U narodu se često veruje da takvu decu prati sreća i da lakše savladavaju životne izazove. Njihova sudbina se opisuje kao mirnija i stabilnija, uz uverenje da su pod posebnom zaštitom od nedaća i negativnih uticaja.

Takođe, postoji verovanje da imaju izraženu unutrašnju snagu i otpornost, zbog čega se lakše oporavljaju od teških životnih situacija i iz njih izlaze jači.

U pojedinim tumačenjima ističe se i ideja o posebnoj životnoj misiji. Smatra se da nisu rođeni na ovaj dan slučajno, već da kroz život nose zadatak koji je često povezan sa pomaganjem drugima i širenjem dobrote.

Takve osobe se u narodnim opisima najčešće predstavljaju kao blage, empatične i plemenite, sa izraženim osećajem za druge ljude, zbog čega lako stiču poverenje i poštovanje okoline.

U nekim krajevima veruje se i da ih očekuje dug i ispunjen život, kao i da ostavljaju pozitivan trag u zajednici.

Sva ova verovanja povezuje simbolika Vaskrsa kao praznika nade, svetlosti i obnove. Upravo zbog toga, iako nisu naučno utemeljena, opstaju u tradiciji kao deo kulturnog nasleđa i optimističnog pogleda na život.

Često zaboravljamo da svaki put kada nevoljno izgovorimo „DA“ nečemu što nas suštinski ne ispunjava, zapravo govorimo jedno veliko „NE“ sopstvenom miru, vremenu i mentalnom zdravlju. Problem najčešće nastaje tamo gde se prepliću tuđa dobra namera i naša nemogućnost da postavimo jasne granice.

Prijatelji koji nas zovu na druženje baš kada nam je potreban odmor ili porodica koja nam iz ljubavi planira slobodno vreme često, i nesvesno, stvaraju dodatni pritisak. Teret koji tada preuzimamo nije samo fizički, već i emocionalni, i vremenom može dovesti do potpunog iscrpljenja.

Kako objašnjava Nedra Glover Tawwab:

- Granice nisu zidovi koji nas odvajaju od drugih, već mostovi koji nam omogućavaju da sačuvamo integritet dok smo u kontaktu sa svetom. Ako ne znamo gde se završava tuđa potreba, a gde počinje naša iscrpljenost, gubimo kompas sopstvenog života.

Kada počnemo da odbijamo ono što nam oduzima energiju, dolazi do značajne promene. Prostor koji se oslobađa ispunjava se onim što nam je zaista važno. Tek kada naučimo da ljubazno, ali odlučno kažemo da nismo u mogućnosti da prihvatimo još jednu obavezu, dajemo sebi dozvolu da budemo istinski prisutni tamo gde je to zaista potrebno.

Na važnost ove veštine ukazuje i Gabor Maté:

- Ako vaše telo i um moraju da biraju između autentičnosti, onoga što zaista osećate i pripadnosti drugima, većina nas će žrtvovati sebe. Međutim, ta žrtva ima visoku cenu u vidu stresa i bolesti. Zato je naučiti reći ‘ne’ zapravo medicinski imperativ.

Strah od razočaranja drugih je snažan, ali je cena tog straha često previsoka. Ljudi koji nas zaista poštuju neće otići zbog postavljenih granica naprotiv, naučiće da nas više cene. Iskrenost u odnosima počinje onog trenutka kada prestanemo da se prilagođavamo po svaku cenu i počnemo da uvažavamo sopstvene kapacitete.

O tome govori i Brené Brown:

- Najsaosećajniji ljudi koje poznajem ujedno su i oni koji postavljaju najčvršće granice. Oni jasno govore šta je za njih prihvatljivo, a šta nije i upravo im to omogućava da drugima daju najbolje od sebe, a ne ono što im je preostalo od umora.

Na kraju, važno je razumeti da je svako odbijanje zapravo izbor prioriteta. To je proces u kojem učimo da razlikujemo ono što je suštinsko od onoga što nas samo ometa. Svako „ne“ upućeno stvarima koje nam ne pripadaju mala je, ali važna pobeda autentičnosti nad tuđim očekivanjima.

Kada sledeći put osetite onaj poznati grč u stomaku pred zahtevom koji vam ne prija, setite se da imate pravo na svoje vreme. Mi smo jedini čuvari sopstvenog unutrašnjeg mira, a reč „NE“ je jedan od njegovih najjačih saveznika.

Akita Inu – teško prihvata haos

Akita inu je snažna i dostojanstvena rasa poznata po svojoj lojalnosti i izraženom instinktu za zaštitu porodice. Međutim, upravo ta osobina može predstavljati problem u domu sa malom decom.

Ovi psi instinktivno čuvaju svoj prostor i teško prihvataju nepoznate osobe, uključujući i decu koja dolaze u goste.

Čivava– mali pas sa velikim stavom

Čivava je jedna od najmanjih rasa pasa, ali njena veličina može zavarati. Iza simpatičnog izgleda krije se pas koji je vrlo teritorijalan i često nesiguran. Upravo zbog toga brzo reaguje na sve što doživljava kao pretnju.

Deca često ne razumeju kada pas želi da bude ostavljen na miru, što može dovesti do lajanja, režanja, pa čak i ugriza. Čivave su veoma privržene odraslim vlasnicima, ali ne podnose dobro razigrano i nepredvidivo ponašanje mališana, zbog čega nisu najbolji izbor za porodice sa malom decom.

Ćau čau - umiljat izgled, nezavisan karakter

Čau čau na prvi pogled izgleda kao plišana igračka, ali je zapravo pas snažne ličnosti i izražene nezavisnosti. Ova rasa ne voli preteran fizički kontakt, a posebno ne uživa u grljenju, što deca često rade spontano.

