Kolega dođe bolestan na posao i zarazi vas: Možete li da tražite odštetu zbog bolovanja i lečenja?

Dolazak na posao sa simptomima prehlade, gripa ili druge zarazne bolesti nije nikakva retkost. Nekada zaposleni ne žele da otvore bolovanje, nekada ne žele da izgube deo zarade, a ponekad postoji i prećutni pritisak radne sredine da se na posao dođe bez obzira na zdravstveno stanje.

Problem počinje kada nekoliko dana kasnije oboli kolega koji je sedeo pored njih.

Da li čovek koji zbog toga završi kod lekara, otvori bolovanje i izgubi deo zarade može da kaže: „Zarazio si me, sada mi nadoknadi štetu“?

Teorijski, takva mogućnost nije potpuno isključena. U praksi je situacija mnogo komplikovanija.

Najveći problem je dokazati ko vas je zaista zarazio

Advokat Ana Selak objasnila je za Blic da postoji opšte pravilo prema kojem onaj ko je odgovoran za nastalu štetu treba da je nadoknadi. Međutim, kod zaraznih bolesti najveća prepreka bila bi upravo utvrđivanje odgovornosti.

To što je kolega u ponedeljak došao na posao sa temperaturom, a vi se u četvrtak razboleli, samo po sebi ne dokazuje da je upravo on izvor infekcije.

Na putu od kuće do posla mogli ste da budete u autobusu sa desetinama ljudi, odete u prodavnicu, kafić ili budete u kontaktu sa članovima porodice. Kod bolesti koje se lako prenose veoma je teško uspostaviti nedvosmislenu uzročno-posledičnu vezu između jedne osobe i bolesti druge.

Zato ovo nije situacija u kojoj je dovoljno reći da je „jedini bolestan u kancelariji bio Petar“.

Advokatica Milica Ilić: Bez dokaza o uzročnoj vezi nema ni naknade štete

- U teoriji postoji mogućnost da zaposleni zahteva naknadu štete ako dokaže da ga je kolega svojim nesavesnim ponašanjem zarazio na radnom mestu. Međutim, takav postupak bi u praksi bio veoma složen, jer nije dovoljno samo utvrditi da je kolega dolazio bolestan na posao. Oštećeni bi morao da dokaže da je upravo od te osobe dobio infekciju, da je ona postupala krivicom, kao i da je zbog toga nastala konkretna šteta, poput troškova lečenja ili izgubljenog dela zarade tokom bolovanja. Kod respiratornih infekcija, koje se lako prenose na različitim mestima, dokazivanje neposredne uzročno-posledične veze predstavlja najveću prepreku - kaže Milica i nastavlja.

- U zavisnosti od okolnosti, moglo bi se otvoriti i pitanje odgovornosti poslodavca, naročito ukoliko je znao da zaposleni sa izraženim simptomima dolazi na posao, a nije preduzeo razumne mere zaštite ostalih zaposlenih. Ipak, odgovornost se ne podrazumeva automatski, već bi se u svakom konkretnom slučaju cenili ponašanje svih učesnika, mere koje je poslodavac preduzeo, medicinska dokumentacija i drugi raspoloživi dokazi. Zbog toga zaposleni ne bi trebalo bez dokaza da optužuje određenog kolegu, već da najpre sačuva dokumentaciju i zatraži stručnu pravnu procenu konkretnog slučaja - objašnjava advokatica Milica Ilić.

A šta ako zbog zaraze izgubite deo plate?

Upravo ovde tema postaje posebno zanimljiva zaposlenima.

Ako zbog bolesti otvorite bolovanje, posledica može biti i niža naknada zarade. Selak navodi da bi se, kada bi odgovornost konkretne osobe zaista mogla dokazati, moglo otvoriti i pitanje naknade finansijske štete koju je drugi zaposleni pretrpeo.

To, međutim, ne znači da svaki zaposleni koji dobije grip može automatski da tuži kolegu koji je nekoliko dana ranije kašljao.

Morala bi da postoji šteta, odgovornost i dokaziva veza između ponašanja te osobe i posledice. Upravo poslednji deo čini ovakve slučajeve izuzetno zahtevnim.

Ne možete ni tek tako optužiti kolegu

Postoji i druga strana priče. Činjenica da je neko bio bolestan u vašoj blizini ne daje vam pravo da ga bez dokaza proglasite odgovornim za svoju bolest.

Prema objašnjenju advokatice, za ozbiljnu tvrdnju o odgovornosti morale bi da postoje indicije i uzročno-posledična veza.

Zato ova pravna dilema verovatno neće dovesti do toga da zaposleni počnu masovno da tuže kolege zbog svake kijavice.

Ali otvara jedno mnogo šire pitanje koje je posle pandemije postalo još vidljivije: gde prestaje lična odluka da „izguramo radni dan“ sa temperaturom, a počinje odgovornost prema ljudima sa kojima delimo kancelariju?

Jer ono što je za jednog zaposlenog samo odluka da ne ostane kod kuće, za kolegu za susednim stolom nekoliko dana kasnije može da znači lekara, bolovanje i manju platu.