Flašica vode ostala je u vrelim kolima? Pre nego što je popijete proverite jednu stvar

Tokom leta flaša vode gotovo je obavezna u automobilu. Problem nastaje kada je zaboravimo na sedištu ili u držaču, pa je pronađemo nekoliko sati ili čak nekoliko dana kasnije.

Voda možda izgleda potpuno isto, ali uslovi u kojima je čuvana više nisu oni za koje je jednokratna ambalaža prvenstveno namenjena. U zatvorenom vozilu temperatura može znatno da poraste, naročito kada je automobil parkiran na suncu.

Zbog toga stručnjaci savetuju da flaširanu vodu ne skladištimo dugo u pregrejanom automobilu i da jednokratne flaše ne koristimo iznova kao trajne posude.

Šta se dešava sa plastičnom flašom na vrućini?

Većina jednokratnih flaša za vodu izrađuje se od polietilen-tereftalata, poznatijeg kao PET. Reč je o laganom i izdržljivom materijalu odobrenom za kontakt sa hranom i pićem.

Sama činjenica da je flaša napravljena od PET plastike ne znači da je voda u njoj automatski opasna. Ipak, istraživanja pokazuju da visoka temperatura i duže vreme skladištenja mogu da ubrzaju prelazak veoma malih količina pojedinih supstanci iz ambalaže u vodu.

Najčešće se proučava antimon, element koji se koristi tokom proizvodnje PET materijala. Njegove koncentracije u flaširanoj vodi uglavnom ostaju ispod propisanih granica, ali zagrevanje i dugo čuvanje mogu da povećaju migraciju.

Toplota i UV zračenje mogu da ubrzaju i trošenje plastičnog materijala i oslobađanje sitnih plastičnih čestica. Ipak, nauka još nema potpune odgovore o tome koliki zdravstveni rizik za čoveka predstavlja količina mikroplastike kojoj je izložen u svakodnevnom životu.

Nije tačno da jedan gutljaj izaziva tešku bolest

Na internetu se često pojavljuju tvrdnje da voda iz flaše zagrejane u automobilu neposredno izaziva rak ili ozbiljan hormonski poremećaj. Takve poruke uglavnom su mnogo dramatičnije od onoga što dostupna istraživanja zaista pokazuju.

Stručnjaci navode da je malo verovatno da će jedna povremena situacija izazvati značajnu štetu kod zdrave osobe. Veći razlog za oprez predstavljaju često i dugotrajno izlaganje, ponovljeno zagrevanje iste ambalaže i višekratno korišćenje flaše koja je namenjena za jednokratnu upotrebu.

Drugim rečima, ako ste jednom popili vodu iz flaše koja je ostala u toplom automobilu, nema razloga za paniku. To ipak nije navika koju treba ponavljati.

Važna ispravka o ftalatima

U izvornom tekstu navodi se da se iz PET ambalaže mogu oslobađati ftalati, hemikalije koje se inače upotrebljavaju za omekšavanje pojedinih vrsta plastike.

Međutim, PET flaše se ne proizvode uz pomoć ftalatnih plastifikatora. Zabuna često nastaje zbog punog naziva materijala – polietilen-tereftalat – iako „tereftalat“ u tom nazivu nije isto što i ftalati koji se koriste kao omekšivači.

To ne znači da u flaširanoj vodi nikada nije moguće pronaći tragove različitih supstanci. One mogu poticati iz više izvora, uključujući vodu, proizvodni proces, čep, skladištenje ili spoljašnju kontaminaciju. Ipak, nije precizno tvrditi da PET flaša sadrži ftalate zato što su oni njen standardni sastojak.

Veći problem može biti već otvorena flaša

Ako je flaša ostala fabrički zatvorena, rizik od bakterijskog zagađenja znatno je manji nego kada je iz nje već pijeno.

Čim prislonimo flašu na usta, u nju mogu dospeti mikroorganizmi iz pljuvačke, sa ruku ili iz okruženja. Toplota zatim stvara povoljnije uslove za njihovo razmnožavanje, naročito ako voda danima ostane u automobilu.

Zato je flašu koja je već otvarana, iz koje je više puta pijeno i koja je dugo stajala na vrućini razumnije baciti. Posebno treba biti oprezan ako voda ima neobičan ukus ili miris, ako se flaša deformisala ili ako je tečnost zamućena.

Čista voda ne bi trebalo da ima izražen miris niti ukus plastike.

Jednokratna flaša nije zamena za bidon

Tanka PET ambalaža projektovana je prvenstveno za jednokratno korišćenje. Stalno dopunjavanje, gužvanje, grebanje i višednevno držanje u toplom automobilu otežavaju njeno temeljno pranje i stvaraju mesta na kojima se mogu zadržavati mikroorganizmi.

Za svakodnevno nošenje vode praktičnija je boca od nerđajućeg čelika ili stakla sa zaštitnom navlakom. Može se koristiti i kvalitetna višekratna boca namenjena upravo za napitke, pod uslovom da se pravilno održava.

Ni takve boce nisu bez održavanja. Potrebno ih je prati svakog dana, posebno područje oko grlića, čepa, slamke i gumene zaptivke, gde se najlakše skupljaju vlaga i ostaci napitka.

Šta uraditi sa flašom pronađenom u automobilu?

Ako je voda kratko stajala u toplom vozilu, flaša je neoštećena i bila je fabrički zatvorena, povremena konzumacija verovatno neće predstavljati značajan rizik za zdravu osobu.

Ipak, flašu je bolje zameniti kada je:

• danima ili nedeljama stajala u pregrejanom automobilu;

• već bila otvorena i iz nje je više puta pijeno;

• deformisana, oštećena ili izgrebana;

• voda dobila neobičan miris, ukus ili izgled.

Najjednostavnije pravilo jeste da vodu ne držimo kao stalnu rezervu na suncu. Flaše treba čuvati na hladnijem i tamnom mestu, a vodu za put poneti neposredno pre polaska.

U hitnoj situaciji, međutim, opasnost od dehidratacije može biti veća od potencijalnog rizika jednog povremenog izlaganja vodi iz zagrejane PET flaše. Zato ovu temu ne treba pretvarati u razlog za paniku, već u podsetnik na pravilno skladištenje vode.