Buka i haotična igra mogu izazvati stres i nelagodnost, što kod čau čaua može dovesti do defanzivnog ponašanja. Ovi psi zahtevaju ozbiljnu socijalizaciju i doslednu obuku od najranijeg uzrasta. Bez toga, mogu postati tvrdoglavi i skloni ignorisanju komandi, što ih čini nepouzdanim u domu sa decom.

Rotvajler – snažan čuvar koji traži iskustvo

Rotvajleri su poznati kao izuzetno odani i zaštitnički nastrojeni psi. Međutim, njihova snaga i instinkt za čuvanjem teritorije mogu predstavljati izazov u porodicama sa malom decom.

Oni često teško razlikuju bezazlenu dečju igru od potencijalne pretnje. Brzi pokreti, trčanje i glasna igra mogu pokrenuti njihov zaštitnički instinkt, što može dovesti do neželjenih reakcija. Rotvajleri zahtevaju iskusnog vlasnika, redovnu obuku i pravilnu socijalizaciju kako bi bili stabilni i pouzdani u porodičnom okruženju.

Hrt – nežan i osetljiv pas

Hrtovi su poznati po svojoj mirnoj i elegantnoj prirodi, ali upravo zbog toga nisu idealni za domove sa malom decom. Oni vole tišinu, rutinu i predvidivo okruženje, dok ih buka i haotična energija mogu lako uznemiriti.

Pored toga, njihova građa je osetljiva, pa lako mogu biti povređeni tokom grublje igre. Takođe imaju izražen instinkt za jurenjem, što može dovesti do nezgoda ako dete naglo potrči. Zbog svega toga, hrtovi su bolji izbor za mirnije domove ili porodice sa starijom decom, prenopsi 24 sedam. 

- Nakon otkrivanja aktivnosti, preduzeli smo mere da problem obuzdamo. Ažurirali smo PIN broj za ove rezervacije i obavestili naše goste - saopštio je Booking, a prenosi Gardijan.

Kompanija sa sedištem u Amsterdamu nije precizirala koliko je korisnika pogođeno ovim incidentom, ali je naglasila da hakeri nisu imali pristup finansijskim informacijama.

U mejlu upućenom korisnicima navodi se da su napadači možda pristupili određenim podacima vezanim za rezervacije.

- Na osnovu nalaza naše dosadašnje istrage, informacije kojima je pristupljeno mogu uključivati detalje rezervacije i imena, imejlove, adrese, brojeve telefona povezane sa rezervacijom i sve što ste možda podelili sa smeštajem - navodi se u obaveštenju.

Istraga o incidentu je u toku, dok kompanija radi na dodatnim merama zaštite korisničkih podataka

Centralno mesto kompleksa zauzima veliki refraktorski teleskop, koji je tokom decenija rada mapirao stotine dvojnih zvezda. Iako danas više ima simboličnu nego praktičnu ulogu, zbog svetlosnog zagađenja koje otežava posmatranje, on i dalje predstavlja snažan podsetnik na vreme kada je Beograd bio ravnopravan učesnik svetske naučne scene.

Posebnu čar ovom mestu daje i njegova prošlost. Naučnici nisu dolazili ovde samo da rade, oni su u Zvezdari živeli sa svojim porodicama. Generacije su odrastale pod kupolama opservatorije, u okruženju gde su svakodnevni razgovori uključivali galaksije, zvezde i tajne svemira, a ritam života zavisio od vedrine noćnog neba.

Danas se astronomija na Zvezdari razvija na drugačiji način. Umesto posmatranja kroz teleskope, fokus je sve više na analizi podataka i savremenim istraživanjima koja se bave crnim rupama, spiralnim galaksijama i složenim zakonima gravitacije, jednim od najvećih izazova savremene nauke.

U vremenu kada se na internetu sve češće preispituju i osnovne naučne činjenice, naučnici sa Zvezdare podsećaju na jednostavne zakone fizike. Na primer, ideja o ravnoj Zemlji ne može opstati u stvarnosti, gravitacione sile Sunca i Meseca učinile bi takvu strukturu nestabilnom i neodrživom.

A kada je reč o večitom pitanju, da li smo sami u svemiru, nauka ostaje oprezna. Mogućnost postojanja mikroorganizama van Zemlje nije isključena, ali za inteligentni život i dalje ne postoje čvrsti dokazi. Čak i kada bi postojao, izazov komunikacije na udaljenostima od više svetlosnih godina ostaje gotovo nesavladiv.

Za sve koji žele da osete duh starog Beograda i približe se svetu astronomije, vrata opservatorije otvorena su za posetioce. Tokom organizovanih tura, koje se održavaju od proleća do jeseni, posetioci imaju priliku da prošetaju kroz istoriju i upoznaju instrumente koji su obeležili jednu epohu nauke.

Živimo u svemiru koji se neprestano širi, dok ljudski život traje tek kao kratak bljesak u njegovoj beskonačnosti. Upravo zato, vredi zastati, podići pogled ka nebu i, makar na trenutak, osetiti blizinu zvezda, tamo gde Beograd dodiruje svemir.

Ime šume posvećeno je Timothy John Byford, Britancu koji je postao jedan od najvoljenijih Beograđana. Rođen u engleskom Solsberiju, u Srbiju je došao sedamdesetih godina prošlog veka, donoseći sa sobom iskustvo rada na BBC. Ovde je stvorio kultne dečje emisije poput „Nevena“, „Poletarca“ i „Babino unuče“, koje su obeležile odrastanje generacija.

Ipak, njegov doprinos ne završava se na televiziji. Kao strastveni ljubitelj prirode i posvećeni ornitolog, Bajford je decenijama proučavao život ptica u ovoj šumi. Beležio je njihovo ponašanje, pratio gnezda i ukazivao na značaj očuvanja ovog prostora. Njegova upornost i posvećenost rezultirale su time da šuma dobije status zaštićenog prirodnog dobra. Da nije bilo njegove borbe, danas bi se na ovom mestu možda uzdizali novi stambeni blokovi umesto krošnji drveća.

