Zašto nam se glas na snimku čini čudnim i drugačijim nego kada govorimo?

Kada govorimo, svoj glas ne čujemo samo preko vazduha, kao što čujemo tuđi glas. Zvuk do naših ušiju stiže i putem vibracija koje nastaju u našem telu.

Dok govorimo, čujemo glas na dva načina

Kada izgovorimo neku reč, zvučni talasi putuju kroz vazduh do ušiju. Međutim, vibracije koje nastaju pri govoru istovremeno se prenose kroz kosti lobanje.

Ovaj drugi put prenosa zvuka menja način na koji doživljavamo sopstveni glas. Zbog toga dok pričamo čujemo kombinaciju zvuka koji putuje kroz vazduh i vibracija koje se prenose kroz naše telo.

Kada kasnije pustimo snimak, ostaje samo zvuk koji je do mikrofona stigao kroz vazduh. Zato nam snimljeni glas zvuči drugačije.

Zašto nam često deluje da je glas na snimku viši?

Jedna od najčešćih reakcija jeste: „Zar stvarno ovako zvučim?“

Snimak uglavnom uklanja deo zvuka koji inače čujemo zahvaljujući vibracijama kroz kosti. Zbog toga glas može da nam deluje višeg tona i manje pun nego što smo navikli da ga čujemo.

Drugim ljudima, međutim, naš glas nije iznenađenje. Oni ga od početka čuju uglavnom preko vazdušnog prenosa, pa im verzija koju čuju na snimku nije toliko neobična.

Mozak se navikava na sopstveni glas

Postoji još jedan važan razlog zbog kojeg nam snimak može zvučati čudno – jednostavno nismo navikli da sebe slušamo na isti način na koji slušamo druge ljude.

Sopstveni glas svakodnevno čujemo iz veoma specifične perspektive. Mozak je navikao na taj zvuk i na način na koji do njega dolazi. Kada se promeni način prenosa, razlika nam odmah upada u uši.

Zato prvi snimak može da bude prilično neprijatan, dok se posle nekog vremena možemo navići na to kako zvučimo na telefonu ili videu.

Zašto svoj glas ne prepoznajemo odmah?

Glas nije samo zvuk već i deo načina na koji doživljavamo sebe. Kada čujemo snimak, mozak pokušava da poveže poznatu osobu sa zvukom koji mu je pomalo stran.

Zbog toga se nekada javlja osećaj da je glas „tuđ“, iako nema ničeg neobičnog u njemu. To ne znači da se naš glas zaista promenio – promenio se način na koji ga čujemo.

I mikrofon može da promeni utisak

Pored načina na koji čujemo sopstveni glas, na konačan zvuk utiču i uređaj, mikrofon, udaljenost od njega, prostorija i način snimanja.

Telefon može da naglasi ili ublaži određene delove zvuka, dok različiti mikrofoni mogu dati drugačiji karakter glasu. Zato ni snimak nije potpuno identičan onome kako bi naš glas zvučao nekome ko stoji pored nas.

Ipak, osnovna razlika između „glasa koji čujemo dok pričamo“ i „glasa sa snimka“ nastaje zbog toga što sopstveni glas tokom govora čujemo i kroz vibracije koje se prenose kostima.

Zato sledeći put kada čujete svoj glas na snimku i pomislite da zvučite potpuno drugačije, nema razloga za čuđenje. Drugima vaš glas najverovatnije ne zvuči tako neobično – samo ste vi navikli na njegovu drugačiju verziju.

Naslovna fotografija: AI ilustracija