Ambicija bez ega: Kako pronaći meru između želje za uspehom i zadovoljstva onim što imamo?

Postoji nešto paradoksalno u načinu na koji danas govorimo o uspehu. Sa jedne strane, stalno slušamo da treba da budemo zahvalni na onome što imamo, da negujemo zadovoljstvo i da ne dozvolimo da nas poređenje sa drugima učini nesrećnim. Sa druge, savremena kultura neprestano šalje suprotnu poruku i podstiče nas da napredujemo, izdvojimo se, budemo najbolji, ne pristajemo na prosek i pomeramo granice.

Ambicija je postala jedna od osobina koje se najviše cene. U poslovnom svetu ona se povezuje sa liderstvom i uspehom, u popularnoj psihologiji sa ostvarenjem potencijala, a na društvenim mrežama sa slikom osobe koja „radi na sebi“ i stalno postaje bolja verzija sebe.

Skromnost, nasuprot tome, ponekad zvuči gotovo kao izvinjavanje zbog sopstvenih sposobnosti. Ako ne govorimo dovoljno glasno o svojim uspesima, lako možemo biti ocenjeni kao nedovoljno samouvereni. Ako kažemo da nam je nešto dovoljno, možemo ostaviti utisak da se zadovoljavamo prosečnim.

Ali postoji važna razlika između zadovoljstva sobom i odustajanja od većih ciljeva, kao što postoji razlika između ambicije i opsesije uspehom. Očigledno, potreban nam je zdrav balans između ove dve krajnosti.

Balans između ambicije i ega

Ambicija kao pokretač razvoja

Bez ambicije ne bi bilo mnogo toga što danas uzimamo zdravo za gotovo. Želja da nešto naučimo, napravimo, promenimo ili postignemo jedan je od pokretača ljudskog razvoja. Ambicija može da nam pomogne da istrajemo kada rezultat ne dolazi odmah, da prihvatimo izazov umesto da biramo najlakši put i da svoje sposobnosti razvijamo dalje od onoga što nam je trenutno poznato.

Međutim, na pokretačkoj snazi ambicije raste i ego i može neprimetno preuzeti vođstvo. Kada potreba da budemo dobri u onome što radimo preraste u želju da sve oko sebe pobedimo i budemo najbolji, gubi se razvojna suština.

A kada je naš osećaj vrednosti stalno vezan za poređenje, lestvica se neprestano pomera. Uvek postoji neko uspešniji, bogatiji, mlađi, poznatiji ili produktivniji. Čak i kada ostvarimo cilj, zadovoljstvo može biti kratkotrajno jer se odmah pojavljuje sledeća stvar koju moramo da osvojimo. 

Kada ambicija radi protiv nas

Kada merljiv i primećen uspeh postane jedini način na koji možemo da se osećamo dovoljno vredno, imamo problem sa egom.

Tada se mogu pojaviti perfekcionizam, hronično poređenje, nemogućnost da uživamo u postignutom i osećaj da nikada nije dovoljno. Čak i ostvareni cilj brzo gubi vrednost ako je njegova jedina funkcija bila da nam potvrdi da smo bolji od nekog drugog.

Ambiciozna osoba može početi da žrtvuje odnose, odmor, zdravlje i lične vrednosti kako bi stigla do cilja. Još opasnija faza nastaje kada uspeh postane opravdanje za sve. Ako je nešto korisno za karijeru, počinje da deluje prihvatljivo čak i kada se kosi sa principima. Ambicija tako prestaje da bude energija koja nas pokreće i postaje sila koja nas vuče.

Šta se dogodilo sa skromnošću?

Skromnost je nekada bila gotovo univerzalno cenjena vrlina i naročito poželjna kod žena. Danas, međutim, često izaziva pogrešne asocijacije.

Skromna osoba može biti pogrešno protumačena kao nesigurna. Onaj ko ne ističe svoje uspehe može izgledati kao da nema dovoljno samopouzdanja. Osoba koja kaže „ne znam“ ponekad ostavlja lošiji utisak od one koja samouvereno govori i kada nije sasvim sigurna.

U kulturi ličnog brendiranja to je posebno izraženo. Od zaposlenih se očekuje da znaju da „prodaju sebe“, da govore o svojim rezultatima i da jasno pokažu po čemu su drugačiji. Društvene mreže dodatno podstiču predstavljanje života kroz dostignuća.

Međutim, skromnost nije umanjivanje sopstvene vrednosti ili osećaj da nismo dovoljno dobri. Ona znači da smo svesni onoga što znamo i možemo, kao i toga da ne znamo i ne možemo znati sve.

Kombinacija visokih standarda i skromnosti 

Dobar balans između ambicije i skromnosti znači da možemo održati visoke standarde, bez potrebe da budemo iznad drugih. Možemo uraditi odličan posao bez omalovažavanja tuđeg rada. Možemo želeti veću zaradu, a da novac ne postane jedino merilo uspeha. To je ambicija koja nije zasnovana na egu, već na kompetenciji i razvoju.

I tu se postavlja pitanje kako da znamo da li napredujemo zato što želimo da rastemo ili zato što se borimo sa osećajem da nismo dovoljno dobri?

Vrednosti kao unutrašnji kompas

Jedan od najboljih načina da ambicija ostane zdrava jeste da se ciljevi usklade sa ličnim vrednostima. Pre nego što postavite sledeći veliki cilj, zapitajte se:

- Da li je ovo nešto što zaista želim, ili nešto za šta mislim da bi trebalo da želim?

- Ako dobijem ono što želim, kako će mi život izgledati svakog dana, a ne samo u trenutku trijumfa?

- Da li mi ovaj cilj donosi više slobode, znanja, kreativnosti, sigurnosti ili smisla? Ili samo još jednu stavku kojom ću dokazivati svoju vrednost?

- Šta sam u stanju da žrtvujem na putu ostvarenja?

Ako je cena uspeha previsoka, možda problem nije u tome što nismo dovoljno ambiciozni, već u tome što smo izabrali pogrešan cilj.

Kako pronaći ravnotežu

Balans između ambicije i skromnosti predstavlja suptilnu kombinaciju i znači da negujete ambiciju u odnosu na svoj rad, ali ne i na svoju vrednost. Možete postići bolje rezultate, ali to vas ne čini boljom osobom. Na svom putu napredovanja, ne upoređujte se i ne takmičite se sa drugima, već sa svojim prethodnim rezultatima. Poređenje sa drugima može biti korisno kao informacija, ali je loše kao osnovno merilo vrednosti.

Dozvolite sebi da budete ponosni - skromnost ne zahteva da umanjujete ono što ste postigli. Možete odati sebi priznanje jer ste nešto uradili dobro i uživati u trenutku, a istovremeno biti svesni da još imate šta da naučite.

Ako vas cilj stalno čini napetim, zavidnim i opsednutim tuđim rezultatima, preispitajte svoje motive. Možda nije problem u cilju, već u razlogu zbog kojeg ga jurite. Nemojte prestajati da učite, jer radoznalost nadilazi ego. Kada ne mislite da imate sve odgovore, ponovo postajete sposobni da ih tražite.

Karijera, novac i status mogu biti važni, ali ako napredujete tako što žrtvujete odnose, zdravlje ili integritet, teško je govoriti o stvarnom uspehu. A uspeh nije samo to koliko ste daleko stigli. To je svest da ste bolji nego što ste bili, dok ostajete zahvalni zbog onoga što već imate i radoznali da i dalje otkrivate i učite nove stvari.

 Naslovna fotografija: Unsplash/ Vitaly Gariev