Ono što Bajfordovu šumu izdvaja od drugih beogradskih parkova jeste njen autentični, „divlji“ karakter. Staze nisu strogo uređene, prirodni procesi se ne remete, a opalo lišće ostaje gde je palo, hraneći tlo i održavajući ravnotežu ekosistema. To je prostor gde se susreću rekreativci, vlasnici pasa i porodice sa decom, svi u potrazi za predahom od gradske svakodnevice.

Ova šuma nije samo mesto za odmor, ona je prirodni filter koji ublažava zagađenje, buku i vetar na jugu grada. Šetnja kroz nju, uz zvuke ptica i šuštanje lišća, ima gotovo terapeutski efekat, pružajući neophodan mir i reset nakon napornog dana.

Kada sledeći put budete prolazili ovim delom grada, zastanite i zakoračite među stabla. U tišini Bajfordove šume i dalje živi duh čoveka koji ju je voleo i sačuvao, kao podsetnik koliko je važno čuvati ono što nam priroda daruje.

Danas je Šangaj radničko naselje sa oko 1.800 stanovnika, ali njegova istorija i duh daleko prevazilaze te brojke. Još 1978. godine, njihovo obdanište „Plavi čuperak“ proglašeno je za najlepše u tadašnjoj Jugoslaviji, dok su lokalni fudbaleri nizali uspehe širom zemlje.

Ono što Šangaj zaista izdvaja nije arhitektura, već ljudi. Ovo je mesto gde razlike ne razdvajaju, već spajaju. U jednom periodu ovde je živelo čak 26 različitih nacija. Danas, uz starosedeoce, Rome i doseljenike iz Bosne, ovde žive i Kubanci koji su, poput mnogih pre njih, došli u potrazi za boljim životom.

„Ovde nikada nije bilo važno ko je koje vere ili nacije“, kažu meštani. „Važno je samo kakav si čovek.“ Deca zajedno idu u školu, komšije se međusobno pomažu, a razlike se ne ističu – one se jednostavno žive.

Šangajci su poznati po zajedništvu. Organizuju akcije uređenja naselja, a posle zajedničkog rada sledi druženje uz jagnje ili prase. Kažu da se godinama unazad nije desio nijedan ozbiljan incident – što je retkost i za mnogo veće sredine.

Mnogi ovde žive decenijama i ne bi menjali svoje naselje ni za šta. Ima i onih koji su došli slučajno, pa ostali zauvek, privučeni mirom, jednostavnošću i osećajem pripadnosti. Šangaj ima sve što je potrebno za svakodnevni život, školu, vrtić i ono najvažnije: sigurnost i toplinu.

Posebnu vrednost ovom mestu daje i prihvatilište za pse, koje važi za jedno od najlepših u Srbiji. Ovde napuštene životinje nisu samo broj, svaki pas ima svoj opis karaktera, a građani su pozvani da dolaze, šetaju ih i upoznaju. Zahvaljujući tome, sve više pasa pronalazi dom, uključujući i one koje drugi često zanemaruju.

Iako se godinama unazad govorilo o mogućem iseljavanju zbog blizine rafinerije, Šangaj i dalje opstaje, mirno, dostojanstveno i ponosno. Možda u njemu nema Kineza, ali ima onog iskonskog, komšijskog duha koji je u modernim gradovima gotovo nestao.

Zato, sledeći put kada pomislite na Šangaj, ne morate gledati daleko na istok. Dovoljno je da pogledate ka Novom Sadu, tamo gde mali svet podseća na velike vrednosti i gde je najvažnije biti čovek.

1. Uživaju u tuđoj nesreći
Zlonamerne osobe su toliko emotivno iščašene da im pogled na tuđu nesreću donosi zadovoljstvo. To može biti crna hronika ili vest na televiziji, ili neka dramatična situacija koja se odvija pred njima. Gledajući tuđu patnju, one se nose sa svim trenucima kada su bile povređene i sa svim lošim situacijama koje su im se dogodile u životu. Najveća opasnost je što mogu vama i drugima da prirede neprijatne situacije i iskustva kako bi kasnije uživale u nesreći koju su same stvorile. Zato je važno što pre prepoznati ove osobe u svojoj okolini kako biste zaštitili sebe i svoje voljene.

2. Control freaks

Sve zle osobe imaju jednu zajedničku osobinu, a to je potreba da stalno imaju kontrolu nad svime. Ali to ne znači da mogu kontrolisati i vas. Često se osećaju neprijatno ili bespomoćno ako nemaju kontrolu nad apsolutno svakim aspektom svog života. Toliko su arogantne prema svetu i ljudima da ne mogu da povere nijedan deo svog života drugoj osobi. Zbog ove opsesije mogu da deluju ljubazno, odlučno i konkretno. Ali čim im se približite, pokazaće svoje pravo lice i pokušaće da kontrolišu i vaš život.

3. Patološki su lažovi
Budimo iskreni, svi lažemo. Nekad su to male laži, nekad veće, a nekad toliko velike da zvuče kao posledica ozbiljne psihoze. Ipak, iako svi lažemo, nisu svi lažovi. To je posebna vrsta ljudi, sa umom zatvorenim od silnih neistina koje su izgovorili. Ponekad koriste manje laži da bi sebe prikazali većima, pametnijima i važnijima pred drugima. Neki lažu o vama i vašim bližnjima, ali jedno je sigurno - koriste te laži kao alat za manipulaciju stvarnošću u kojoj žive i koja im očigledno ne odgovara.

Uvek tražite istinu i preispitujte sve što vam ove osobe kažu, bez obzira kako se predstavljaju.

4. Osećate se veoma čudno pored njih
Mnogo se pričalo o tome kako naša tela zrače određenu energiju. Iako još nije dokazano o čemu se tačno radi, ta energija može delovati kao intuitivni sistem zaštite. Kao što, na primer, kada jedemo lošu hranu, to se vidi na našoj koži, tako se i na spoljašnjem energetskom polju vidi negativan uticaj iznutra. Zato ti zli ljudi izazivaju nelagodnost kada ste u njihovoj blizini, tj. vaše energetsko polje oseća negativnost iz njihovog. Možda ćete nekome zvučati čudno dok opisujete loš osećaj koji imate prema nekome, ali verujte sebi i svojoj intuiciji.

