Kako je nastala pesma „Tamara“? Hit Borisa Novkovića koji je postao pank himna, krije neverovatnu priču

Postoje pesme koje pripadaju jednom izvođaču, a postoje i one koje toliko nadžive svoje vreme da ih prisvoje potpuno različite generacije i muzički pravci. Upravo takva je „Tamara“, veliki hit Borisa Novkovića koji je godinama kasnije dobio sasvim novi život među ljubiteljima pank roka.

Kada je sredinom osamdesetih Boris Novković objavio pesmu „Kuda idu izgubljene djevojke (Tamara)“, niko nije mogao da pretpostavi da će decenijama kasnije upravo ta balada postati jedna od omiljenih pesama na koncertima jednog pank benda, a priča o tome kako je do toga došlo mnogo je zanimljivija nego što većina ljudi zna.

Jedan školski drug i nesrećna ljubav

Godinama su kružile različite priče o tome ko je zapravo bila Tamara iz pesme. Boris Novković je kasnije otkrio da inspiracija nije bila njegova ljubavna priča, već sudbina njegovog školskog druga koji je bio beznadežno zaljubljen u devojku po imenu Tamara. Govoreći o nastanku pesme, ispričao je da je njegov prijatelj zbog te ljubavi pravio razne ludosti, ali na kraju nije uspeo da osvoji devojku koja mu je bila najveća životna opsesija. Upravo ta priča poslužila je kao inspiracija za stihove koji su kasnije postali deo muzičke istorije.

Pesma je ubrzo postala jedan od najvećih Novkovićevih hitova i ostala zaštitni znak njegove karijere.

Kada su pankeri preuzeli Tamaru

Pravi preokret dogodio se nekoliko godina kasnije.

Šabački pank rok bend Goblini počeo je da izvodi „Tamaru“ na svojim koncertima. Na prvi pogled, izbor je delovao potpuno neočekivano. Bend poznat po žestokom zvuku i društveno angažovanim tekstovima svirao je emotivnu pop baladu iz osamdesetih. Međutim, iza toga se krila lična veza.

Gitarista Goblina Alen Jovanović svojevremeno je bio član pratećeg benda Borisa Novkovića. Upravo zbog te saradnje bend je uvrstio „Tamaru“ u svoj repertoar, a publika ju je prihvatila toliko dobro da je vremenom postala nezaobilazan deo njihovih nastupa.

Pesma koja je spojila dve publike

Malo je primera u domaćoj muzici gde ista pesma podjednako pripada ljubiteljima pop muzike i pank roka.

Dok je Borisova verzija ostala simbol jedne generacije koja je odrastala osamdesetih, Goblini su joj dali novu energiju i približili je publici koja možda nikada ne bi posegnula za originalom. Na njihovim koncertima „Tamara“ često izaziva posebno oduševljenje upravo zato što briše granice između žanrova i pokazuje da dobra pesma može da preživi svaku muzičku modu.

Kada pesma postane veća od žanra

Danas, gotovo četiri decenije nakon što je nastala, „Tamara“ i dalje živi. Pevaju je ljubitelji pop muzike, pevaju je pankeri, a znaju je i oni koji nisu bili ni rođeni kada je prvi put objavljena.

Možda je upravo u tome tajna velikih hitova. Oni prestanu da budu samo pesme jednog izvođača i postanu deo zajedničkog muzičkog sećanja, a „Tamara“ je odavno postala upravo to.