Sutra je Sveta Petka Trnova: Veruje se da žene večeras treba da izgovore ovu molitvu za zdravlje i sreću porodice

Sveta Petka Trnova jedan je od praznika koji je u srpskom narodu vekovima praćen posebnim običajima i verovanjima. Posebno je poštuju žene, a nekada se verovalo da na ovaj dan treba ostaviti svakodnevne poslove i vreme posvetiti molitvi, porodici i pomoći onima kojima je potrebna.

U crkvenom kalendaru 8. avgust posvećen je Svetoj prepodobnomučenici Paraskevi Rimljanki, koju ne treba mešati sa Prepodobnom Paraskevom Epivatskom – Svetom Petkom koja se praznuje 27. oktobra.

Ko je bila Sveta Petka Trnova?

Prema crkvenom predanju, Paraskeva je rođena u Rimu u hrišćanskoj porodici. Nakon smrti roditelja, svoje imanje razdelila je siromašnima, a potom se zamonašila. 

Živela je u vreme progona hrišćana i javno je propovedala veru. Zbog toga je bila izložena mučenju, ali nije odustala od svojih uverenja. Na kraju je stradala posečenjem mačem. 

Molitva koju žene izgovaraju za porodicu

Za Svetu Petku Trnovu vezuje se i običaj molitve za zdravlje, mir i blagostanje porodice. Prema narodnom verovanju, molitvu treba izgovoriti iskreno i u miru, a mnogi to čine uveče ili pred odlazak na spavanje.

Molitva glasi:

"Sveta Petko, Božja svetiteljko, moli Boga za nas. Udostojila si se gledanja lica Božja kao čedo našeg naroda, slavna Petko svetiteljko, pa imamo slobodu tebi govoriti, srodnici našoj, i tebe moliti za spasenje duša naših." 

Šta se prema narodnom verovanju ne radi na Trnovu Petku?

Trnova Petka u narodu se posebno poštovala među ženama. Prema običajima koji su se prenosili generacijama, tog dana izbegavali su se teži kućni i ručni poslovi. 

Naročito se verovalo da žene ne treba da mese hleb, peru veš, šiju i obavljaju druge zahtevnije poslove. Postojalo je i verovanje da onome ko tog dana radi mogu da „trnu ruke“, zbog čega su mnoge žene ovaj praznik provodile odmarajući se i moleći se.

Cveće za mir i slogu u kući

Za Trnovu Petku vezani su i vedriji običaji. Prema narodnoj tradiciji, mlade devojke su rano brale cveće i njime ukrašavale kuću, verujući da će tako u domu tokom narednog perioda vladati mir i sloga.

Postojao je i običaj da se devojčicama obuku nove ili najlepše haljine, uz verovanje da će ih tokom godine pratiti sreća.

Praznik je bio i prilika da se pomogne siromašnima i onima kojima je pomoć potrebna, što se povezuje i sa predanjem o samoj Paraskevi, koja je nakon smrti roditelja svoje imanje podelila siromašnima.