5. Okrutnost

Gore pomenuti pokazatelji uglavnom dolaze iznutra, kao podli proizvod proračunatog i sebičnog ponašanja. Ali, nisu svi svoje podmukle planove zadržali za sebe, polako ih sprovodeći na sledećim žrtvama. Neki zli ljudi svoju prirodu pokazuju i spolja. Zlobne upadice, neprijatni komentari i sve ostalo što dolazi iz njihovih ličnih frustracija takođe su deo tih ličnih emocionalnih zatvora koje sami sebi prave. Potrebno je udaljiti se od ovakvih osoba da ti oblici okrutnosti ne nanesu ozbiljnu štetu vašem životu.

6. Nedostatak odgovornosti
Zla osoba nema nikakav oblik moralnog kompasa. One će raditi šta god žele i nikada se neće osećati odgovornima za štetu koju su nanele drugima. Ako slučajno počnu da osećaju bilo kakvu krivicu, automatski će je prebaciti na nekog drugog, ne razmišljajući o tome kako bi se izvorna šteta mogla rešiti, makar samo izvinjenjem. To je zato što misle da su izvinjenja za slabiće i radije će naterati vas da se izvinite za njihove greške.

7. Rasizam, seksizam, homofobija ili netolerancija
Podeli pa vladaj, kaže stara poslovica. Na tome su počivale neslavne diktature i represivni oblici vladavine od Hitlera, Staljina i sličnih političkih figura. Koristeći argument ljudske različitosti na osnovu pola, roda, boje kože, rase ili religije, ovi ljudi su zapisali neke od najmračnijih stranica ljudske istorije.

Netrpeljivost, rasizam, šovinizam - sve su to osobine ljudi koji svet gledaju podeljeno, umanjuju vrednost nekih etniteta i grupa, dok samo jednu vrstu ljudi izdvajaju kao 'ispravnu'. Budite oprezni pored ovakvih ljudi, možda nisu nužno zle osobe, ali u većini slučajeva iza tih zlonamernih komentara krije se problematična ljudska svest.

8. Manipulatori

Zli ljudi su jednako sposobni da pokažu dobronamerna osećanja i empatiju, iako to ne misle iskreno. Često će biti dobri prema vama samo da bi nešto dobili zauzvrat, bilo to novac, seks, pokornost ili nešto još gore. Nemojte dozvoliti da vas izmanipulišu podsećajući vas na neka prošla vremena kada su učinili nešto lepo ili bili dobri prema vama (što je opet moglo biti iz ličnog interesa).

9. Dupli životi
Osobe koje su zlonamerne nikada vam neće otkriti istinu o svom životu. One ne žive duple živote, već više njih, stvarajući stotine lica za svaku osobu koju upoznaju. Izmisliće različite životne scenarije za svaku od njih. Zla osoba će biti ko god treba da bude samo da bi dobila ono što želi. Jedina istina o njima je da niko ne zna ko su te osobe zaista.

10. Nemaju ograničenja
Poput bumeranga, zle osobe će uvek pokušati da se vrate u vaš život jer su uporne, naizgled druželjubive i prisne, naporne i veštačke. Naravno, tu vi nastupate. Ne smete im ni po koju cenu dozvoliti da se vrate u vaš život, kojim god trikom da se služe. Ne bojte se da postavite granice prema onima koji su vas povredili ili mislite da bi mogli to da urade. Ponekad je teško izbaciti i izbrisati neke ljude iz naših života, određeni trenuci su i dalje u našim sećanjima i mnogo je suza proliveno zbog njih ili situacija koje više nisu kao što su bile na početku kada ste mislili da poznajete tu osobu.

Bila ona prijateljica ili bivši dečko/muž, zle energije moraju biti uklonjene iz života i ne smete dozvoliti da vam se vrate pod maskom skromnosti jer će se sve vratiti na status kvo u kojem ste bili nesrećni, izmanipulisani i na kraju povređeni. Ljudi se mogu menjati, ali to mogu i bez vas, pogotovo ako crpe životnu energiju iz vas.

Jedna od najvećih briga jeste mogućnost prisluškivanja putem mikrofona. Iako su takvi slučajevi retki, najčešće su posledica zlonamernih aplikacija koje su instalirane bez znanja korisnika - bilo direktnim pristupom telefonu ili putem prevare.

Kod iPhone uređaja postoji jasan signal: narandžasta tačka na vrhu ekrana pokazuje da je mikrofon aktivan. Dodirom na nju može se videti koja aplikacija koristi mikrofon. Sledeći korak je provera dozvola u podešavanjima, gde je moguće videti koje aplikacije imaju pristup i po potrebi ga ukinuti.

Slična pravila važe i za kameru. Kada je aktivna, pojavljuje se zelena tačka na ekranu. Ako neka aplikacija koristi kameru bez jasnog razloga, preporučuje se da joj se odmah ograniči pristup ili da se u potpunosti ukloni.

Dodatnu kontrolu pruža opcija izveštaja o privatnosti aplikacija, koja beleži kada i kako aplikacije koriste senzore poput mikrofona ili kamere. Na taj način moguće je uočiti sumnjivo ponašanje.

Praćenje lokacije predstavlja još jedan potencijalni rizik. Funkcije poput Find My omogućavaju deljenje lokacije sa drugim osobama, što može ostati aktivno i nakon što više nije potrebno. Zato je važno redovno proveravati sa kim delite lokaciju i po potrebi isključiti tu opciju.

Takođe, zlonamerne aplikacije mogu prikupljati podatke o kretanju, pa je preporučljivo pregledati dozvole u sekciji za lokacijske usluge i ukloniti sve što deluje sumnjivo.

