Mačka ili pas – ko je zaista inteligentniji? Nauka otkriva da odgovor nije onakav kakav većina očekuje

Istraživanja pokazuju da zlatni retriver ima oko 623 miliona neurona u moždanoj kori, manji psi oko 429 miliona, dok mačke imaju približno 250 miliona. Međutim, stručnjaci naglašavaju da je mnogo važnije kako životinja koristi svoje moždane kapacitete nego koliko neurona poseduje.

Uz to, psi su znatno više proučavani od mačaka jer lakše učestvuju u eksperimentima, dok mačke teže prihvataju nepoznato okruženje i laboratorijske uslove.

Psi se više oslanjaju na ljude

Jedan od najčešće korišćenih eksperimenata za procenu inteligencije jeste takozvani test nerešivog zadatka.

Životinja najpre nauči kako da dođe do hrane, a zatim istraživači namerno onemoguće pristup poslastici. Posmatra se kako će reagovati kada sama više ne može da reši problem.

Rezultati pokazuju da psi vrlo brzo pogledom traže pomoć čoveka. Zanimljivo je da umeju da procene kome treba da se obrate – ukoliko jedna osoba može da otvori posudu, a druga samo daje hranu, pas će potražiti pomoć upravo od osobe koja može da reši problem.

Kod mačaka je situacija drugačija. One uglavnom nastavljaju da samostalno pokušavaju da dođu do hrane, iako pojedine koriste pogled kako bi uspostavile komunikaciju sa čovekom.

Ipak, istraživanja pokazuju da mačke veoma dobro prepoznaju kada im čovek posvećuje pažnju, a kada ih ignoriše, što govori da i one imaju razvijene socijalne sposobnosti.

I mačke i psi razlikuju količine

Naučnici su proveravali i da li životinje mogu da razlikuju brojeve.

U eksperimentima su im nudili dve različite količine hrane, na primer jedan ili osam zalogaja. I psi i mačke najčešće su birali veću količinu, što pokazuje da mogu da razlikuju broj predmeta.

Slične rezultate postizali su čak i veoma mladi štenci i mačići, mada nešto manje precizno od odraslih životinja.

Mogu li da prepoznaju sebe?

Poznati test sa ogledalom, koji koriste naučnici kako bi procenili samosvest kod životinja, ni psi ni mačke uglavnom ne prolaze.

Zbog toga su istraživači osmislili drugačiji pristup.

Biolog Mark Bekof pokazao je da njegov pas razlikuje sopstveni miris od mirisa drugih pasa, dok je profesorka Aleksandra Horovic razvila takozvani „mirisni test ogledala“. Njeni eksperimenti pokazali su da psi prepoznaju sopstveni miris i primećuju kada je on izmenjen, što ukazuje na određeni oblik samoprepoznavanja.

Kod mačaka je potvrđeno da razlikuju sopstveni izmet od izmeta drugih mačaka, ali sličan laboratorijski test sa mirisima još nije sproveden.

Ko je pobednik?

Prema mišljenju naučnika, odgovor nije ni pas ni mačka.

Inteligencija obuhvata čitav niz različitih sposobnosti – rešavanje problema, komunikaciju, pamćenje, prilagođavanje i snalaženje u novim situacijama. Zbog toga je gotovo nemoguće proglasiti jednog apsolutnog pobednika.

Mačke su često uspešnije kada treba samostalno da se snađu i pronađu hranu, dok psi imaju prednost u saradnji sa ljudima i rešavanju zajedničkih zadataka.

Na njihove sposobnosti utiču genetika, rasa, iskustvo, socijalizacija i način odrastanja. Stručnjaci ističu da se inteligencija može razvijati učenjem i treningom, posebno kod pasa, ali i kod mačaka kada se koriste metode pozitivnog podsticanja.

Jedan od najzanimljivijih primera predstavlja Genius Dog Project, međunarodni projekat koji proučava pse sposobne da zapamte nazive desetina različitih igračaka. Takvi psi najčešće pripadaju rasi border koli, iako se izuzetni primerci mogu pronaći i među drugim rasama.

Zaključak istraživača je jednostavan – i psi i mačke poseduju impresivne kognitivne sposobnosti, ali su ih razvijali u različitim pravcima. Psi briljiraju u saradnji sa ljudima, dok mačke pokazuju veću samostalnost, zbog čega je gotovo nemoguće dati jednoznačan odgovor na pitanje ko je inteligentniji.

Naslovna fotografija: AI ilustracija