Spavate celu noć, a budite se kao da niste ni legli? Lekar prvo proverava jednu stvar

Kada neko kaže da je „spavao osam sati“, zvuči kao da je pitanje sna time rešeno. Ipak, vreme provedeno u krevetu i kvalitetan, neprekinut san nisu ista stvar. Možete leći u 23 časa i ustati u sedam, a da se organizam tokom noći nije odmorio onoliko koliko očekujete.

Dr Pedram Navab, lekar specijalizovan za medicinu spavanja, kaže da pacijentu koji se stalno budi umoran prvo postavlja najjednostavnije moguće pitanje, da li zaista spava dovoljno. Razlog je što mnogi ljudi precenjuju broj sati sna. Legnu u krevet u određeno vreme, ali zatim dugo gledaju telefon, bude se tokom noći ili rano otvaraju oči, pa stvarno vreme provedeno u snu može biti znatno kraće.

Tek kada se utvrdi da osoba zaista dobija dovoljno sna, dolazi sledeće pitanje, kakav je taj san. Sedam ili osam sati isprekidanog spavanja ne mora da donese isti osećaj odmora kao kraći, ali stabilan i dubok san.

Problem može da se događa noću, a da ga se ujutru uopšte ne sećate

Jedan od razloga za jutarnji umor može biti apneja u snu. Kod nje se disanje tokom noći više puta prekida, pa se čovek nakratko budi kako bi ponovo udahnuo. Ta buđenja mogu biti toliko kratka da ih se ujutru uopšte ne seća, ali su dovoljna da naruše normalnu strukturu sna.

Zato lekari pitaju da li osoba jako hrče, da li je partner primetio prekide disanja, da li tokom dana ima izrazitu potrebu da zaspi i da li se teško koncentriše. Kada postoji sumnja na poremećaj disanja tokom sna, mogu se raditi kućna testiranja ili detaljnije laboratorijsko ispitivanje sna.

Ipak, nisu svi uzroci medicinski poremećaji. Kasna kafa, alkohol u večernjim satima, stres, anksioznost, pojedini lekovi i nepravilan raspored spavanja mogu potpuno promeniti način na koji se osećamo sledećeg jutra.

Posebno je zanimljiv vikend. Ako radnim danima ustajemo u šest ili sedam, a subotom i nedeljom ostajemo u krevetu do podne, telo svaki vikend prolazi kroz nešto slično maloj promeni vremenske zone. U nedelju uveče je zatim teže zaspati, a u ponedeljak ujutru opet ustajemo pre nego što se organizam prilagodi.

Umor i pospanost nisu potpuno ista stvar

Kada pokušavamo da objasnimo zbog čega smo iscrpljeni, korisno je razlikovati dve stvari koje često nazivamo istom rečju.

Pospanost znači da vam se oči sklapaju i da biste mogli da zaspite čim sednete. Umor više liči na nedostatak fizičke ili mentalne energije – teško vam je da počnete posao, osećate se iscrpljeno, ali možda uopšte nemate potrebu da zaspite. Ta razlika lekaru može pomoći da odluči u kom pravcu treba tražiti uzrok.

Prvi koraci su zato vrlo obični: približno isto vreme odlaska na spavanje i buđenja, dovoljno dug period sna, manje stimulacije pred spavanje i prostorija u kojoj su mrak i tišina. Organizam voli rutinu mnogo više nego što volimo da priznamo.

Ako se uprkos tome nedeljama budite neodmorni, ako jako hrčete, partner primećuje prekide disanja ili tokom dana jedva ostajete budni, problem nije nešto što bi trebalo samo prihvatiti kao „takav sam“. Tada vredi razgovarati sa lekarom.

Povremeno loše jutro je normalno, ali ako se svako jutro budite kao da noć nije ni postojala, možda nije problem u tome koliko dugo ste bili u krevetu, nego šta se tokom tih sati zapravo događalo.