Jedan od najosetljivijih aspekata bezbednosti jeste pristup korisničkom nalogu. Ako neko dobije pristup Apple nalogu, može videti poruke, fotografije i druge lične podatke. Zbog toga je važno redovno proveravati listu uređaja povezanih sa nalogom i ukloniti sve nepoznate, kao i koristiti jake lozinke i dodatnu zaštitu prilikom prijave.

Postoji i mogućnost fizičkog pristupa telefonu - najčešće od strane osoba iz neposrednog okruženja. Funkcija "Vreme upotrebe" može pomoći u otkrivanju takvih situacija, jer prikazuje kada je uređaj korišćen. Ako se pojavi aktivnost u vreme kada niste koristili telefon, to može biti znak za uzbunu.

Za brzu reakciju, Apple nudi opciju "Sigurnosna provera" (Safety Check), koja omogućava pregled i trenutno ukidanje svih deljenja podataka. Tu je i opcija "Hitno resetovanje", kojom se jednim potezom poništavaju sve dozvole i pristupi.

Važno je imati na umu da neke aplikacije imaju sopstvene sisteme deljenja pristupa, van sistemskih podešavanja. Na primer, uređaji poput Ring Doorbell omogućavaju da se pristup deli sa drugim korisnicima unutar same aplikacije. Zato je neophodno proveriti i te naloge i ukloniti sve nepoznate ili neželjene korisnike.

Redovna kontrola podešavanja i dozvola ostaje najefikasniji način da zaštitite svoju privatnost i sprečite eventualne zloupotrebe.

U srednjem veku, Žrnov dobija svoj puni oblik i postaje snažno utvrđenje, koje se vezuje za vreme despota Stefana Lazarevića. Njegovi bedemi i kule nadzirali su prilaze Beogradu, a položaj na granici između hrišćanskog i osmanskog sveta davao mu je posebnu težinu. Kasnije, pod Osmanlijama, tvrđava je dodatno ojačana i korišćena kao važna vojna tačka.

Ali, paralelno sa istorijom, rasla je i druga, tiša priča, ona iz naroda.

U narodnim pesmama i legendama, Žrnov je mesto gde stoluje Porča od Avale, junak na granici mita i istorije. U tim pričama, Žrnov nije običan grad, već prostor moći – čuvar skrivenog blaga i znanja. Jedna legenda govori o tajnim prolazima i podzemnim odajama ispod tvrđave, u kojima je skriveno blago još iz rimskih vremena. Kaže se da su se, u noćima bez meseca, iz dubine brda čuli neobični zvuci, kao da zemlja sama pamti ono što je sakriveno.

Kada je 1934. godine doneta odluka da se Žrnov sruši, kako bi se na njegovom mestu podigao spomenik, mnogi su verovali da to nije samo politički čin, već odluka sa dubljom, gotovo sudbinskom težinom. Po nalogu Aleksandar I Karađorđević, tvrđava je minirana i sravnjena sa zemljom.

I upravo tu počinju legende koje i danas kruže Avalom.

Jedna od najpoznatijih kaže da je rušenje pratila neobična tišina – kao da su i ljudi i priroda osećali da nestaje nešto više od kamenja. Svedoci su govorili da su se tokom miniranja čuli zvuci koji nisu ličili na eksplozije, već na lomljenje nečega „živog“.

Druga legenda govori o kletvi. Prema narodnom predanju, Žrnov nije smeo da bude uništen jer je čuvao ravnotežu između svetova. Njegovim rušenjem ta ravnoteža je narušena. Neki su kasnije povezivali tragičnu smrt kralja Aleksandra iste godine sa tim činom, verujući da je sudbina brzo uzvratila.

Postoji i priča da su radnici koji su učestvovali u rušenju nailazili na neobične prepreke, alat koji se kvario, iznenadne oluje, pa čak i osećaj nelagode koji ih je terao da napuštaju gradilište pre završetka posla.

Najmističnija legenda kaže da Žrnov zapravo nije nestao. Da je njegov „duh“ ostao u brdu i da se, u retkim trenucima, može osetiti prisustvo starog grada u vetru, u tišini, u neobjašnjivom osećaju da stojite na mestu koje pamti više nego što može da pokaže.

Posetioci Avale, dok gledaju u monumentalni spomenik, često nisu svesni da ispod njih počiva čitav jedan izgubljeni svet.

Žrnov nije obnovljen, niti do kraja istražen, ali nije ni nestao.

On živi u predanjima koja se prenose šapatom, u legendama koje odbijaju da budu zaboravljene i u onom neobjašnjivom osećaju koji vas obuzme kada se popnete na vrh Avale i zastanete, jer neka mesta, čak i kada ih fizički nema, nikada ne prestaju da postoje.

Održavanje tamjanike nije zahtevno. Zaliva se umereno, tek kada se površinski sloj zemlje osuši, jer ne voli previše vlage. Najviše joj prija svetlo mesto bez direktnog sunca, poput pozicije sa jutarnjim ili filtriranim svetlom. Optimalno uspeva na umerenim temperaturama, a važno je da bude zaštićena od hladnoće i promaje, naročito kada temperatura padne ispod 10 stepeni.

Za sadnju je najbolje koristiti rastresito i dobro drenirano zemljište, kako bi se sprečilo zadržavanje vode oko korena. Tokom toplijih meseci može se povremeno prihranjivati blagim đubrivom za lisnate biljke, ali bez preterivanja. Redovno orezivanje podstiče gušći rast i lepši oblik, dok se presađivanje preporučuje jednom godišnje ili kada biljka preraste saksiju. Razmnožavanje je jednostavno i najčešće se obavlja reznicama koje brzo puštaju koren u vodi ili zemlji.

