Proglašena je „najružnijim psom na svetu“, ali njena životna priča menja sve

Na klasičnim izložbama pasa traže se gotovo savršene proporcije, držanje, dlaka i hod koji odgovaraju standardu rase. Na takmičenju koje se u Kaliforniji održava već decenijama pravila izgledaju potpuno drugačije. Ovde upravo neobičnost postaje prednost, a psi koji bi teško mogli da osvoje pehar za lepotu dobijaju svojih nekoliko minuta pod reflektorima.

Ovogodišnja pobednica je Džini Lu, šestogodišnji mops, koja je 14. avgusta osvojila titulu na 50. izdanju izbora World's Ugliest Dog. Pored titule, njenoj vlasnici pripala je i nagrada od 5.000 dolara. Ipak, ono što je privuklo pažnju žirija nije samo njen izgled. Mediji koji su izvestili sa takmičenja izdvojili su njenu energiju i karakter, a upravo životna priča ovog psa čini ovogodišnju pobedu mnogo zanimljivijom od još jedne viralne fotografije neobičnog ljubimca.

Pre nego što je postala zvezda, njen život izgledao je potpuno drugačije

Džini Lu dolazi iz Južne Koreje, a prema priči koju prenosi Blic Žena, bila je ugrožena surovom trgovinom psećim mesom. Spasena je i dobila priliku za potpuno drugačiji život, da bi godinama kasnije završila na pozornici u Kaliforniji pred fotografima iz čitavog sveta.

Upravo taj podatak potpuno menja način na koji se može gledati na naslov „najružniji pas na svetu“. Iza simpatične fotografije i takmičenja ne nalazi se životinja stvorena da bi joj se ljudi podsmevali, već pas koji je preživeo okolnosti u kojima mu je život bio ugrožen.

Danas Džini Lu ima sasvim drugačiju svakodnevicu. Sa vlasnicom posećuje škole i bolnice, gde se druži sa decom i pacijentima. Pas koji je nekada trebalo samo da preživi tako je dobio potpuno novu ulogu da ljudima popravi dan.

Ima i jednu mnogo manje ozbiljnu naviku koja je brzo postala omiljen detalj priče o novoj pobednici: kada ugleda sopstveni odraz u ogledalu, ume da se „posvađa“ sa psom kojeg vidi sa druge strane stakla.

Takmičenje sa grubim imenom ima drugačiju poruku

Naziv World's Ugliest Dog na prvi pogled zvuči prilično surovo. Međutim, ideja ovog dugogodišnjeg događaja nije klasično ismevanje pasa koji izgledaju drugačije. U centru pažnje godinama se nalaze životinje čiji izgled odstupa od standarda, a njihove priče često skreću pažnju na prihvatanje i odgovoran odnos prema ljubimcima.

Zbog toga „ružan“ ovde funkcioniše gotovo kao provokacija. Ono što bi u svakodnevnom životu moglo da bude razlog da neko životinju zaobiđe, na ovoj pozornici postaje ono zbog čega će je svi primetiti.

To je posebno važno kada se govori o psima koji su spaseni ili udomljeni. Fotografija savršenog šteneta lako osvaja društvene mreže, dok stariji pas, životinja neobičnog izgleda ili ljubimac sa zdravstvenim problemom mnogo teže dobija istu pažnju potencijalnih vlasnika.

Takmičenje okreće upravo tu logiku naglavačke: pas koji bi možda poslednji privukao pogled u azilu ovde postaje zvezda večeri.

Džini Lu je žiri osvojila karakterom

Kod Džini Lu priča se zato ne završava na pitanju kako izgleda. Blic Žena navodi da je žiri posebno osvojila svojom energijom i karakterom, što je možda i najbolji odgovor na pitanje zbog čega ovakvo takmičenje opstaje toliko dugo.

Ljudi biraju pse očima, ali sa njima žive zbog svega onoga što se na fotografiji ne vidi. Temperament, privrženost, navike i odnos koji životinja razvije sa čovekom mnogo više određuju zajednički život od toga da li pas zadovoljava estetski standard svoje rase.

Džini Lu je odličan primer tog paradoksa. Titulu je dobila na izboru koji u nazivu slavi „ružnoću“, dok je ono po čemu je njen sadašnji život zaista poseban upravo sposobnost da sa vlasnicom odlazi među ljude kojima druženje sa životinjom može da donese nekoliko trenutaka radosti.

Iza neobičnog izgleda ponekad stoji i ozbiljan problem

Ipak, postoji granica između prihvatanja životinje kakva jeste i romantizovanja fizičkih osobina koje mogu biti posledica zdravstvenih problema ili ekstremnog selektivnog uzgoja.

To je naročito važno kod brahicefaličnih rasa, među kojima su i mopsi. Karakteristična kratka njuška, zbog koje ih mnogi smatraju neodoljivim, može biti povezana sa problemima sa disanjem, očima i regulisanjem telesne temperature. Zato poruka ovakvih priča ne bi trebalo da bude da treba stvarati što neobičnije pse, već da životinja koja već postoji zaslužuje negu, odgovornost i normalan život bez obzira na izgled.

Drugim rečima, „nesavršenost“ psa ne treba da bude modni trend. Ali ne bi smela ni da bude razlog da ga niko ne želi.

Pas ne zna da je proglašen ružnim

Možda je upravo to najlepši deo čitave priče. Džini Lu ne zna da je internet ocenjuje, da ljudi komentarišu njen izgled ili da je upravo osvojila titulu sa pomalo nezgodnim nazivom. Njoj je važnije da li je vlasnica pored nje, da li će izaći u šetnju i ko će je tog dana pomaziti.

Lepota i ružnoća su ljudske kategorije. Pas ne stoji pred ogledalom i ne poredi svoje lice sa drugim mopsom – čak i ako se Džini Lu, po svemu sudeći, sa sopstvenim odrazom baš i ne slaže.

Zato je priča o pobednici izbora za „najružnijeg psa na svetu“ mnogo bolja kada se pročita do kraja.

Pre nego što je postala poznata, Džini Lu je bila pas čija je sudbina mogla da izgleda sasvim drugačije. Danas ima vlasnicu, obilazi škole i bolnice, osvaja ljude karakterom i nosi titulu zbog koje je njeno lice stiglo do medija širom sveta.

Možda nikada ne bi pobedila na klasičnoj izložbi pasa, ali sada je gotovo nemoguće ne primetiti je, a ponekad je upravo to potrebno životinjama koje se razlikuju od svih ostalih, da ih neko konačno pogleda malo duže.