Upijaju sve: Pet nesvesnih navika roditelja koje deca stalno posmatraju i preuzimaju kao model ponašanja

Deca su izuzetno pažljivija nego što im odrasli često priznaju. Ona ne upijaju samo ono što im se direktno i svesno govori, već neprestano prate kako govorimo o sebi i drugima, šta o njima pričamo trećim osobama, te kako se generalno ponašamo u svakodnevnom životu.

Stručnjaci i terapeuti objašnjavaju koje to stvari deca nepogrešivo primećuju, a koje odrasli najčešće nesvesno rade. Cilj ovih uvida nije osuđivanje roditelja, već podsećanje da svi možemo biti malo svesniji u svakodnevnoj komunikaciji i odnosu s drugima, piše HuffPost.

1. Kakvo mišljenje imate o partneru i drugim starateljima

Možda mislite da ste veoma diskretni kada prevrnete očima na partnera ili mu uputite oštar, prekoredni pogled. Međutim, deca i te kako primećuju te neverbalne signale, ističe klinička psihološkinja Džasmin Makoj. Deca nepogrešivo prepoznaju kritiku ili negativne komentare o drugom roditelju, čak i kada su oni zamaskirani šalom ili ciničnim sarkazmom.

- Deca uočavaju tu dinamiku, zato se potrudite da pričate pozitivno o drugom roditelju i starateljima pred detetom, čak i ako su u drugoj sobi. Verovatno vas i dalje čuju.

To je izuzetno važno bez obzira na vaš trenutni odnos s tim osobama. Pomaže detetu da se oseća sigurno, samopouzdano i voljeno, pri čemu se dete oseća emocionalno povezanije sa roditeljima i pokazuje znatno manje anksioznosti.

Primeri rečenica koje je dragoceno da dete čuje od vas:

"Vau, mama nam je isplanirala super avanturu!"

"Ova večera je odlična. Tata je pravi majstor u kuhinji!"

"Kakva lepa uspomena s bakom. Baš je lepo što te tamo odvela."

2. Kako doživljavate i komentarišete sopstveno telo

Deca su izuzetno svesna toga kako odrasli govorom opisuju svoje telo, ali i tela drugih ljudi, objašnjava nutricionistkinja Alisa Miler. Isto tako, deca sa lakoćom mogu "pročitati" i naš suptilni govor tela.

Ona posmatraju kako se gledate u ogledalu i iz toga izvlače sopstvene zaključke. Primećuju ako na bazenu nikada ne želite da obučete kupaći kostim, ako brišete puno svojih fotografija jer ste nezadovoljni izgledom ili ako izbegavate da stanete pred objektiv kamere.

- Odrasli svojim svakodnevnim postupcima neprestano pokazuju deci kako da gledaju na sopstveno telo. Razmislite o ovome: nijedno dete se ne stidi svog stomaka, butina ili visine sve dok ne čuje neki negativan komentar ili ne vidi da je neko odrasli nesiguran zbog toga.

3. Šta zapravo cenite (reči naspram dela)

Deca uočavaju vaše stvarne životne vrednosti na osnovu onoga što svakodnevno govorite i radite, a to se ponekad drastično razlikuje od onoga što deklarativno tvrdite da vam je važno, navodi klinička psihološkinja dr Lora Markam, autorka i osnivačica platforme Aha! Parenting.

Najčešća dvostruka merila u praksi:

Sport i takmičenje: Detetu govorite da je u sportu najvažniji timski duh, učenje novih veština i druženje, ali kada dođete po njega nakon utakmice, vaše prvo pitanje bude: "Ko je pobedio?".

Iskrenost: Detetu ste bezbroj puta rekli koliko je važno biti iskren, a onda pred njim slažete za njegove godine na blagajni kako biste dobili jeftiniju ulaznicu za zabavni park.

Deca uče posmatrajući vaše ponašanje i sama zaključuju šta zaista smatrate važnim. Zato je ključno da sami sebi jasno definišemo vrednosti i konstantno ih demonstriramo kroz svakodnevne dileme.

4. Saosećanje prema sebi ili njegov potpuni izostanak

Sposobnost deteta da sebi i drugima pruže razumevanje i saosećanje u teškim trenucima direktno odražava ponašanje odraslih u njegovom okruženju, ističe psihološkinja Lora Miler.

Ako vaše dete okrivljuje sebe zbog greške u školi, vi ćete ga tešiti i govoriti mu da ne bude tako strogo prema sebi. Međutim, ako i sami burno i samooptužujuće reagujete na sopstvene neuspehe, dete je to veoma dobro zapamtilo. Deca vide kako se odrasli nose s greškama, čuju kako razgovaraju sami sa sobom i primećuju nerealna očekivanja te težnju ka perfekcionizmu.

Osobe koje nemaju saosećanja prema sebi nesvesno uče decu da budu prekomerno kritična prema vlastitim gresima. S druge strane, roditelji koji su blagi prema sebi, koji smireno priznaju grešku i nastavljaju dalje, uče decu otpornosti i tome da greške posmatraju kao prilike za učenje.

5. Vaš lični odnos prema hrani

Deca prate prehrambene navike odraslih, kao i način na koji se u kući govori o hrani. Roditelji direktno oblikuju dečji izbor hrane i uverenja koja razvijaju o namirnicama.

Naizgled bezazleni komentari poput "To je opasno" ili "To goji" pored tanjira sa slatkišima, etiketiranje hrane kao "dobre" ili "loše", preskakanje obroka ili izražavanje krivice nakon jela – deca sve to vide i usvajaju. S vremenom takvi postupci oblikuju detetov odnos prema hrani, što potencijalno vodi do nezdravih stavova u odraslom dobu.

Pokazivanjem uravnoteženog, opuštenog i pozitivnog pristupa hrani, odrasli pomažu deci da razviju zdrave navike koje će ih pratiti tokom čitavog života.

Naslovna fotografija: Foto: pexels/Nataliya Vaitkevich