Glavni pokretač ove promene jeste surova realnost tržišta, na kojem hronično nedostaju majstori svih profila. Roditelji i deca shvatili su da diploma kuvara, električara ili automehaničara često donosi veću ekonomsku sigurnost nego mnoge druge diplome. U svetu u kojem vrhunski zanatlija sam određuje cenu svog rada i radno vreme, radno odelo više nije simbol teškog života, već preduzetništva. Mladi danas vide zanat kao priliku da postanu sopstvene gazde odmah nakon punoletstva, izbegavajući godine neizvesnosti.

Interesovanja današnjih đaka verno odražavaju duh vremena. Vazduhoplovna akademija izbila je na sam vrh liste želja, a za smerove koji školuju tehničare za održavanje letilica vlada ogromno interesovanje, često i do sedam kandidata na jedno mesto.

Ništa manje popularni nisu ni smerovi za kuvarstvo i ugostiteljstvo, jer su mladi prepoznali da vrhunski šefovi kuhinja mogu ostvariti zarade veće od 250.000 dinara.

Pored toga, raste interesovanje za mehatroniku i tehnologije obnovljivih izvora energije, zanate 21. veka koji garantuju posao širom sveta. Čak i tradicionalno potcenjeni sektori, poput vinarstva, doživljavaju renesansu kroz nove smerove za enologiju, gde đaci prepoznaju spoj prirode, turizma i dobre zarade.

Država je ovaj trend dodatno podstakla konkretnim finansijskim merama. Kroz stipendije, mladima se šalje jasna poruka da su ovi poslovi stub privrede. Još važniji iskorak predstavlja dualno obrazovanje, koje je omogućilo da učenje ne ostane „mrtvo slovo na papiru“. Učenici danas značajan deo školovanja provode u realnim kompanijama, radeći na savremenoj opremi, što im omogućava da prvi radni dan dočekaju kao spremni i osposobljeni stručnjaci.

Ovaj povratak zanatima nije puko vraćanje na staro, već njihova transformacija u moderne profesije. Današnji majstor koristi digitalne tehnologije, poznaje savremene materijale i prati globalne trendove, brišući granicu između klasičnog zanatlije i vrhunskog tehnologa.

Osnovci koji biraju stručne škole više ne traže lakši put, već najbržu traku ka stabilnoj budućnosti, potvrđujući da se konkretno znanje ponovo najviše ceni, znanje koje se može odmah „pozlatiti“ sopstvenim rukama.

Boža je bio oličenje kavaljera starog kova, čovek koji je verovao da se ne može dobiti ako se nije spremno i dati. Njegova široka ruka bila je nadaleko poznata. Pričalo se da je bio spreman da plati pravo bogatstvo, koliko vredi najbolji konj, samo da neko nahrani njegovu stoku dok on ne ustaje od kartaškog stola. U svetu u kojem je živeo, poštovala se reč i držalo do dostojanstva: novac koji bi pao pod sto ostajao je tamo, jer nijedan igrač nije želeo da prekine partiju zbog sitnice.

Njegov odnos prema pravdi bio je jednako neobičan. Iako je voleo kocku, duboko je prezirao prevaru i politiku. Kada su ga jednom upozorili da ga varaju pomoću ogledala postavljenog iza njegovih leđa, nije burno reagovao. Umesto toga, dao je novac čoveku da razbije ogledalo – pa čak i više nego što je ovaj tražio. Takođe nije podnosio „pubove“, odnosno žandare. Ostala je anegdota o lokalnom električaru koji bi gasio uličnu rasvetu čim bi video žandarmeriju da se približava kafani, a Boža bi ga kasnije nagrađivao punim šakama novca direktno sa stola.

Čak ni strahote Drugog svetskog rata nisu ga slomile. U logoru Šarvar u Mađarskoj, koristeći znanje jezika, nadigravao je sopstvene čuvare. Najpre bi im namerno dopuštao da pobede, a zatim bi, kada se opuste, uzimao sve – novac i hranu. Ono što bi osvojio delio je sa svojim sunarodnicima, pomažući im da lakše prežive logoraške dane. Govorilo se da se iz logora vratio sa merdevinama punim forinti – priča koja možda nije potpuno istinita, ali je narodu bila potrebna kao simbol nade.

Posle rata, porodica se seli u Feketić, gde Petar ponovo podiže dom. Iako je živeo za igru, doživeo je i veliki pad, jednom je prokockao porodičnu kuću. Ipak, tada na scenu stupa njegova supruga Marta, žena koja mu je bila najveći oslonac. Već sutradan, bez straha, sela je za isti sto, odigrala partiju i uspela da povrati kuću. Time je pokazala da u toj porodici kockarska veština nije bila samo njegova.

Priča o Boži Pubu tako ostaje više od legende, ona je svedočanstvo o jednom vremenu, jednom karakteru i čoveku koji je živeo po sopstvenim pravilima, ostavljajući iza sebe trag koji ni danas nije izbrisan.

2. Temeljno očistite sve površine – Operite zidove, plafone, podove, prozore i nameštaj mešavinom vode i sirćeta, a za jače mirise dodajte sodu bikarbonu i malo amonijaka.

3. Operite ili osvežite tkanine – Zavesa, posteljina, navlake za sofe i slični predmeti se mogu prati u veš mašini s dodatkom sirćeta. Tepihe pospite sodom bikarbonom preko noći i potom usisajte.
4. Upotrebite talog kafe ili sodu bikarbonu – Stavite činije sa ovim sastojcima na mesta gde je dim najjači i ostavite bar 24 sata da upiju miris.

5. Iskoristite paru sirćeta – Stavite lonac sa sirćetom da provri, smanjite temperaturu i dozvolite paru da neutralizuje mirise u prostoru.

6. Iznajmite ili koristite paročistač – Pomoći će da brzo očistite velike površine i tapacirane predmete oštećene dimom.

7. Zamenite sijalice – Dim se može nakupljati i na sijalicama, pa nova svetla doprinose svežem ambijentu.

8. Krečenje zidova – Nakon čišćenja, prekrečite zidove kako biste uklonili preostali miris i prekrili žućkaste ili smeđe mrlje.

