Misterija orhideja: Zašto toliko volimo biljku za koju smo uvereni da će nam uvenuti?

Orhideja je verovatno jedna od najprepoznatljivijih sobnih biljaka. Deluje luksuzno, egzotično i pomalo nedostižno, a istovremeno je danas možemo pronaći gotovo svuda – od cvećara i rasadnika do supermarketa.

I upravo se u tom spoju možda krije deo njene privlačnosti: izgleda kao biljka koju bi trebalo čuvati u stakleniku, a zapravo stoji na prozorskoj dasci običnog stana.

Fascinacija orhidejama nije od juče

Orhideje su vekovima privlačile pažnju neobičnim oblicima, bojama i načinom života. Royal Horticultural Society navodi da su dugo povezivane sa bogatstvom i misterijom, a u 19. veku pomama za njima dostigla je takve razmere da je dobila i naziv "orchidelirium". Kolekcionari su tragali za retkim primercima, a posedovanje egzotične orhideje bilo je pitanje prestiža. 

Danas više ne morate da budete bogati kolekcionar da biste je imali. Moderne tehnike razmnožavanja učinile su posebno Phalaenopsis, najčešću sobnu orhideju, mnogo dostupnijom i jeftinijom.

Ali biljka nije izgubila svoj "luksuzni" izgled.

Postoji još jedan razlog zbog kojeg ne možemo da ih se zasitimo

Teško je pronaći drugu grupu biljaka sa tolikom raznovrsnošću. Kraljevske botaničke bašte Kew navode da postoji više od 30.000 poznatih vrsta orhideja, koje rastu u gotovo svim delovima sveta.

Njihovi cvetovi razvili su neverovatne oblike, između ostalog i zbog veoma specifičnih odnosa sa oprašivačima. Pojedine vrste imaju cvetove prilagođene samo određenim insektima, dok druge koriste miris ili izgled kako bi "prevarile" oprašivača.

Zato cvet orhideje često ne izgleda kao običan cvet. Simetričan je, neobičan i gotovo skulpturalan, pa biljka i bez raskošnog lišća privlači pogled.

A onda cvetovi otpadnu i nastaje panika

Tu dolazimo do najveće "misterije" orhideja.

Kada otpadne poslednji cvet, mnogi pomisle da biljka propada. Ostanu zeleni listovi, korenje i gola cvetna stabljika, pa orhideja odjednom izgleda kao bleda senka biljke koju smo kupili.

Ali precvetala orhideja nije isto što i mrtva orhideja. 

Phalaenopsis može da cveta mesecima, a uz odgovarajuće uslove može ponovo da procveta i da živi godinama. RHS čak upozorava da ljudi ne bi trebalo da bacaju orhideju samo zato što je završila cvetanje.

Drugim rečima, možda ih toliko često "gubimo" upravo zato što pogrešno protumačimo njihov normalan životni ciklus.

Orhideja zapravo nije toliko teška koliko mislimo

Najpopularnije sobne orhideje nisu ni približno toliko zahtevne koliko im reputacija sugeriše. Phalaenopsis je prilagođen toplim prostorijama i voli mnogo svetlosti, ali ne jako direktno letnje sunce. Ključ je, prema RHS-u, pre svega u zdravom korenju – ono ne sme dugo da bude ni natopljeno vodom ni potpuno isušeno. 

Problem je što je često tretiramo kao klasičnu sobnu biljku.

Orhideje se obično gaje u veoma rastresitom supstratu na bazi kore, a previše vode može dovesti do truljenja korena. S druge strane, ne odgovaraju im ni hladnoća, promaja i velike temperaturne oscilacije. 

Zbog toga orhideja ponekad strada od – previše ljubavi.

Možda baš zato stalno pokušavamo ponovo

Postoji nešto posebno zadovoljavajuće u trenutku kada se na biljci koja je mesecima bila samo nekoliko listova pojavi nova cvetna grana. Nakon nedelja čekanja stižu pupoljci, a zatim i prvi cvet.

Orhideja tako vlasniku pruža ono što malo koja biljka može: veoma dugu i raskošnu fazu cvetanja, zatim period čekanja, pa mogućnost da ceo spektakl počne ispočetka. Cvetovi Phalaenopsisa mogu da traju nekoliko meseci, a biljka može cvetati u različito doba godine.

I možda je upravo to odgovor na pitanje zašto ih toliko volimo.

Kupujemo ih zato što izgledaju skupo, egzotično i komplikovano, a ipak su nam dostupne. Čuvamo ih jer se nadamo novom cvetanju. A kada nam jedna ipak propadne, vrlo brzo donesemo drugu kući.

Jer sa orhidejama uvek postoji ono optimistično: "Ovu ću sigurno uspeti da sačuvam."