zna kakvu je životnu dramu preživela

Budućnost joj je pripadala, a onda se život zaustavio u jednom trenutku

Početkom osamdesetih Merima Isaković važila je za jedno od najlepših i najperspektivnijih lica jugoslovenskog filma.

Publika ju je zavolela kroz ostvarenja "Ljubav i bes", "Jovana Lukina" i "Neka druga žena", a kritičari su u njoj videli glumicu pred kojom je velika karijera.

Malo ko je tada mogao da nasluti da će njen život krenuti sasvim drugim putem.

Nesreća koja je promenila sve

Godine 1980. doživela je tešku saobraćajnu nesreću posle koje je ostala trajno nepokretna.

U trenutku kada su joj se otvarala vrata najvećih filmskih i pozorišnih uloga, bila je primorana da potpuno promeni život.

Kasnije je govorila da se u isto vreme spremala i za prijemni ispit na Medicinskom fakultetu, jer ju je, pored glume, oduvek privlačila i medicina.

Sudbina joj je, međutim, namenila sasvim drugačiji poziv.

Žarko Laušević bio joj je jedan od najbližih prijatelja

Merima Isaković i Žarko Laušević upoznali su se još tokom studija glume.

Njihovo prijateljstvo trajalo je godinama, a upravo je ono bilo razlog zbog kojeg je 1991. godine pristala da se vrati na pozorišnu scenu.

U predstavi "Staklena menažerija" igrali su brata i sestru, a Merima je kasnije priznala da joj je bilo dovoljno samo da čuje da će igrati sa Lauševićem.

Nije ni pitala koja je predstava u pitanju.

Kako je govorila, među njima je od studentskih dana postojala posebna bliskost i međusobno razumevanje.

Napustila Srbiju i započela potpuno novi život

Posle nekoliko godina provedenih u Beogradu, Merima je 1996. godine donela veliku odluku – napustila je Srbiju.

Novi dom pronašla je na Novom Zelandu.

Tamo nije pokušavala da obnovi glumačku karijeru.

Izabrala je potpuno novi životni put.

Završila je studije psihologije, stekla zvanje kliničkog psihologa i posvetila se radu sa ljudima, pomažući im da prevaziđu životne traume i izazove.

Njena priča i danas inspiriše

Sudbina Merime Isaković jedna je od onih koje pokazuju koliko se život može promeniti u jednom trenutku.

Umesto da je tragedija definiše, ona je pronašla snagu da izgradi novu karijeru i novi život na drugom kraju sveta.

Možda nije ostvarila sve ono što joj je gluma obećavala, ali je pokazala da najveće pobede često dolaze onda kada čovek pronađe hrabrost da počne ispočetka.

Zbog toga se njeno ime i danas pamti, ne samo po ulogama koje je odigrala, već i po životnoj priči koja je mnogo veća od svake filmske scene.