Željko Bebek u suzama ogolio dušu: "Nisam verovao u to, svi su mi rekli da probam"

Zlatno doba jugoslovenskog roka tokom osamdesetih godina prošlog veka ostavilo je neizbrisiv trag u istoriji muzike na ovim prostorima. Scene su gorele pod naletom neverovatnih grupa i izvođača, a publika je sa fanatičnim oduševljenjem pratila svaki korak svojih idola. U samom centru te muzičke revolucije nalazilo se kultno "Bijelo dugme".

Godinama se među obožavaocima i kritičarima vodila žestoka debata koja ni do danas nema konačan odgovor: ko je bio bolji i upečatljiviji pevač ove grupe – harizmatični Željko Bebek ili buntovni Mladen Vojičić Tifa? Iako su obojica zlatnim slovima upisala svoja imena u muzičku antologiju, čini se da će taj odgovor zauvek ostati stvar ličnog ukusa.

Nedavno je Željko Bebek bio gost na Televiziji E, gde je u izuzetno emotivnom razgovoru, kroz suze, ogolio dušu i otkrio koja mu je pesma iz bogatog opusa ostavila najdublji trag u srcu, promenivši mu sudbinu u trenucima kada je sumnjao u sebe.

- Upravo u solo karijeri, tamo negde 1990. ili 1992. godine, desila se pesma u koja skoro, da kažem, nisam baš verovao, samo su mi rekli "Možeš ti to, molim te probaj, otepvaj". I ja sam otpevao tu pesmu, reći ću na kraju o kojoj se pesmi radi. Ali, to je pesma koju sam ja dosada pevao na različite načine, sa tamburaškim orkestrom, sa horevima, sa bendovima, uz klavir, uz gitaru, kako god hoćete i na koncertu sam je snimio sa londonskim filharmonijskim orkestrom, to je pesma "Žuta Ruža", to je najlepša pesma koju sam ja ikada otpevao - rekao je popularni muzičar i nastavio:

- Kad sam je otpevao i kad je snimljena i objavljena na albumu, tih nekoliko dana sam dobio pozive iz Amerike, Kanade, Australije, žele me na turneju. Nisam znao koju pesmu to žele posebno. Verovao sam da su neke pesme grupe "Bjelo dugme" kad sam pevao, ne znam i "Selmu", "Loše vino" i to. Kad sam došao u Kanadu, prvi koncert u Torontu, menadžer koji me je doveo rekao je "Molim te, nemoj slučajno preskočiti da ne otpevaš "Žutu ružu". Ja sam malo razočaran, pomislim, "Pa nije me valjda zbog "Žute ruže" doveo u Kanadu" i posle mi je rekao "da". Otad, naravno sam rekao "Vidiš, čovek uvek treba učiti, nikad ne znaš sve i pusti da te ljudi koji nešto znaju, koji misle za tebe nešto nauče".