9. Očistite ili zamenite filtere klima uređaja i grejnih tela – Filteri zadržavaju čestice dima i stalno kruže vazduhom, pa ih je važno redovno održavati.

10. Koristite aktivni ugalj i operite ili zamenite teške tkanine – Aktivni ugalj upija preostale mirise iz vazduha, a tkanine poput zavesa, tepiha i tapaciranog nameštaja operite ili zamenite ako miris ne nestaje.

Tri oblika, tri priče – ali svi deo istog jezika

Dvi ovi izrazi su gramatički i jezički ispravni. Razlika je u poreklu i upotrebi.

“Vaskrs” je srpskoslovenski oblik koji pripada srpskom crkvenom i književnom jeziku, koji se do sredine XVIII veka upotrebljavao u svim krajevima pod upravom Srpske pravoslavne crkve.

“Voskresenije” je ruskoslovenski oblik i reč je o staroslovenskom jeziku ruske redakcije koji je danas jezik srpske crkve. Naime, srpskoslovenski jezik kao zvanični crkveni jezik Srbi su sredinom XVIII veka zamenili ruskim crkvenim jezikom. U tom crkvenom jeziku reči o kojima govorimo izgovaraju se na ruski način – sa “o” u prvom slogu, pa se tako kaže - Voskresenije, voskresnuti, voskrese.

S druge strane, „Uskrs“ je izraz koji pripada narodnom jeziku. Nastao je spontano, kao pojednostavljena verzija složenijih crkvenih izraza, u skladu s prirodnim razvojem govora. Iako nije deo crkvene terminologije, potpuno je validan oblik u svakodnevnoj upotrebi.

Profesor pripravnik Bogoslovije Svetog Arsenija u Sremskim Karlovcima, Ivan Neđić, objašnjava:

– Oblik „Vaskrs“ se zadržao u crkvenoj upotrebi zbog svoje veze sa originalnim staroslovenskim izrazima. Zato se i danas koriste reči poput „Vaznesenje“, „Vavedenje“, pa se i „Vaskrs“ logično uklapa u taj niz.

Ovaj oblik je bliži originalnom staroslovenskom izrazu, i potpuno saglasan crkvenoslovenskom VO-skresenije. Koliko se ovaj način izražavanja sačuvao u crkvenoj svesti svedoče i nazivi drugih praznika koji počinju istim prefiksom kao što su VA-znesenje, VA-vedenje i drugi. Teško je da ćete čuti da neko kaže praznik Uznesenja ili Uvedenja, a većina će reći Uskrs - objašnjava za Istorijski zabavnik Ivan Neđić, profesor pripravnik Bogoslovije Svetog Arsenija u Sremskim Karlovcima.

Nema, dakle, govora o tome da su neki nazivi ovog praznika “katolički”, a drugi "pravoslavni”. Postoji samo “Uskrs” (srpski narodni izraz), “Vaskrs” (srpskoslovenski književni i crkveni oblik) i “Voskresenije” (ruskoslovenski oblik i današnji srpsko-crkveni izraz).

Zablude i podele koje nisu hrišćanske

“Negativna konotacija na reč “Uskrs” razvila se u određenim nacionalistički opredeljenim krugovima u periodu poslednjih nemira na prostorima Balkana, te je ta reč povezana sa rimokatoličkim nazivom za ovaj praznik koji oni i nazivaju Uskrsnuće Gospodinovo. Međutim, ovo je jedna činjenica koja ne sme uopšte da se dovodi u vezu sa hrišćanskim etosom i načinom življenja i shvatanja života, te tako nijedna interpretacija reči ne može da umanji značaj ovog, za nas hrišćane, spasonosnog Praznika", ističe profesor Ivan Neđić.

A kako onda čestitati?

Iako „Hristos uskrsnu“ nije deo uobičajenog crkvenog izraza, oblici „Hristos vaskrse“ i „Hristos voskrese“ su potpuno ispravni i ravnopravno se koriste.

Na kraju, suština praznika ne leži u prefiksima i padežima, već u poruci koju nosi – poruci nade, života i pobede nad smrću. I zato, bez obzira da li kažete „Vaskrs“, „Uskrs“ ili „Voskresenije“, ono što je najvažnije jeste – da ga slavite iskreno, sa mirom u srcu.

Običaji na Uskrs

Veliki petak, Velika subota i Uskrs su najznačajniji dani u crkvenom kalendaru. Na dan uskrsnuća Isusa Hrista običaj je da se ide u crkvu, a to bi trebalo da čine čak i oni koji ne odlaze redovno.

Što se ostalih običaja na Usrks tiče, valja ustati rano ujutru, a ne otići na spavanje pre ponoći. Ukoliko bi se otišlo na spavanje pre ponoći, to bi značilo da će do narednog Uskrsa osoba da bude pospana i nesklona poslu.

Prvo se valja omrsiti vaskršnjim jajetom. Ujutro se treba umiti vodom u kojoj su preko noći odstajali drenak, zdravac, bosiljak i crveno jaje, to obezbeđuje dobro zdravlje.

U hramovima se, dalje, moli za duše svojih predaka i zdravlje potomaka. Nakon završetka jutarnje liturgije, počinje vreme mrsa i uskršnje gozbe.

Uskršnji ručak bi trebalo da se obavi u krugu porodice. Kada se dođe kući iz crkve, svi ukućani bi trebalo da se pozdrave uskršnjim pozdravom i da se izljube.

Domaćin potom pali sveću, uzima kadionicu i tamjan, okadi sve ukućane i naglas očita "Oče nas". Na stolu treba da stoje ofarbana jaja.

Domaćin uzima prvi jedno jaje, za njim ukućani biraju svoje jaje i tada počinje tucanje jajima. Tom prilikom se takođe izgovara "Hristos Vaskrse" i "Vaistinu vaskrse".

