Najbolje biljke za živu ogradu: Brzo rastu, štite od pogleda i pretvaraju dvorište u zelenu oazu

Živa ograda je mnogo više od prirodne zamene za zid ili klasičnu ogradu. Može da ublaži buku, zakloni dvorište od radoznalih pogleda i vetra, a istovremeno napravi prijatniji i zeleniji prostor.

Ipak, pre kupovine sadnica treba razmisliti o tome koliko prostora imate, koliko visoku ogradu želite, da li je mesto tokom dana na suncu ili u senci i, možda najvažnije, koliko vremena želite da posvetite njenom održavanju.

Lovor-višnja – odlična za privatnost

Lovor-višnja (Prunus laurocerasus) jedan je od najpopularnijih izbora za gustu živu ogradu. Ima krupne, sjajne zelene listove i uz odgovarajuće uslove relativno brzo formira gust zeleni zid.

Dobro podnosi orezivanje, pa joj se visina i širina mogu kontrolisati. Velika prednost je to što je zimzelena, tako da privatnost pruža i tokom zime. U zavisnosti od sorte, može dostići nekoliko metara visine. 

Fotinija – crvena ograda koja privlači pažnju

Ako osim privatnosti želite i dekorativan efekat, fotinija, posebno sorta „Red Robin“, jedan je od zanimljivijih izbora.

Njena posebnost su mladi listovi jarkocrvene boje, koji kasnije prelaze u zelenu. Redovnim orezivanjem podstiče se pojava novih crvenih izdanaka, zbog čega ograda tokom godine može izgledati veoma efektno. 

Grab – izdržljiv klasik

Grab (Carpinus betulus) odličan je izbor za one kojima je važna dugovečnost. Dobro podnosi rezidbu i od njega se može napraviti veoma gusta i pravilna živa ograda.

Nije klasična zimzelena biljka, ali suvo lišće često ostaje na granama tokom dela zime, pa ograda ni tada ne ostaje potpuno „gola“. Posebno lepo izgleda u prirodnije uređenim dvorištima. 

Ligustrum – brzo do guste ograde

Ligustrum, kod nas poznat i kao kalina, decenijama se koristi za formiranje živih ograda. Jedan od glavnih razloga je brz rast.

Dobro podnosi često šišanje, lako se oblikuje i može da napravi veoma gustu barijeru. U zavisnosti od vrste, položaja i jačine zime, može zadržati deo lišća ili ga izgubiti tokom hladnijeg perioda. 

Tuja – za uredan zeleni zid

Tuja je čest izbor kada je cilj visoka, pravilna i zimzelena ograda. Sorta „Smaragd“ naročito je popularna zbog uskog i urednog rasta.

Ne zauzima previše prostora u širinu i može izgledati veoma elegantno kada se posadi u nizu. Ipak, naročito mlade biljke zahtevaju redovno zalivanje, a tokom dugih i veoma toplih leta ne bi trebalo ih prepustiti samima sebi. 

Tisa – elegantna, ali zahteva strpljenje

Tisa (Taxus baccata) može da napravi jednu od najlepših formalnih živih ograda. Zimzelena je, gusta i izuzetno dobro podnosi rezidbu, čak i kada želite vrlo precizno oblikovanu ogradu.

Njena mana je sporiji rast u odnosu na neke druge vrste, pa nije najbolji izbor ako želite rezultat za veoma kratko vreme. Takođe treba imati na umu da je veći deo biljke otrovan ako se proguta, što je važno u domaćinstvima sa malom decom i životinjama. 

Vatreni trn – za ogradu kroz koju nije lako proći

Pyracantha, odnosno vatreni trn, zanimljivo je rešenje kada želite da živa ograda osim dekorativne ima i zaštitnu funkciju.

Biljka je gusta i ima trnje, a dodatnu dekorativnost daju joj beli cvetovi i kasnije jarko obojeni plodovi. Upravo zbog trnja može biti dobar izbor za spoljne granice dvorišta, ali zahteva oprez prilikom orezivanja. 

Koja je onda najbolja?

Ne postoji jedna biljka koja će biti idealna za svako dvorište. Za gustu zimzelenu ogradu i dobru zaštitu privatnosti lovor-višnja je među najpraktičnijim izborima. Fotinija je odlična ako želite upečatljiv izgled, dok je grab veoma dobar izbor kada su vam važni otpornost i dugovečnost.

Pre sadnje treba proveriti i konačnu visinu i širinu izabrane sorte, kao i preporučeni razmak između sadnica. Upravo od pravilnog razmaka, dovoljno vode tokom ukorenjavanja i redovne rezidbe u velikoj meri zavisi koliko će brzo nekoliko pojedinačnih biljaka postati gusta i lepa živa ograda.