Naučnici sproveli neobičan eksperiment: Ljudi tri meseca svakog dana uzimali koncentrat paradajza

Paradajz je jedna od namirnica koje se često nalaze na trpezi, a naučnici već godinama proučavaju kako njegovi sastojci mogu da utiču na zdravlje. Novo malo kliničko istraživanje iz Španije sada je pokazalo da bi redovno unošenje proizvoda od paradajza moglo da bude povezano i sa određenim promenama u kognitivnim sposobnostima.

U istraživanju su učestvovale 42 zdrave osobe srednjih godina. One su tokom tri meseca svakodnevno konzumirale 35 grama koncentrata paradajza, nakon čega su istraživači uočili bolje rezultate na pojedinim testovima pažnje i manje poboljšanje asocijativnog pamćenja.

Rezultati su zanimljivi, ali zbog malog broja učesnika i drugih ograničenja studije ne mogu da se tumače kao dokaz da paradajz poboljšava pamćenje ili sprečava bolesti mozga.

Šta se dešavalo tokom istraživanja?

Studija je bila organizovana kao takozvano crossover ispitivanje, što znači da su isti učesnici prošli kroz obe faze istraživanja – i onu u kojoj su unosili koncentrat paradajza i kontrolni period.

Pre početka studije učesnici su nedelju dana izbegavali namirnice bogate likopenom, među kojima su paradajz, lubenica i grejpfrut.

Nakon toga usledile su dve faze u trajanju od po tri meseca. Tokom jedne faze učesnici su svakodnevno unosili 35 grama koncentrata paradajza, dok su se tokom druge pridržavali ishrane sa malo likopena. Između dve faze napravili su jednomesečnu pauzu.

Analize krvi pokazale su da je nivo likopena u organizmu značajno porastao tokom perioda u kojem su konzumirali koncentrat paradajza.

Bolji rezultati na pojedinim testovima

Nakon tromesečnog perioda sa koncentratom paradajza, učesnici su ostvarili bolje rezultate na testovima selektivne pažnje.

Primećeno je i manje poboljšanje asocijativnog pamćenja, odnosno sposobnosti povezivanja i prisećanja informacija koje su prethodno naučene.

Istraživači su želeli da provere i da li postoje promene u funkcionisanju moždanih mreža. Međutim, snimanje mozga urađeno je samo kod 14 učesnika.

Kod njih su uočene promene u funkcionalnoj povezanosti određenih velikih moždanih mreža u stanju mirovanja. Naučnici smatraju da bi to moglo da ukazuje na promene u načinu organizacije i efikasnosti komunikacije između različitih delova mozga, ali ovaj nalaz za sada treba posmatrati kao preliminaran.

Likopen je posebno privukao pažnju naučnika

Jedan od razloga zbog kojih je paradajz zanimljiv istraživačima jeste likopen – biljni pigment koji mu daje karakterističnu crvenu boju.

Likopen ima antioksidativna svojstva, a istraživači već duže vreme proučavaju njegovu moguću ulogu u zaštiti ćelija od oksidativnog stresa i uticaju na različite procese u organizmu.

Posebno je zanimljivo to što likopen može da prođe krvno-moždanu barijeru, pa se zbog toga proučava i u kontekstu zdravlja mozga.

Ipak, nije moguće tvrditi da je upravo likopen izazvao promene zabeležene u ovoj studiji. Paradajz sadrži i druge bioaktivne supstance, vitamine i antioksidanse, pa bi i oni mogli da imaju određenu ulogu.

Zašto je koncentrat zanimljiviji od sirovog paradajza?

Još jedan detalj istraživanja odnosi se na način obrade paradajza.

Termička obrada može da poveća bioraspoloživost likopena, odnosno količinu ovog jedinjenja koju organizam može da apsorbuje i iskoristi. Zbog toga proizvodi poput koncentrata, pasiranog paradajza i kuvanih sosova mogu predstavljati dobar izvor iskoristivog likopena.

Na njegovu apsorpciju može da utiče i prisustvo masti u obroku, pa se likopen iz paradajza bolje iskorišćava kada se konzumira uz određeni izvor masti.

Rezultate ipak treba uzeti sa rezervom

Iako rezultati deluju obećavajuće, studija ima nekoliko važnih ograničenja.

Pre svega, u njoj su učestvovale samo 42 osobe, dok je analiza moždanih snimaka obuhvatila svega 14 učesnika. Pored toga, istraživanje nije bilo slepo, pa su učesnici znali da li se nalaze u fazi u kojoj konzumiraju koncentrat paradajza.

Autori su naveli i statistička ograničenja kada je reč o analizi snimaka mozga, zbog čega te rezultate smatraju preliminarnim.

Zbog svega toga, istraživanje ne dokazuje da svakodnevno jedenje paradajza poboljšava pamćenje niti da može da zaštiti od neuroloških bolesti. Potrebna su veća i dugotrajnija istraživanja kako bi se utvrdilo da li će se isti rezultati ponoviti kod većeg broja ljudi.

Za sada, studija predstavlja zanimljiv doprinos istraživanju veze između ishrane i funkcionisanja mozga – ali ne i razlog da koncentrat paradajza posmatramo kao neku vrstu dodatka za bolje pamćenje.

Naslovna fotografija: AI ilustracija