Evo koliko vam je zaista potrebno za godišnji odmor: Jedan broj posebno se izdvaja u istraživanjima

Jedno istraživanje posebno je zanimljivo jer daje konkretan odgovor na pitanje koliko je vremena potrebno da se čovek zaista opusti.

Osmi dan odmora bio je prelomni

Istraživači sa Univerziteta Radboud u Holandiji pratili su 54 zaposlena radnika tokom dužeg letnjeg odmora, koji je u proseku trajao 23 dana. Učesnici su više puta tokom odmora, ali i nakon povratka na posao, prijavljivali svoje zdravstveno stanje i subjektivno blagostanje.

Rezultati su pokazali da se njihovo blagostanje brzo poboljšavalo tokom odmora, a vrhunac je dostiglo osmog dana.

To ne znači da je mozgu naučno potrebno tačno osam dana da se "resetuje". Istraživanje nije merilo neku posebnu funkciju mozga, već zdravlje i subjektivno blagostanje zaposlenih. Ali osmi dan jeste zanimljiva granica kada govorimo o tome kada su učesnici prijavljivali najveći nivo blagostanja.

Da li je onda nedelju dana premalo?

Ne nužno. Drugo istraživanje istih autora obuhvatilo je 80 zaposlenih koji su uzeli kratak odmor od četiri do pet dana. I njihovo zdravlje i blagostanje poboljšali su se tokom odmora, ali je efekat relativno brzo počeo da slabi.

Drugim rečima, nekoliko dana odmora može da pomogne, ali nije isto kada imate četiri ili pet dana i kada imate dovoljno vremena da se potpuno odvojite od posla.

A upravo je psihološko udaljavanje od posla bilo važno za to koliko će se ljudi dobro osećati. U istraživanju kratkih odmora, oni koji su se više opustili i mentalno odvojili od posla prijavljivali su bolje blagostanje. Rad tokom odmora, s druge strane, bio je povezan sa lošijim efektima nakon odmora. 

Problem je što odmor ne traje dugo nakon povratka

Ovo je možda i najzanimljiviji deo istraživanja.

U studiji sa dužim odmorima, poboljšanje zdravlja i blagostanja brzo je dostiglo vrhunac, ali se tokom prve nedelje nakon povratka na posao uglavnom vratilo na početni nivo. 

Sličan obrazac pronađen je i u ranijem istraživanju 96 zaposlenih. Tokom odmora poboljšali su se raspoloženje, nivo energije, napetost, zadovoljstvo i subjektivna procena zdravlja, ali su se ti efekti uglavnom izgubili već tokom prve nedelje nakon povratka na posao.

Zato nije dovoljno samo pitati koliko dugo traje godišnji odmor. Važno je i šta se tokom njega dešava.

Da li je bolje 14 dana odjednom nego nekoliko kraćih odmora?

Tu odgovor nije tako jednostavan.

Jedna meta-analiza sedam studija zaključila je da godišnji odmor ima pozitivan, ali relativno mali efekat na zdravlje i blagostanje, koji se nakon povratka na posao brzo smanjuje.

Postoji i istraživanje 102 industrijska radnika koje je upoređivalo duže odmore, od više od 10 dana, sa kraćim odmorima od sedam do 10 dana. U toj studiji nije pronađena razlika u smanjenju stresa i sagorevanja između dve grupe.

Dakle, nauka ne daje jednostavno pravilo: "14 dana je optimalno" ili "morate uzeti dve nedelje".

Šta onda možemo da zaključimo?

Ako imate ograničen broj dana godišnjeg odmora, četiri ili pet dana nisu bezvredni – istraživanja pokazuju da i tako kratak odmor može da poboljša blagostanje.

Ali ako želite da se zaista mentalno odvojite od posla, duži neprekinuti odmor ima jednu očiglednu prednost: ne morate polovinu odmora da provedete u prelasku iz radnog režima u režim odmora i nazad.

Najzanimljiviji konkretan podatak iz istraživanja jeste zato osmi dan – upravo tada je u jednoj studiji zabeležen vrhunac blagostanja tokom dugog odmora. To nije dokaz da je osam dana univerzalna formula za "reset mozga", ali jeste dobar razlog da godišnji odmor ne posmatramo samo kao nekoliko slobodnih dana između dva radna perioda.

A možda je najvažnija poruka jednostavnija: nije dovoljno biti fizički van kancelarije – da bi odmor zaista odmorio, potrebno je i mentalno se odvojiti od posla.