Zaboravite pravilo od 7 godina: Naučnici otkrili formulu koja pokazuje koliko vaš pas zaista ima „ljudskih“ godina

Psi najbrže stare u prvim godinama života

Za razliku od jednostavnog pravila prema kojem jedna pseća godina odgovara sedam ljudskih, proces starenja kod pasa mnogo je složeniji.

Istraživanje je pokazalo da psi veoma brzo biološki sazrevaju tokom prvih godina života, nakon čega se proces starenja usporava. Zbog toga jednogodišnji pas nije „čovek od sedam godina“, već je po određenim biološkim pokazateljima mnogo bliži odrasloj osobi.

Naučnici su do ovog zaključka došli proučavajući promene u DNK koje se događaju tokom starenja.

Analizirali DNK više od 100 pasa

Istraživači su prikupili uzorke krvi od 104 labradora, starosti od nekoliko nedelja do 16 godina. Njihove rezultate uporedili su sa podacima o metilaciji DNK kod 320 ljudi, uzrasta od jedne do 103 godine.

Metilacija DNK predstavlja hemijske promene koje utiču na aktivnost gena. Kako organizam stari, obrasci metilacije na brojnim mestima u DNK menjaju se na predvidljive načine.

Na osnovu tih promena naučnici mogu da naprave takozvani epigenetski sat – svojevrsnu molekularnu procenu biološke starosti.

Nova formula potpuno menja računicu

Na osnovu rezultata istraživanja naučnici su razvili matematičku formulu kojom se starost psa može približno prevesti u ljudske godine:

Ljudske godine = 16 × ln(starost psa) + 31

U formuli se koristi prirodni logaritam starosti psa izražene u kalendarskim godinama.

Prema ovom proračunu, jednogodišnji pas odgovara čoveku od oko 31 godine, dok dvogodišnji pas ima biološku starost približnu čoveku od oko 42 godine.

Kada pas napuni četiri godine, njegov ekvivalent je oko 53 ljudske godine. Kod starijih pasa razlika između kalendarskih i „ljudskih“ godina postaje sve manja, pa bi pas od 12 godina odgovarao čoveku od približno 71 godine.

Zašto pravilo „puta sedam“ nije precizno?

Popularno pravilo nastalo je kao jednostavan način da se pseća starost uporedi sa ljudskom, ali ono zanemaruje činjenicu da psi ne stare istom brzinom tokom celog života.

Pas u prvim godinama prolazi kroz izuzetno brz razvoj. Štene staro samo osam nedelja, na primer, prema rezultatima istraživanja ima epigenetske karakteristike koje odgovaraju otprilike devetomesečnom ljudskom detetu.

Kasnije se proces biološkog starenja značajno usporava.

Formula ipak nije ista za svakog psa

Iako nova metoda daje precizniji uvid u biološko starenje, ona ima određena ograničenja.

Istraživanje je sprovedeno samo na labradorima, pa nije sigurno da se ista formula može potpuno precizno primeniti na sve rase. Psi se međusobno značajno razlikuju po veličini, genetici i očekivanom životnom veku.

Poznato je i da veće rase uglavnom žive kraće od manjih, dok određeni drugi faktori mogu biti povezani sa dužim životom.

Zbog toga formula predstavlja zanimljiv naučni način da se razume proces starenja pasa, ali ne može da bude univerzalni „sat“ koji sa potpunom preciznošću određuje biološku starost svakog psa.

Naslovna fotografija: Shutterstock/Bachkova Natalia