Nekada je bio običaj da cela porodica, nakon ručka, prošeta gradom ili ode na kafu u gradsku kafanu. Što se tiče običaja, valja se omrsiti uskršnjim jajetom, treba se umiti hladnom vodom u kojoj su preko noći odstajali bosiljak, crveno jaje, zdravac i drenak, dok decu treba protrljati crvenim jajetom po obrazima da budu rumena i zdrava.

Za ovaj dan svaki ukućanin treba da dobije nešto novo od odeće i obuće. Za odlazak u crkvu i svečani ručak oblači se najlepša odeća, prenosi Žena.

"Laka noga" na gasu

Startujte i ubrzavajte postepeno. Agresivna vožnja nije prijatelj potrošnje goriva. Nemojte na semaforu biti najbrži, nema potrebe da "turirate" gas. U velikim gradovima čeka se dugo na semaforima, a vi isključite motor. Nije potrebno da radi 90 sekundi ako vam je to na semaforu predočeno.

Kada krenete ubrzavajte postepeno, kod dizelaša već na 2.000 obrtaja motora u minutu, a kod benzinaca na 2.500 obrtaja. Brzine treba menjati pravovremeno, što pre u viši prenos. Kod dizelaša je to na nešto manjem broju obrtaja u odnosu na benzince. Gas do daske pa kočenje od semafora do semafora podrazumeva najmanje duplo veću potrošnju goriva u odnosu na postepena ubrzavanja.

Ako u daljini vidite da zeleni "talas" prestaje - oduzmite gas i na "leru" stignite do sledećeg semafora. Savremeni automobili ne troše ni kap goriva kada je noga sklonjena sa pedale gasa. Nema razloga da "hrlite" sledećoj raskrsnici, a onda noga na kočnici. Kočioni diskovi će vam duže trajati ako pri usporavanju auta kočite "motorom", odnosno prebacujete stepene prenosa u sve niži i niži, sve do druge brzine.

Pritisak u pneumaticima

Zanemarivanje optimalnog pritiska vazduha u gumama odražava se na potrošnju goriva. Gume napumpajte onoliko koliko je predviđeno za vaš tip vozila. Nizak pritisak u gumama povećava potrošnju goriva i samih pneumatika.

Viši pritisak od optimalnog smanjuje gazeću površinu gume pa auto ima manju stabilnost i upravljivost. Zamenite na vreme letnje gume zimskim i obratno. To doprinosi bezbednosti, manjoj potrošnji guma i goriva.

Kilima uređaj i aerodinamika auta

Leta su u Srbiji sve toplija pa se korišćenje klima uređaja u vozilima povećava. Klima u vozilu opterećuje motor. Uključena klima povećava potrošnju goriva i do tri decilitra na sto pređenih kilometara. Nekom malo, nekom puno.

Savet je da u gradskoj vožnji, pri malim brzinama, od semafora do semafora, jednostavno otvorite prozore na autu.

Pri brzinama većim od 80 na sat, kada odete na magistralu ili auto-put otvoreni prozori kvare aerodinamiku automobila pa je veća ušteda uključiti hlađenje kabine i zatvoriti prozore. Tako je potrošnja goriva manja nego sa povećanim otporom vazduha kada su prozori otvoreni i narušena aerodinamika.

Krovni nosači takođe remete aerodinamiku auta, pa ih skinite kada vam nisu potrebni i uštedite koji decilitar goriva.

Optimalna brzina na magistrali i auto-putu

Jedan od najefikasnijih načina da smanjite potrošnju goriva je konstantna brzina auta na magistralama i auto-putevima. Ako na magistralnom putu vozite ujednačeno između 70 i 90 kilometara na čas - potrošnja benzina ili dizela će biti idealna.

Kada je reč o auto-putevima idealno je voziti 110 do 120 kilometara na čas. Iznad toga potrošnja goriva naglo skače. Korisno je i planirati rute do planirane destinacije. Opredelite se za kraće rute a kada je potrebno da nešto "završite " u gradu - uradite više poslova odjednom umesto da to radite za svaki zadatak posebno.

Pravilno održavanje vozila i nepotrebni prtljag

Auto čak i sa sitnim neispravnostima troši više goriva. Ovaj savet je logičan sam po sebi, kao i za sve ostale mašine i uređaje. Ako na vreme promenite ulje u motoru, zamenite svećice kod benzinaca i promenite filter vazduha motora - potrošnju goriva možete reducirati i do 10 odsto.

Dodatna ušteda je eliminacija nepotrebnog tereta u vozilu. Nepotrebne stvari izbacite iz vozila jer sve se računa, svaki kilogram do smanjenja potrošnje.

Kada se sve sabere a to je i do 20 odsto smanjenja potrošnje, stil vožnje i obraćanje pažnje na "sitnice" u vreme kada cene goriva ne samo u Srbiji "divljaju" - donose smanjeni teret na kućni budžet. Takav odnos doprinosi i manjem zagađenju životne sredine i dužem radnom veku vašeg automobila.

Pored toga, ovo ponašanje ponekad ima i vrlo praktičan razlog. Psi često ne mogu sami da se češkaju na određenim mestima, pa se okretanjem leđa zapravo „nude“ vlasniku da im pruži pažnju i olakšanje kroz češkanje.

U većini slučajeva, ovakav gest se smatra pozitivnim i društveno prihvatljivim psećim ponašanjem koje potvrđuje emotivnu povezanost između psa i vlasnika.

Ipak, ako pas uz okretanje leđa pokazuje ukočenost, nelagodu ili pojačanu potrebu da kontroliše prostor, to može ukazivati na zaštitničko ponašanje. U takvim situacijama preporučuje se savetovanje sa stručnjakom za obuku pasa kako bi se bolje razumelo njegovo ponašanje.

U konačnici, kada vam pas okrene leđa, to najčešće nije znak distance, već poverenja, opuštenosti i želje za blizinom – i često samo jednostavan poziv na malo pažnje i češkanja.