Zašto su nekada kuće imale tako visoke plafone? Razlog nije bio samo lepši izgled prostorija

U starijim kućama, naročito gradskim kućama iz 19. i početka 20. veka, plafoni su često bili znatno viši nego u savremenim stanovima. Velike prostorije sa visokim zidovima i visokim prozorima bile su deo tadašnjeg načina gradnje, ali i društvenih običaja.

Jedan od važnih razloga bio je provetravanje. Pre nego što su klima-uređaji i savremeni ventilacioni sistemi postali deo svakodnevnog života, prirodna cirkulacija vazduha bila je mnogo važnija. Viša prostorija imala je veći zapreminski prostor, a topao vazduh se prirodno podizao ka plafonu.

To, međutim, ne znači da su visoki plafoni sami po sebi garantovali bolji kvalitet vazduha. Za provetravanje su bili potrebni i odgovarajući prozori i mogućnost stvaranja strujanja vazduha kroz prostoriju. Visina je bila samo deo šireg rešenja.

Topao vazduh se podiže

Jedan od razloga zbog kojih visoke prostorije mogu delovati prijatnije tokom toplijih dana jeste raspored vazduha. Topao vazduh se podiže, pa se najveći deo zagrejanog vazduha zadržava u gornjem delu prostorije.

U kući bez savremenog hlađenja to je moglo da bude korisno. Visoki plafoni omogućavali su da se deo toplote „smesti“ iznad zone u kojoj ljudi borave.

S druge strane, visoki plafoni nisu bili idealni za grejanje. Što je prostorija viša, potrebno je zagrejati veću količinu vazduha, pa su savremeni domovi često projektovani sa nižim plafonima kako bi se smanjili gubici energije.

Zbog toga visina plafona nije bila univerzalno bolje rešenje – bila je deo tadašnjeg načina gradnje i korišćenja kuće.

Veliki prozori išli su uz visoke plafone

Kada pogledamo stare građanske kuće, često se primećuje da visoke prostorije imaju i velike prozore.

To nije slučajnost. Pre električne rasvete, prirodno svetlo imalo je mnogo veću ulogu u svakodnevnom životu. Veliki prozori omogućavali su da dnevna svetlost prodre dublje u prostoriju.

Visoki prozori su istovremeno mogli da doprinesu provetravanju. Otvaranjem prozora stvarala se prirodna cirkulacija vazduha, što je bilo posebno značajno u kućama u kojima se kuvalo, ložilo i boravilo tokom većeg dela dana.

Visoki plafoni bili su i znak statusa

Postoji i društvena strana ove priče.

U gradskim kućama imućnijih porodica, velika visina prostorija mogla je da bude pokazatelj statusa. Visoke sobe, veliki prozori, ukrasne štukature i raskošni lusteri bili su deo reprezentativnog izgleda enterijera.

Posebno su bile visoke prostorije u kojima su se primali gosti. Nije bilo neobično da reprezentativni deo kuće bude prostraniji i dekorativniji od prostorija namenjenih svakodnevnim poslovima.

Zato visoki plafoni nisu bili samo praktično građevinsko rešenje. U određenim periodima i slojevima društva predstavljali su i način da se pokaže da domaćinstvo ima dovoljno prostora i novca za raskošniju gradnju.

Šta je sa kućama na selu?

Visina plafona nije bila ista u svim starim kućama.

Tradicionalne seoske kuće građene su u skladu sa lokalnom klimom, dostupnim materijalima i načinom života. U nekim područjima prostorije su bile niže upravo zato što je bilo važno da se lakše zagreju.

U kućama sa otvorenim ognjištem, peći ili drugim tradicionalnim načinima grejanja, raspored prostorije morao je da odgovara načinu na koji se toplota stvarala i širila.

Zato nije ispravno reći da su sve stare kuće imale visoke plafone. Mnogo toga zavisilo je od toga da li je reč o gradskoj kući, seoskom domaćinstvu, periodu u kojem je građena i materijalima koji su korišćeni.

Manje problema sa vlagom na zidovima?

Visina prostorije mogla je da utiče na raspodelu vazduha i vlage, ali ni ovde ne treba tražiti jednostavno pravilo.

Na vlagu u starim kućama mnogo više su uticali kvalitet gradnje, temelji, izolacija, krov, način zagrevanja i provetravanje. Visok plafon sam po sebi nije rešavao problem vlage.

Ipak, veće prostorije i bolja prirodna ventilacija mogli su da doprinesu prijatnijim uslovima za boravak, naročito kada se kuća redovno provetravala.

Zašto su plafoni danas niži?

Savremena gradnja ima drugačije prioritete.

Danas se mnogo više vodi računa o energetskoj efikasnosti, troškovima grejanja i hlađenja, racionalnom korišćenju prostora i standardizaciji gradnje. Zbog toga su plafoni u savremenim stanovima uglavnom niži nego u mnogim starim građanskim kućama.

Osim toga, danas imamo električnu rasvetu, ventilacione sisteme, klima-uređaje i kvalitetniju izolaciju, pa prostor više ne mora da se oslanja na ista arhitektonska rešenja kao pre sto ili dvesta godina.

Visoki plafoni zato nisu samo trag nekadašnjeg ukusa. Oni pokazuju kako su ljudi nekada morali da prilagođavaju kuću klimi, načinu grejanja, dostupnoj tehnologiji i društvenim potrebama.

Kada danas uđemo u staru kuću i zapitamo se zašto je prostorija toliko visoka, odgovor je uglavnom mnogo složeniji od toga da je nekadašnji enterijer jednostavno bio „raskošniji“. Visina plafona bila je deo čitavog sistema gradnje koji je odgovarao vremenu u kojem je kuća nastala.

Naslovna fotografija: AI ilustracija