Jedete neposredno pre spavanja? Istraživanje otkriva šta se menja kada poslednji obrok završite 3 sata ranije

Kada govorimo o ishrani, najveća pažnja obično je usmerena na ono što jedemo. Sve više istraživanja, međutim, pokušava da odgovori na drugo pitanje, da li je važno i kada jedemo. Nova studija posmatrala je upravo odnos poslednjeg obroka, sna i pokazatelja kardiometaboličkog zdravlja.

U istraživanju je učestvovalo 39 odraslih osoba sa prekomernom težinom ili gojaznošću, a praćeni su tokom sedam i po nedelja.

Najmanje tri sata između hrane i sna

Jedna od ključnih karakteristika režima bila je da se uzimanje hrane završi najmanje tri sata pre spavanja. Istraživači su posmatrali promene krvnog pritiska, pulsa, glukoze i osetljivosti na insulin. Kod učesnika koji su imali duži noćni period bez hrane zabeleženo je približno 3,5 odsto smanjenje noćnog krvnog pritiska i oko pet odsto niži puls tokom noći. Zabeležena su i poboljšanja u regulaciji šećera i osetljivosti na insulin.

Zašto je noćni pritisak zanimljiv?

Tokom normalnog sna krvni pritisak bi trebalo da se smanji u odnosu na dnevne vrednosti. Taj noćni pad smatra se normalnim fiziološkim obrascem.

Zato istraživače zanima da li vreme poslednjeg obroka može da utiče na metaboličke procese koji se odvijaju dok spavamo. Jedno od mogućih objašnjenja jeste usklađivanje vremena jela sa cirkadijalnim ritmom organizma.

Naše telo se noću priprema za odmor, a metabolizam glukoze ne funkcioniše identično u svim delovima dana.

Da li to znači da svi moramo večerati tri sata pre spavanja?

Ne. Studija je mala, obuhvatila je svega 39 ljudi i učesnici su imali prekomernu težinu ili gojaznost. Zato rezultat ne može da se pretvori u univerzalno pravilo za svakog čoveka.

Takođe, ovakva istraživanja ne znače da će osoba koja pojede obrok dva sata pre spavanja automatski razviti visok pritisak ili problem sa šećerom. ali nalazi dodaju još jedan deo sve većoj priči o tome da raspored obroka možda ima značaj zajedno sa kvalitetom i količinom hrane.

Kasni obrok ima još jedan praktičan problem

Ljudi koji jedu neposredno pre odlaska u krevet mogu kod određenih stanja imati i pojačane tegobe sa refluksom i gorušicom. Zato se osobama koje već imaju takve probleme često savetuje da ne ležu odmah nakon obilnog obroka.

Za većinu ljudi praktičan eksperiment može biti vrlo jednostavan: umesto kasnog grickanja pred spavanje, poslednji veći obrok pomeriti ranije i pratiti kako se osećaju, ali ljudi koji imaju dijabetes, koriste terapiju koja utiče na šećer u krvi, trudnice ili osobe sa drugim zdravstvenim stanjima ne bi trebalo da uvode duge periode posta bez dogovora sa lekarom.

Novo istraživanje, dakle, ne govori da postoji „zabranjeni sat“ posle kojeg niko ne sme da jede. Mnogo zanimljivije pitanje je koliko vremena ostavljamo svom organizmu između poslednjeg zalogaja i sna.